U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Nikola Tadić, advokat iz ..., protiv tužene Fabrike „BB“ AD ..., koga zastupa punomoćnik Strahinja Davidov, advokat iz ..., radi utvrđenja isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4071/17 od 01.02.2018. godine, u sednici održanoj 14.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4071/17 od 01.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 416/16 od 20.09.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je prigovor presuđene stvari. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da između tužioca i tuženog postoji pravni osnov sticanja bez osnova koji je nastao donošenjem pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2148/13 od 26.02.2015. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 960/15 od 27.05.2015. godine kojima je utvrđeno da je apsolutno ništav Ugovor o posebnom angažovanju od 09.09.1997. godine zaključen između tužioca, kao punomoćnika i tužene kao naručioca zastupanja čime je zbog kasnije otpalog osnova tuženi stekao bez osnova jer tužiocu nije isplatio naknade i nagrade iz člana 5. i 6. Ugovora o posebnom angažovanju od 09.09.1997. godine koje su ugovorene srazmerno od ostvarene koristi po osnovu postignutog uspeha i izvanredno postignutog uspeha usled posebnog, dodatnog i vanrednog angažovanja tužioca u zastupanju tuženog u svojstvu punomoćnika tuženog u privrednom sporu koji se vodio pred Privrednim sudom u Novom Sadu pod brojem P 1868/10 i kojim traži da sud obaveže tuženog da po osnovu neosnovanog obogaćenja tužiocu na ime neisplaćenih ugovornih naknada i nagrada po Ugovoru o posebnom angažovanju isplati iznos od 405.612,06 USD sa domicilnom kamatom obračunatom za period 31.10.2006. do 24.12.2012. godine, a za period od 25.12.2012. godine do konačne isplate po stopi koja je propisana Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećem na dan isplate, iznos od 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom počev od 26.12.2012. godine do konačne isplate, iznos d 18.671,65 USD sa domicilnom kamatom obračunatom za period od 31.10.2006. do 24.12.2012. godine, za period od 25.12.2012. godine do konačne isplate po stopi koja je propisana Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećem na dan isplate, kao i da mu nadoknadi sve pruzrokovane troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom od dana donošenja prvostepene presude do isplate, sve u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi, a stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 168.900,00 dinara u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4071/17 od 01.02.2018. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena delimično odbijena pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu P 416/16 od 20.09.2017. godine ukinuta u delu odluke iz stava dva izreke kojim je odbijen deo tužbenog zahteva kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu po osnovu neosnovanog obogaćenja na ime neisplaćenih ugovornih naknada i nagrada po Ugovoru o posebnom angažovanju isplati iznos od 405.612,06 USD, sa domicilnom kamatom obračunatom za period od 31.10.2006. godine do 24.12.2012. godine, a za period od 25.12.2012. godine do konačne isplate po stopi koja je propisana Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećem na dan isplate; iznos od 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom počev od 26.12.2012. godine do konačne isplate; iznos od 18.671,65 USD sa domicilnom kamatom obračunatom za period od 31.10.2006. godine do 24.12.2012. godine, a za period od 25.12.2012. godine do konačne isplate po stopi koja je propisana Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i u tom delu tužbu odbacio dok je u preostalom pobijanom odbijajućem delu odluku o tužbenom zahtevu iz stava dva izreke i delu odluke o troškovima postupka iz stava četiri izreke presude potvrdio. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ističu bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 199. ZPP, koje su isticane i u postupku po žalbi. Imajući u vidu da se drugostepeni sud pravilno izjasnio o nepostojanju navedenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, u drugostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 199. stav 1. ZPP, kao revizijski razlog po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po zanimanju diplomirani pravnik. Bio je zaposlen u radnom odnosu kod tuženog od 1996. godine na radnom mestu direktora Opšteg sektora, a od 2000. godine na radnom mestu direktora Pravnog i opšteg sektora. Do 2000. godine tužilac nikada nije bio angažovan na pravnim poslovima zastupanja tuženog u sudskim postupcima, već je tuženi za te potrebe angažovao više punomoćnika advokata. U periodu kada je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog, po tužbi iz 1993. godine pred Privrednim sudom u Novom Sadu je tekla parnica protiv ovde tužene takođe u svojstvu tužene po tužbi „VV“ ... kao tužioca prvog reda i „GG“ ... kao tužioca drugog reda, radi isplate kupoprodajne cene za brusilicu sa priborom u iznosu od 373.433,18 USD. U toj parnici, tuženu je zastupao punomoćnik u ličnosti advokata Vase Đukanovića iz ... . Naznačena parnica je bila značajna za tuženu. Nakon što je doneta prvostepena presuda na štetu tužene između ovde parničnih stranaka je zaključen ugovor o posebnom angažovanju dana 09.09.1997. godine, u kome je tužilac posebno angažovano lice odnosno punomoćnik u parnici, a tužena je naručilac posla. Ugovor je potpisao u ime tužene zamenik generalnog direktora DD, a da ga prethodno nije pročitao, a ovo iz razloga što je na ugovoru video paraf Pravnog sektora, što je podrazumevalo da je kao dokument prošao odgovarajuću kontrolu. Ovaj ugovor je sačinio lično tužilac, a u delovodnu knjigu tužene je zaveden 09.09.1997. godine. ĐĐ, generalni direktor tuženog je za ovaj ugovor saznao tek kada je tužilac prvi put tužio ovde tuženog. U skladu sa tim ugovorom, tužilac je preuzeo rad na navedenom predmetu, pa je 06.04.1998. godine generalni direktor potpisao punomoć kojim je ovlastio tužioca da zastupa tuženu pred sudom u tom sporu. Parnica pred Privrednim sudom okončana je presudom Vrhovnog kasacionog suda broj Prev 38/12 od 01.08.2012. godine kojom je preinačena drugostepena presuda i tamo tužilac – prvotužena „EE“ iz ... je obavezana da tuženoj BB isplati iznos od 405.612,06 USD sa domicilnom kamatom od 31.10.2006. godine sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Ugovorom o posebnom angažovanju koji su tužilac i tuženi potpisali dana 09.09.1997. godine je bilo ugovoreno da u slučaju uspeha u pomenutom privrednom sporu sva korist koja bude dosuđena tuženom pripadne tužiocu uključujući i troškove postupka. Inače, kod tuženog tužilac nije obavljao poslove zastupanja u sudskim postupcima, već samo u predmetu protiv „VV“ AD ... i „GG“ ... . Tužiočev radni odnos kod tuženog prestao je na osnovu rešenja od 15.10.2013. godine otkazom ugovora o radu zbog učinjenih povreda radnih obaveza i zbog nepoštovanja radne discipline. Tužilac je protiv tuženog pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pokrenuo parnicu radi naknade štete. Predmet je zaveden pod P 12148/13, a presudom od 26.02.2015. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tužena BB da mu po osnovu neisplaćene naknade i nagrade iz Ugovora o posebnom angažovanju broj .. od 09.09.1997. godine isplati iznos od 405.612,06 USD sa domicilnom kamatom za period od 31.10.2006. do 24.12.2012. godine, a sa kamatom po stopi utvrđenoj Zakonom o zateznoj kamati za period od 25.12.2012. godine do konačne isplate; iznos od 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom počev od 26.12.2012. godine do isplate; iznos od 18.671,65 USD sa kamatom po stopi utvrđenoj Zakonom o zateznoj kamati za period od 25.12.2012. godine do konačne isplate i da naknadi tužiocu sve troškove parničnog postupka, sve u roku od osam dana. Stavom drugim izreke naznačene presude usvojen je protivtužbeni zahtev tužene BB i utvrđeno je da je ugovor o posebnom angažovanju zaključen 09.09.1997. godine između parničnih stranaka apsolutno ništav.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 980/15 od 27.05.2015. godine, preinačio rešenje o troškovima postupka, tako što je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova postupka u iznosu od 270.500,00 dinara, pa do dosuđenog iznosa od 319.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate, a žalbu tužioca u preostalom delu odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2148/13 od 26.02.2015. godine. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu, tužilac je izjavio reviziju. Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev2 1863/15 od 06.04.2016. godine reviziju odbio kao neosnovanu.

U ovoj parnici tužilac postavljenim tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da između tužioca i tuženog postoji pravni odnos stcanja bez osnova, koji je nastao donošenjem pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2148/13 od 26.02.2015. godine, te isplatu određenih novčanih iznosa.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, a ovo iz razloga što je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2148/13 od 26.02.2015. godine tužbeni zahtev tužioca po istom osnovu odbijen kao neosnovan, a istom presudom je usvojen protivtužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ugovor o posebnom angažovanju zaključen 09.09.1997. godine između parničnih stranaka apsolutno ništav.

Apelacioni sud u Novom Sadu nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje ali da je prvostepeni sud delimično pogrešio kada je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan nalazeći da je u delu tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu po osnovu neosnovanog obogaćenja isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke, ukinuo prvostepenu odluku u tom delu i tužbu odbacio, dok je u preostalom delu prvostepenu presudu iz stava dva izreke i odluku o troškovima postupka, potvrdio.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, pravilno je postupio drugostepeni sud kada je delimično preinačio odluku prvostepenog suda, istu ukinuo u delu stava dva izreke kojim je odbijen deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu po osnovu neosnovanog obogaćenja na ime neisplaćenih ugovorenih nagrada i naknada po Ugovoru o posebnom angažovanju isplati tražene iznose, te je pravilno postupio kada je tužbu u tom delu odbacio, a pravilno je postupio Apelacioni sud u Novom Sadu kada je u preostalom delu žalbu odbio kao neosnovanu. Pravilno zaključuje drugostepeni sud da je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2148/13 od 26.02.2015. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu traženog iznosa, te da je u takvom slučaju prvostepeni sud trebalo tužbu u tom delu tužbenog zahteva da odbaci zbog primene principa presuđene stvari – res udicata. Dalje, pravilno zaključuju nižestepeni sudovi da obzirom da je naznačenom presudom utvrđeno da je Ugovor o posebnom angažovanju ništav u smislu člana 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i kako po osnovu navedenog ništavog Ugovora nijedna strana međusobno ništa nije primila, to nema ni osnova za povraćaj pa tako ni za utvrđenje da postoji pravni osnov sticanja bez osnova na strani tuženog kako je tužilac tražio u preostalom delu postavljenog tužbenog zahteva. Stoji činjenica da je ovde tuženoj po presudi Vrhovnog kasacionog suda Prev 38/12 od 01.08.2012. godine isplaćen utuženi iznos. Međutim, stavljenjem van snage Ugovora o posebnom angažovanju 09.09.1997. godine ne znači da se tužena neosnovano obogatila jer je predmetni novčani iznos isti naplatio po osnovu citirane presude Vrhovnog kasacionog suda Prev 38/12 od 01.08.2012. godine što znači da predmetni iznos tuženi nije stekao na račun tužioca niti je na taj iznos umanjena imovina tužioca, te stoga nema mesta primeni odredbe člana 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima.

Nisu prihvatljivi navodi iz revizije da je drugostepeni sud pogrešio kada je ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu tužioca u delu tužbenog zahteva vezan za sticanja bez osnova, jer se navodno tužbeni zahtev zasniva na drugom pravnom osnovu sticanju bez osnova za razliku od presude Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2148/13 od 26.02.2015. godine, gde je odlučivano o tužbenom zahtevu tužioca po osnovu naknade štete, a ovo iz razloga što stoji činjenica da sud nije vezan pravnim osnovom. Dalje radi se o istim strankama o istom potraživanju, iz istog pravnog odnosa na koji se poziva tužilac, pa je stoga pravilan zaključak drugostepenog suda da je u ovom slučaju tužbu u tom delu tužbenog zahteva tužioca trebalo odbaciti, kao nedozvoljenu.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić