Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4430/18 od 16.01.2019. godine, u sednici veća održanoj 17.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4430/18 od 16.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4430/18 od 16.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2276/15 od 12.10.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime neisplaćenih zarada za noćni rad za određene mesece 2010. i 2011. godine i za prekovremeni rad za oktobar 2011. godine isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 109.221,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4430/18 od 16.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2276/15 od 12.10.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Noveliranom odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Policajci i ovlašćena službena lica za vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima do stupanja na snagu Pravilnika o platama zaposlenih u MUP-u od 26.06.2006. godine imaju pravo na uvećanu platu zbog tzv. „neredovnosti“ (državni i verski praznik, rad noću, smenski rad i prekovremeni rad) u skladu sa članom 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, Opštim kolektivnim ugovorom i članom 108. sada važećeg Zakona o radu. Navedena lica u periodu od 26.06.2006. godine do stupanja na snagu izmena Zakona o policiji (08.12.2011. godine), nemaju pravo na uvećanje plate na osnovu neredovnosti ako je njihova plata uvećana od 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Dakle, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac zaposlen kod tužene na radnom mestu Zamenik vođe sektora ... Policijska stanica ... . Rešenjem tužene utvrđen je koeficijent za obračun i isplatu plate tužiocu, a u spornom periodu isti je ostvarivao sate noćnog rada i prekovremenog rada. Zaposleni BB, kao policijski službenik koji je raspoređen kod tužene na radno mesto ispitivač u Odseku za ... PS ..., koje zahteva isti stepen i vrstu stručne spreme kao i kod tužioca i nema navedene neredovnosti u radu, te ispunjava kriterijume da u konkretnom slučaju u odnosu na tužioca bude uporedni radnik, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da su pobijane odluke u skladu sa pravnim shvatanjima i praksom revizijskog suda, te da je sudska praksa u pogledu odlučivanja o ovoj vrsti tužbenog zahteva ujednačena, kao i da iz navedenih razloga ni u slučaju prihvatanja da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, ishod postupka ne bi bio drugačiji ili povoljniji za tuženu.

Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Tužilac je podneo tužbu dana 03.06.2013. godine. U tužbi je kao vrednost predmeta spora naznačen iznos od 95.726,64 dinara, koji iznos tužilac potražuje od tužene na ime noćnog i prekovremenog rada. Tužilac je podneskom od 03.09.2018. godine smanjio tužbeni zahtev na ukupan iznos od 20.540,62 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić