Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 4/19 od 01.04.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 971/18 od 07.12.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 971/18 od 07.12.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 4/19 od 01.04.2019. godine, branilac okrivljenog, advokat Aleksandar Đorđević je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti „iz razloga predviđenih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev kao osnovan, te da pobijane presude preinači tako što će doneti oslobađajuću presudu ili da pobijane presude ukine i predmet vrati nadležnom sudu na odlučivanje po redovnom pravnom leku, uz predlog da se odloži izvršenje pravnosnažne presude do okončanja postupka po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, članom 484. ZKP koji propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje. U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim (drugostepenim) sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog, advokata Aleksandra Đorđevića se ukazuje: - da je „prema navodno utvrđenom činjeničnom stanju u pobijanoj presudi“ okrivljeni simulovanim pravnim poslovima prikrio činjenicu da je kao fizičko lice prodao svoje akcije kupcu firmi „BB“ ..., čime je izbegao da plati porez na kapitalnu dobit. Odbrana nalazi da su sudovi „navodno utvrđeno činjenično stanje“ utvrdili iz sporazuma zaključenog između okrivljenog AA i VV koji je po stavu odbrane ništav jer ne proizvodi pravno dejstvo i smatra se da ne postoji u smislu Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji je bio na snazi u vreme izvršenja navodnog krivičnog dela 10.12.2007. godine tako i Zakona o tržištu kapitala, koji je zamenio navedeni zakon i koji ovu materiju reguliše na manje - više isti način;

- odbrana okrivljenog vrši sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i iznosi sopstveno činjenično stanje koje zatim analizira u odnosu na odredbu člana 229. KZ uz iznošenje zaključka da se „ne može govoriti o zakonito ostvarenim prihodima usled čega ne može biti ni krivičnog dela iz člana 229. KZ;

- iznetim zahtevom se dalje ukazuje na pogrešnu ocenu odbrane okrivljenog AA te na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza: svedoka VV, veštaka Gorana Uzelca, pismenih dokaza - izvoda iz centralnog registra hartija od vrednosti te zapisnika o kontroli poreske uprave i dr, uz ukazivanje da svi navedeni dokazi, pismeni i iskazi saslušanih svedoka i veštaka govore da nije bilo prometa akcija između okrivljenog i firme „BB“, a sud nasuprot izvedenim dokazima zaključuje da je okrivljeni svoje akcije prodao firmi „BB“ ... ostvarivši prihod koji nije prijavio i na koji nije platio pripadajući porez na kapitalnu dobit;

- da sud, u redovnom postupku, prenebregava činjenicu da je jedan pravni posao, npr. pozajmica, u krivičnom postupku tretirana kao simulovani pravni posao dok je u drugom predmetu, pred Privrednim sudom u Subotici, ta ista pozajmica stvaran, nesimulovani pravni posao na osnovu koga se nekome nalažu i neke obaveze, dakle sud nalazi da su svi zakupi i pozajmice simulovani pravni poslovi iako oni to nisu bili već su bili realni i stvarni i dr.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima osporava činjenično stanje kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, odnosno da se iznetim navodima ukazuje na povredu zakona - odredbu člana 440. ZKP.

Pored napred navedenog podnetim zahtevom se izričito numerički ukazuje na pogrešnu primenu odredbe člana 16. stav 5. ZKP (u slučaju sumnje - u korist okrivljenog), te se takođe ukazuje da je „dispozitiv“ - izreka presude nejasna i protivurečna čime se, bez numeričkog označavanja, suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako povrede zakona na koje se zahtevom branioca ukazuje iz člana 440. ZKP, člana 16. stav 5. ZKP, te člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, ne predstavljaju zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zahtev je, ocenjen kao nedozvoljen.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija, 

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s,r,

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić