Istom presudom od okrivljenih je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to tako što su okrivljeni obavezani da plate u korist budžeta Republike Srbije solidarno 580.000,00 dinara, te da okrivljeni Miroslav Merš plati 40.000,00 dinara, a okrivljeni Branko Latinović dinarsku protivvrednost 150 evra prema srednjem kursu NBS važećem na dan isplate, a sve u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni su obavezani da solidarno plate troškove krivičnog postupka u iznosu od 228.138,00 dinara, kao i da svaki okrivljeni plati paušal u iznosu od po 10.000,00 dinara, a sve u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 733/19 od 11.09.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Somboru (pogrešno označeno Višeg javnog tužioca u Novom Sadu) i branilaca okrivljenih Miroslava Merš i Branka Latinovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Somboru K.44/18 od 30.05.2019. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 733/19 od 22.09.2019. godine ispravljena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 733/19 od 11.09.2019. godine tako što u izreci presude, umesto reči „Višeg javnog tužioca u Novom Sadu“, treba da stoji „Višeg javnog tužioca u Somboru“, dok u ostalom delu presuda Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 733/19 od 11.09.2019. godine ostaje neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Miroslava Merš - advokat Antun Knezi, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440. i člana 441. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu odluku ili samo drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovnu odluku ili na suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu odluku;

- branilac okrivljenog Branka Latinovića - advokat Ivana Delić, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 2, 4. i 5, člana 419. stav 1. i 2, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Somboru K.44/18 od 30.05.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 733/19 od 11.09.2019. godine (koja je ispravljena rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 733/19 od 22.09.2019. godine) i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog Branka Latinovića osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili što će ga za krivično delo za koje je pravnosnažno oglašen krivim osuditi na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina ili na kaznu koja je znatno niža od kazne na koju je osuđen pobijanom pravnosnažnom presudom.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Latinovića je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Merš je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog Branka Latinovića u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanu pravnosnažnu presudu zasnovao na dokazu koji nije izveden, odnosno pročitan na glavnom pretresu i to na odbrani saokrivljenog AA datoj na zapisniku sačinjenom u PU Sombor dana 20.12.2018. godine i na zapisniku sačinjenom pred Višim javnim tužilaštvom u Somboru dana 21.12.2018. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Latinovića kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz pobijanih presuda, kao i iz spisa predmeta, proizilazi da je sud pobijanu pravnosnažnu presudu zasnovao, između ostalog, na odbrani okrivljenog AA datoj na glavnom pretresu od 26.02.2019. godine, a koja odbrana je identična odbranama ovog okrivljenog datim na zapisnicima sačinjenim pred PU Sombor dana 20.12.2018. godine i pred Višim javnim tužilaštvom u Somboru dana 21.12.2018. godine. Imajući u vidu da odbrana okrivljenog AA data na glavnom pretresu od 26.02.2019. godine i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakonit dokaz na kojem se presuda može zasnivati, to se, imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Latinovića kojima se ukazuje da su nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Latinovića u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, isticanjem da je odlukom o krivičnoj sankciji sud povredio krivični zakon na štetu ovog okrivljenog, jer mu je pri odmeravanju kazne kao izuzetno otežavajuću okolnost cenio težinu izvršenog krivičnog dela, a što nije dozvoljeno, jer je težina krivičnog dela za koje je okrivljeni Branko Latinović osuđen već cenjena od strane zakonodavca propisanim rasponom zatvorske kazne u trajanju od najmanje 10 godina ili kaznom zatvora od 30 do 40 godina.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz razloga što se, shodno članu 54. stav 3. KZ, okolnost koja je obeležje krivičnog dela može uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom i to u slučaju ako ista prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela. Imajući u vidu da činjenični opis krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 4) u vezi člana 33. KZ utvrđen u izreci prvostepene presude, a za koje je pravnosnažnom presudom okrivljeni Branko Latinović oglašen krivim, tačnije sam način izvršenja krivičnog dela i okolnosti pod kojima je isto izvršeno i to da su okrivljeni Branko Latinović i Miroslav Merš jedno vreme pratili pokojnog oštećenog BB za kojeg su znali da živi sam u svojoj kući kako bi utvrdili njegove navike, te su kritičnog dana u jutarnjim časovima sačekali dolazak pokojnog oštećenog sakriveni u njegovom dvorištu i naneli mu smrtonosne povrede udarcima čekićem u glavu i to najmanje 16 udaraca, zatim u večernjim časovima se vratili, odvezli leš i zakopali ga u šupi okrivljenog Branka Latinovića, a nakon mesec dana od prvog oduzimanja stvari iz kuće pokojnog oštećenog ponovo ušli u njegovu kuću i nastavili sa oduzimanjem stvari, konkretno dva LCD televizora, po nalaženju ovoga suda, ukazuju da se radi o okolnostima koje očigledno prevazilaze meru koja je potrebna za izvršenje, odnosno postojanje predmetnog krivičnog dela - ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva, pa se stoga iste mogu ceniti kao otežavajuća okolnost, te ih je sud u tom smislu i cenio kao otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazni okrivljenima, a kako to proizilazi iz obrazloženja prvostepene presude na strani 13.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Merš u celosti, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Latinovića u preostalom delu, su odbačeni kao nedozvoljeni.

Naime, branilac okrivljenog Miroslava Merš u obrazloženju zahteva ističe da je sud pogrešno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog Miroslava Merš, koje su mu stavljene na teret i za koje je pravnosnažno oglašen krivim, kao krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 4) u vezi člana 33. KZ, obzirom da bi se moglo raditi o sticaju krivičnog dela nehatno lišenje života iz člana 118. KZ i krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. KZ, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza vezano za postojanje subjektivnog obeležja bića krivičnog dela - direktnog umišljaja kod okrivljenog, isticanjem da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni Miroslav Merš postupao sa direktnim umišljajem, jer nije na nesumnjiv način utvrđeno da je baš on neposredno lišio života pokojnog BB pri izvršenju krivičnog dela razbojništva, već bi se u konkretnom slučaju moglo raditi o nehatnom lišenju života pokojnog BB pri izvršenju krivičnog dela razbojništva.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog Miroslava Merš u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Merš Miroslava u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog Miroslava Merš kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu odredbe člana 440. ZKP, isticanjem da tokom krivičnog postupka nije utvrđeno ko je od dvojice okrivljenih neposredno lišio života pokojnog BB pri izvršenju krivičnog dela razbojništva. Osim toga, branilac ovog okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva navodi i povredu zakona iz člana 441. ZKP, pri čemu ne precizira koji konkretno stav člana 441. ZKP je u pitanju, ali se iz navoda kojima obrazlaže povredu odredbe člana 441. ZKP može zaključiti da se pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP, obzirom da branilac ističe da je sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom Miroslavu Merš trebalo da primeni načelo humanosti kao jedno od osnovnih načela krivičnog prava, te da ima u vidu da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela tek napunio 22 godine i da je u toj životnoj dobi po stepenu svoje duševne razvijenosti dosta blizak maloletnicima za koje važe posebna pravila u pogledu izricanja krivičnih sankcija, a takođe je sud trebalo da ima u vidu i da je okrivljeni AA koji je bio u bekstvu, a na čije učestvovanje u izvršenju krivičnog dela je ukazao upravo okrivljeni Miroslav Merš, po zaključenom sporazumu o priznanju krivičnog dela presudom Spk.11/19 od 07.03.2019. godine zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od samo 1 godine. U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Miroslava Merš ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog Branka Latinovića u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog njegovog podnošenja navodi povredu odredaba člana 16. stav 2, 4. i 5. ZKP, isticanjem da sud nije nepristrasno cenio izvedene dokaze i nije sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenom, jer je propustio da izvede sve dokaze koji se nalaze u spisima predmeta, a koji očigledno idu u korist okrivljenog Branka Latinovića i to naročito zapisnike o iskazu okrivljenog Miroslava Merš sačinjene pred Višim javnim tužilaštvom u Somboru dana 12.04.2018. godine i 21.06.2018. godine, a vezano za datum lišenja života pokojnog BB dana 29.11.2017. godine i dogovor između okrivljenih da pokojnog oštećenog samo opljačkaju. Pored toga, branilac ovog okrivljenog ukazuje i na povredu odredaba člana 419. stav 1. i 2. ZKP, isticanjem da sud nije na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izveo zaključak o izvesnosti postojanja određenih činjenica, a posebno datuma lišenja života pokojnog BB, iako iz svih izvedenih dokaza nesporno proizilazi da je to dan 29.11.2017. godine. Osim toga, branilac ovog okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su razlozi koje su nižestepeni sudovi dali u pobijanim presudama o činjenicama koje su predmet dokazivanja potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni posebno u vezi umišljaja okrivljenog za lišenje života pokojnog oštećenog, te da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, kao i da prvostepeni sud nije dao razloge zašto nije izveo dokaz čitanjem zapisnika o iskazu okrivljenog Miroslava Merš sačinjenih pred VJT u Somboru dana 12.04.2018. godine i 21.06.2018. godine, a da drugostepeni sud nije dao konkretnu ocenu žalbenih navoda odbrane kojima je ukazano na bitne povrede odredaba krivičnog postupka koje su nastale u prvostepenom postupku. Branilac okrivljenog Branka Latinovića ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog Branka Latinovića u podnetom zahtevu navodi i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva u pogledu primene sile od strane okrivljenog Branka Latinovića, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Branilac ovog okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da kako sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom nije cenio olakšavajuće okolnosti koje postoje na njegovoj strani i to njegovu dotadašnju neosuđivanost, činjenicu da je porodičan čovek i otac dvoje maloletne dece, ispoljeno kajanje za radnje za koje je odgovoran i stanje u kome se nalazio po nalazu veštaka, to izrečena kazna zatvora nije pravilno odmerena, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog Branka Latinovića u obrazloženju zahteva navodi i da tokom postupka nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljeni Branko Latinović lišio života pokojnog BB i da je u vezi toga postojao dogovor sa okrivljenim Miroslavom Meršom, obzirom da iz izvedenih dokaza proizilazi da okrivljeni Branko Latinović nije bio prisutan izvršenju krivičnog dela ubistva koje se dogodilo dana 29.11.2017. godine, da nije primenio nikakvu silu, niti je zadavao udarce pokojnom oštećenom, već da je okrivljeni Miroslav Merš primenio silu i neposredno lišio života pokojnog BB, te se ističe i da sud nije trebalo da prihvati neistinitu odbranu okrivljenog Miroslava Merša sa poslednjeg glavnog pretresa, a koja je tokom postupka više puta menjana u pogledu odlučnih činjenica i kao takva predstavlja nepouzdan dokaz, već istinitu odbranu okrivljenog Branka Latinovića koji je priznao radnje koje je izvršio dana 29.11.2017. godine, a koji navodi branioca okrivljenog po nalaženju ovoga suda u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenih Branka Latinovića i Miroslava Merš nižestepene presude pobijaju zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 441. stav 1. ZKP, a branilac okrivljenog Branka Latinovića i zbog povreda odredaba člana 16. stav 2, 4. i 5, člana 419. stav 1. i 2, člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, dok branilac okrivljenog Miroslava Merš i zbog povrede odredbe člana 440. ZKP, a što ne predstavlja dozvoljene zakonske razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenih, odnosno njihovih branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih Branka Latinovića i Miroslava Merš u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Latinovića - advokata Ivane Delić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog Branka Latinovića u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u preostalom delu zahtev branioca okrivljenog Branka Latinovića, kao i u celosti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Merš - advokata Antuna Knezi, odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić