.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3413/2018
30.05.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Mirjana Savić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Pavlović Miloš, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4079/17 od 14.02.2018. godine, u sednici veća održanoj 30.05.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4079/17 od 14.02.2018. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4079/17 od 14.02.2018. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 54/15 od 20.10.2017. godine u pobijanom usvajajućem delu, kojim je tuženi obavezan da tužilji na ime duga isplati dospeli neisplaćeni iznos od 75.000 evra sa kamatom po stopi zatezne kamate koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske cenralne banke na glavne operacije za refinansiranje, uvećane za 8 procentnih poena počev od 14.10.2014. godine pa do konačne isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 408.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, dok je preostali deo zahteva tužilje za naknadu troškova parničnog postupka od 144.000,00 dinara a koja čini razliku od traženih 552.000,00 dinara do dosuđenih 408.000,00 dinara, kao i za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđen iznos troškova parničnog postupka od dana presuđenja pa do izvršnosti presude, odbijen. Odbijen je i zahtev tužilje kojim je tražila da se donese rešenje kojim bi se odredila privremena mera zabrane tuženom svakog daljeg opterećenja i otuđenja nepokretnosti bliže navedenih u izreci prvostepene presude.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
U odgovoru na reviziju tužilja predlaže da se revizija odbije, troškove je opredeljeno tražila.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 276. stav 2. ZPP i 374. stav 2. tačka 7. i 9. ZPP, jer je drugostepeni sud pravilno cenio žalbene navode koji se odnose na saslušanje zakonskog zastupnika tuženog.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju zakonski zastupnik tuženog se obratio VV za kratkoročnu pozajmicu u visini od 75.000 evra, koji mu je iznos VV dao u svojoj kancelariji 06.10.2014. godine. O tome su stranke sačinile pisani ugovor i zajmoprimac se obavezao da će dugovani iznos vratiti najkasnije do 13.10.2014. godine. Tuženi nije vratio pozajmljeni iznos, a kako je VV bio potreban novac, dogovorio je sa AA, ovde tužiljom da izvrše prenos potraživanja. Tužilja je sa VV 07.12.2015. godine zaključila pisani ugovor o ustupanju potraživanja, u kome je VV bio ustupilac potraživanja, tužilja primalac potraživanja, a ugovor je sačinjen u pisanom obliku i zaključen u advokatskoj kancelariji advokata Milana Unkovića. Prijemnik je ustupiocu na dan zaključenja ugovora na ime naknade za ustupljeno potraživanje isplatio na ruke iznos od 50.000 evra što je ustupilac i potvrdio potpisom na ugovoru. Ustupilac je o ustupljenom potraživanju obavestio dužnika, ovde tuženog. Dug u visini od 75.000 evra sa pripadajućom kamatom tuženi do danas nije platio ni VV, niti tužilji iako je zakonski zastupnik tuženog više puta pozivan da to učini.
S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog da tužilji isplati dosuđeni iznos na ime duga.
Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepene presude zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Prema članu 436. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.
Članom 438. stav 1. ZOO propisano je da za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju.
Prema članu 440. stav 1. istog zakona prijemnik ima prema dužniku ista prava koja je ustupilac imao prema dužniku do ustupanja.
Kako je VV (poverilac iz ugovora o zajmu zaključenim sa tuženim) sa tužiljom zaključio ugovor o ustupanju potraživanja 07.12.2015. godine i preneo joj svoje potraživanje prema tuženom, u skladu sa članom 436. ZOO, pri čemu se ne radi o prenosu koji je zabranjen zakonom, koje je vezano za ličnost poverioca, odnosno koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugog gde je ustupilac potraživanja obavestio tuženog kao dužnika o izvršenom ustupanju, tužilji predao ispravu o dugu (primerak ugovora o zajmu od 06.10.2014. godine), a tuženi nije ispunio svoju obavezu novom poveriocu (prijemniku) niti je pružio dokaz o izmirenju duga ustupiocu, zahtev tužilje za isplatu duga po ustupljenom potraživanju je osnovan.
Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi propustili da utvrde visinu duga po ugovoru o ustupanju potraživanja, usled čega je materijalno pravo pogrešno primenjeno.
Iznos od 50.000 evra naveden u ugovoru o ustupanju, predstavlja naknadu za ustupljeno potraživanje a ne iznos duga. Pored toga tuženi nije dokazao da se u konkretnom slučaju radi o dugu od 50.000 evra a da iznos od 25.000 evra predstavlja obračunatu kamatu jer nije predložio dokaze na ove okolnosti.
Kako se ni ostalim navodima revidenta ne osporava pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.
Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavlja one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u izreci pod dva.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
