Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u sporu po tužbi tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., koje zajedno zastupa Darko Šumarević, advokat iz ..., mal. GG i mal. DD, kao pravnih sledbenika pok ĐĐ iz ..., koje zastupa majka EE iz ... čiji je zajednički punomoćnik Dobrosav Crepuljarević, advokat iz ..., protiv tuženog Uslužno preduzeće „S Alibi“ DOO iz Beograda, sa učešćem umešača na strani tuženog Specijalizovanog građevinskog AD “IZOLACIJA“ iz Beograda, koje zajedno zastupa punomoćnik Dragan Blagojević, advokat iz ..., radi predaje u posed, odlučujući o posebnoj reviziji tuženog i umešača na strani tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.2990/17 od 20.09.2017. godine i reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 15606/18 od 05.04.2019. godine u sednici veća održanoj dana 28.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

1. NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog i umešača na strani tuženog.

2. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog i umešača na strani tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.2990/17 od 20.09.2017. godine.

3. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 15606/18 od 05.04.2019.godine.

4. ODBIJA SE zahtev tužilaca AA i BB za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br.2990/17 od 20.09.2017. godine odbijena je žalba tuženog i umešača na strani tuženog i potvrđena je prvostepena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 28027/12 od 22.02.2017. godine kojom je odbijen prigovor stvarne nenadležnosti, odbijen predlog za prekid postupka, obavezan tuženi da tužiocima preda u državinu deo nepokretnosti bliže označen u stavu 3 izreke prvostepene presude i tužiocima naknadi parnične troškove.

Protiv drugostepene presude, tuženi i umešač na strani tuženog su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Pozvali su se na odredbu člana 404. ZPP i dosadašnju sudsku praksu po pitanju zajedničke svojine.

Odgovor na reviziju dostavili su tužioci AA i BB preko punomoćnika Darka Šumarevića, advokata iz ... . Troškove odgovora su tražili i opredelili.

Po članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno ni novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanja sudske prakse jer revidenti ne dostavljaju pravosnažne odluke u kojima je drugačije presuđeno u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji. Revidenti osporavaju utvrđene činjenice i na osnovu njih pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, što samo po sebi nije razlog za dozvoljenost posebne revizije.

Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu jedan izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije i primenom čl. 410. st. 2. i čl. 403. stav 3. ZPP i odlučio da revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv presude protiv koje se ne može izjaviti.

Prema odredbi čl. 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 28.12.2012. godine. Pobijanom presudom je pravosnažno usvojen tužbeni zahtev za predaju dela nepokretnosti. U tužbi je označena vrednost predmeta spora na iznos od 1.000.000,00 dinara što je protivvrednost 8.802 evra. Stoga revizija nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je reviziju protiv drugostepene presude odbacio kao nedozvoljenu.

Nakon izjavljivanja revizije tuženi je 08.12.2017.godine podneo predlog za ponavljanje postupka pravosnažno okončanog presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 28027/12 od 22.02.2017. godine koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br.2990/17 od 20.09.2017. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 15606/18 od 05.04.2019. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđeno je prvostepeno rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu P 28027/12 od 26.03.2018. godine kojim je odbijen predlog tuženog za ponavljanje postupka u odnosu na tužioce AA, BB i VV.

Protiv navedenog rešenja tuženi je izjavio reviziju sa pozivom na odredbu člana 403. u vezi sa članom 420. stav 5. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog izjavljena protiv drugostepenog rešenja u delu kojim je pravosnažno odbijen zahtev za ponavljanje postupka nije dozvonjena po odredbi člana 420. stav 5. ZPP. Po toj odredbi revizija je uvek dozvoljena samo kada je predlog za ponavljanje postupka pravosnažno odbačen. U drugim slučajevima revizija protiv drugostepene odluke o predlogu za ponavljanje postupka nije dozvoljena. Nema mesta pozivanju na odredbu člana 403. ZPP. Tom odredbom je regulisana dozvoljenost revizije protiv drugostepene presude zavisno od cenzusa i odlučivanja drugostepenog suda o zahtevima stranaka nakon preinačenja ili ukidanja prvostepene presude ili kada je posebnim zakonom revizija dozvoljena. Ovde se radi o reviziji kao vanrednom pravnom leku koja je izjavljena povodom odlučivanja o drugom vanrednom pravnom leku te je dozvoljenost te revizije propisana posebnom zakonskom odredbom (člana 420. stav 5. ZPP) po kojoj revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP. Troškovi odgovora na reviziju nisu bili neophodni radi vođenja parnice, te isti tužiocima nisu dosuđeni.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić