U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Jevtić, advokat iz ..., protiv tuženog BB d.o.o. iz ..., koga zastupa punomoćnik Katarina Pitić Gašparević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2507/18 od 29.03.2019. godine, na sednici održanoj 04.03.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2507/18 od 29.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 318/14 od 15.05.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj 147/2014 od 21.05.2014. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 201.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2507/18 od 29.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme 36 godina, od čega prvih 6 godina u ..., a nakon toga je sve vreme radio kao ... . Rešenjem od 21.05.2014. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, sa obrazloženjem iste sadržine kao i u dostavljenom upozorenju koje je prethodilo rešenju. Tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 07.05.2014. godine, u skladu sa članom 180. Zakona o radu i članom 96. Kolektivnog ugovora tuženog od 03.06.3013. godine, jer je u periodu od 23.03. do 29.03.2014. godine svojom krivicom izvršio povredu radne obaveze iz člana 95. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora, kojim je propisano da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ukoliko zaposleni ne izvršava ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršava svoje radne obaveze, što predstavlja povredu radne obaveze. Tužilac je ... i on odlučuje da li je guma škart ili je dobra-ispravna, ako je dobra stavlja svoj pečat na unutrašnjoj strani gume. ... nije ni prvi ni poslednji u nizu koji pregleda gumu, a guma koja nije dobra, obeležava se na mestu greške kredom, nožem se zaseče i obavije crvenom trakom, nakon čega se guma odlaže u poseban regal i uništava. U upozorenju je navedeno da je poslodavac sproveo postupak utvrđivanja činjenica u vezi sa nemarnim i nesavesnim izvršavanjem radne obaveze, dana 24.04.2014. godine i utvrdio da je tužilac prilikom pregleda guma napravio propust i gumu sa greškom verifikovao kao gumu prve klase, iako je upoznat sa uputstvima za pregled vulkaniziranih guma, čime je izvršio povredu radne obaveze. Navedeno je da su činjenice o povredi radne obaveze utvrđene na osnovu fotografija gume koje su poslate iz fabrike tuženog u Engleskoj u koju je guma otpremljena i pisanih izjava i da se vidi broj pečata D7 kojim je zadužen tužilac. Tužilac se na upozorenje izjasnio pisanim putem i naveo da se u svom radu i ponašanju strogo držao Uputstva i propisanih parametara tehničko-tehnološkog postupka prilikom vizuelnog pregleda vulkaniziranih guma i da u vremenskom periodu od 23.03. do 29.03.2014. godine nije svojom krivicom i bilo kakvim nedozvoljenim ponašanjem i preduzetim radnjama prekršio radnu i tehnološku disciplinu, niti je nemarno ili neblagovremeno izvršavao svoje radne obaveze na radnom mestu, da je poslodavac sproveo postupak utvrđivanja činjenica 24.04.2014. godine posle proteka vremena od mesec dana; da se na pokazanoj fotografiji, koja je nejasna, sa sigurnošću ne može utvrditi činjenica da je baš tužilac tu spornu gumu vizuelno i pregledao, jer se ne vidi jasno broj pečata D7 kojim je bio zadužen tužilac; da je postojala mogućnost zloupotrebe pečata; te da smatra da mu se u konkretnom slučaju ne može pripisati krivica za navedenu povredu radne obaveze.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev i poništili kao nezakonito rešenje tužene o otkazu ugovora o radu i odluku o udaljenju tužioca sa rada, te obavezali tuženu da tužioca vrati na rad.

Prema odredbi čl. 179 st. 1 tač. 2 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Članom 95. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora, propisana je povreda radne obaveze, i to nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršenje radne obaveze.

Za postojanje navedenog otkaznog razloga potrebni uslovi su radnja zaposlenog koja predstavlja biće povrede radne obaveze i krivica zaposlenog. Radnja zaposlenog može biti činjenje ili nečinjenje, a krivica je osnov odgovornosti u slučaju povrede radne obaveze s tim što za otkaz ugovora o radu nije dovoljan svaki stepen krivice, već je potrebno da je zaposleni izvršio povredu radne obaveze namerno ili iz krajnje nepažnje.

U konkretnom slučaju nije nesumnjivo utvrđeno da na strani tužioca postoji radnja koja bi se mogla kvalifikovati kao povreda radne obaveze, pa samim tim ni njegove odgovornosti. Prema navodima tužene tužiocu je otkazan ugovor o radu zato što je izvršio povredu radne obaveze tako što je gumu sa greškom verifikovao kao gumu prve klase što je utvrđeno na osnovu fotografija gume koje su poslate iz fabrike tuženog u Engleskoj u koju je guma otpremljena, na kojim fotografijama se vidi broj pečata D7 kojim je zadužen tužilac. Međutim, u postupku je utvrđeno da se radi o nejasnom pečatu, koji nije celovit, već delimično vidljiv i kao takav ne može biti sa sigurnošću povezan sa tužiocem kao verifikatorom sporne gume, a da se ne može utvrditi da se na fotografijama radi o jednoj istoj gumi, kao ni konkretno o kojoj gumi se radi, kojih dimenzija i karakteristika. Pored toga, i nakon što je tužilac u izjašnjenju osporio navode iz upozorenja, sporna guma nije fizički pregledana od strane tuženog u prisustvu tužioca, već je sve utvrđeno na osnovu spornih fotografija i iskaza, čime mu je onemogućeno i pravo na odbranu, odnosno izjašnjenje o tome da li je učinio povredu radne obaveze ili nije.

Vrhovni kasacioni sud prihvata zaključak nižestepenih sudova da tužena nije dokazala krivicu tužioca za povredu radne obaveze, odnosno činjenicu da je tužilac svojom krivicom nesavesno i nemarno izvršavao svoje radne obaveze. Imajući u vidu da tužilac nije učinio povredu radne obaveze, nije nastao otkazni razlog propisan članom 179. tačka 2. Zakona o radu, što znači da rešenje o otkazu ugovora o radu nije zakonito i zato je poništeno. Kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, tužena je na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezana da tužioca vrati na rad. Stoga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije tuženog ponavljaju se žalbeni navodi, koji su već bili pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda, za koje je dao jasne i precizne razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud, te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati u skladu sa odredbom člana 414. stav 2. ZPP. Navodi revizije kojima se osporava ocena izvedenih dokaza nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić