Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Darko D. Gavrilović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 573/19 od 28.05.2019. godine, u sednici održanoj 22.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 573/19 od 28.05.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 2157/18 od 17.12.2018. godine, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti Osnovnog suda u Vršcu, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznose bliže navedene u izreci, sa pripadajućom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 573/19 od 28.05.2019. godine, prvostepena presuda je preinačena i zahtev tužioca za isplatu dosuđenih iznosa kao stečenog bez osnova, sa zakonskom zateznom kamatom je odbijen. Preinačena je i odluka o troškovima postupka tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Obavezan je tužilac da tuženom naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara. Potvrđena je prvostepena presuda u odnosu na odluku o prigovoru apsolutne nenadležnosti prvostepenog suda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio eviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu čl. 403. i 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Sl. glasnik RS'' br. 72/11, ... i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, jer je pravno shvatanje drugostepenog suda, izneto u pobijanoj odluci, u skladu sa stavom Ustavnog suda izraženim u odluci I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda, u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom.

Osim toga Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo na osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO kao i uspostavljanje odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi sticanja bez osnova u ovoj parnici, podneta je 15.10.2018. godine. Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužioca nedozvoljena.

Iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Tuženom ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić