Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene na radnom mestu nastavnika tehničkog obrazovanja sa VII stepenom stručne spreme počev od 2000. godine. Rešenjem direktora tužene broj ... od 19.06.2014. godine tužilac je oglašen krivim za izvršenu težu povredu radne obaveze iz člana 45. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Iz obrazloženja rešenja proizlazi da je protiv tužioca po zaključku direktora od 05.05.2014. godine vođen disciplinski postupak zbog osnovane sumnje da je 29.04.2014. godine u 12,30 časova u odeljenju VII/... izvršio težu povredu radne obaveze zabrana nasilja zlostavljanja i zanemarivanja (član 45. stav 1. tačka 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja) tako što je učenika VII/... razreda VV gurnuo i nasilno hteo da udalji iz učionice. U disciplinskom postupku koji je vođen protiv tužioca su saslušani pedagog škole, učenici navedeni u nižestepenim presudama uz prisustvo jednog roditelja i okrivljeni - tužilac. Po sprovedenom disciplinskom postupku direktor je zaključio da iz izvedenih dokaza proizlazi da je tužilac izvršio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, da je to učinio kao uračunljiv, odnosno sa umišljajem iz svesnog nehata, zbog čega su se stekli uslovi za njegovu disciplinsku odgovornost, a da olakšavajućih okolnosti kod izricanja disciplinske mere nije bilo. Prigovor tužioca protiv ovog rešenja odbijen je odlukom Školskog odbora broj .../... od 11.07.2014. godine. U postupku pred drugostepenim sudom utvrđeno je da su dana 29.04.2014. godine u prepodnevnoj smeni kod pedagoga škole došle učenice GG i DD i prijavile da ih neko od učenika prska vodom; kada je došla do odeljenja VII/... čula je galamu, otvorila vrata i primetila da je tužilac stajao pored klupe učenika VV i odgurnuo ga rukama, pri čemu tužilac nije pao, već se pomerio u stranu nekih 2- 3 metra; tužilac je vikao na učenika i tražio od njega da napusti učionicu što je učenik i uradio, ali se ipak vratio da bi uzeo jaknu zbog čega ga je svedok uhvatila za ruku i izvela iz učionice. Svi ostali učenici su bili u svojim klupama osim VV koji je stajao i kome se tužilac obraćao. Ponašanje ovog učenika (VV) u školi je bilo problematično, protiv njega je vođen vaspitno-disciplinski postupak, imao je 3 iz vladanja pri kraju školske godine, ali se njegovo neprimereno ponašanje stalno ponavljalo.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac izvršio nasilje prema učeniku iz člana 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zbog čega je odbio zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu.

Suprotno, po oceni drugostepenog suda u radnjama tužioca koja su mu stavljena na teret, nema nasilja iz citirane zakonske odredbe, jer fizički dodir ne znači automatski i guranje, a tužena nije na pouzdan način utvrdila da li je pomeranje učenika 2-3 koraka unazad posledica guranja od strane tužioca ili eventualno teatralnog i provokativnog ponašanja kome je ovaj učenik očigledno bio sklon, a time nije dokazala da je ponašanje tužioca moglo da dovede do stvarnog ili potencijalnog povređivanja učenika što je u smislu člana 45. stav 5. ZOSOV-a obeležje fizičkog nasilja koje je zabranjeno, te da je tužiočevu nameru da održi čas bez prisustva učenika koji je ometao nastavu, tužena pogrešno ocenila kao fizičko nasilje nad učenikom.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 394. stav 1. ZPP jer je drugačije ocenio dokaze bez otvaranja rasprave.

Naime, iz iskaza saslušanih svedoka proizlazi da je ponašanje učenika VV bilo problematično, da se radi o nedisciplinovanom učeniku, koji je ometao časove, svađao sa profesorima, prkosio nastavnicima, tukao se; da je tužilac najpre uhvatio učenika za vrat, da je na njega bacio torbu i na kraju sa leđa gurnuo sa obe ruke; da je tužilac i ranije primenjivao nasilje (iskaz tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke, str. 10 prvostepene presude). Drugostepeni sud je prilikom donošenja odluke cenio date iskaze samo u delu o vladanju učenika, ali ne i o radnjama tužioca, njegovom ranijem ponašanju i svesti tužioca o učinjenoj radnji. Pored toga, drugostepeni sud nije imao u vidu ni Pravilnik o protokolu postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje (''Službeni glasnik RS'', broj 30/10) kojim je guranje predviđeno kao oblik fizičkog nasilja i zlostavljanja.

Kako je drugostepeni sud cenio izvedene dokaze na drugačiji način bez otvaranja rasprave i na taj način učinio bitnu povredu člana 394. stav 1. ZPP, drugostepena presuda je morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i doneti novu odluku.

Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić