Istovremeno, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 4.505,73 dinara, te da OJT-u u Subotici na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 44.393,50 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Oštećeni BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 broj 1/20 od 03.02.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata Slavka Petrića, a presuda Osnovnog suda u Subotici K broj 421/19 od 14.10.2019. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Slavko Petrić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude u odnosu na krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. KZ i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. KZ, uz istovremeni zahtev da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnm tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahteva našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud, suprotno odredbi člana 419. stav 1. ZKP, kojom je propisano da sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, svoju presudu zasnovao na zapisniku o ispitivanju svedoka – oštećene VV pred OJT u Novom Sadu od 02.07.2019. godine, iako nije bio ispunjen nijedan od alternativno propisanih uslova iz člana 406. ZKP da bi sud na zakonit način mogao zasnovati odluku na ovom zapisniku.

Takođe, u vezi sa ovom bitnom povredom, u zahtevu se ističe da je radi ispitivanja svedoka – oštećene bilo nužno pozvati branioca okrivljenog u skladu sa članom 300. ZKP (na osnovu kog člana je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje ispitivanju svedoka, a ako poziv braniocu nije dostavljen, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak) a što je sve izostalo u konkretnom slučaju. S tim u vezi, branilac ističe i da je neosnovan stav drugostepenog suda prema kom je predmetno „pozivanje“ učinjeno u skladu sa odredbom člana 245. stav 2.ZKP, jer branilac nije bio pozvan, već samo obavešten o saslušanju svedoka - oštećene, a na koji način je nižestepenim odlukama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izloženi navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Naime, istovetne navode, branilac okrivljenog isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je, ocenjujući ove navode žalbe neosnovanim, u svojoj presudi, na strani 3 stav drugi i treći i strani 4 stav prvi i drugi, izneo jasne i dovoljne razloge zbog kojih nalazi da prvostepena presuda nije zasnovana na nezakonitom dokazu, koje razloge ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne i na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

I po oceni ovoga suda, kada se ima u vidu da je svedok – oštećena VV saslušana na glavnom pretresu održanom dana 20.09.2019. godine, kojom prilikom je u celosti ponovila svoj raniji iskaz i dala pojašnjenja u vidu odgovora na pitanja koja su joj postavljali branioci okrivljenog i zamenik javnog tužioca, to je očigledno da je pravnosnažna presuda zasnovana na jedinstvenom iskazu oštećene (odnosno njenom iskazu sa glavnog pretresa, čiji sastavni deo je i iskaz dat pred OJT u Novom Sadu), što je i utvrđeno pravnosnažnom presudom, te se suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nižestepene presude ne zasnivaju na nezakonitom dokazu.

Po nalaženju ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da okrivljeni navodnu pretnju nije uputio oštećenoj VV, već oštećenom BB putem društvene mreže „Facebook“, te da okrivljeni nije ni putem društvene mreže neposredno, niti javnim oglašavanjem, uputio pretnju oštećenoj. U zahtevu se ističe i da uvidom u sadržinu „pretnje“ proizilazi da nije u pitanju određena konkretizovana pretnja, odnosno kvalifikovana pretnja iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te da se iz sadržine poruke ne vidi koje to zlo okrivljeni stavlja u izgled oštećenoj, a što prema stavu branioca vodi i do nedostatka umišljaja kod okrivljenog u odnosu na krivično delo izvršeno prema oštećenoj VV, uz zaključak da u radnjama okrivljenog nema bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela.

Ocenjujući kao neosnovane navode žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude u ovom delu, a koji su istovetni izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, Viši sud u Subotici kao drugostepeni je u svojoj presudi, na strani 5, stav dva i strani 6 stav jedan, za svoje stanovište – da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ učinjenog na štetu oštećene VV, izneo jasne i dovoljne razloge, koje i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na iste upućuje (član 491. stav 2. ZKP).

Nalazeći, iz iznetih razloga, da prvostepenom i drugostepenom presudom nisu učinjene povrede zakona na koje se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. i stav 2.ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić