Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni povreda iz člana 374. stav 1. ZPP, s obzirom da pred drugostepenim sudom nije došlo do pogrešne primene neke od odredaba Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem SO Čajetina od 24.08.1964. godine SO Čajetina je dodelila građevinsko neizgrađeno zemljište iz Fonda nepokretne imovine na trajno i besplatno korišćenje za podizanje zgrada za odmor ili oporavak i Valjaonici bakra Sevojno, i to katastarske parcele broj .../... i .../... u površini od 3.11,40 ha, sa obrazloženjem da je u užem građevinskom reonu naseljenog mesta Partizanske vode sa Palisadom podignut izvestan broj zgrada od strane privrednih organizacija, da imovinski odnosi nisu regulisani, pa pošto nemaju pravni osnov za korišćenje zemljišta u društvenoj svojini i da bi se uskladilo pravno i faktičko stanje i svi odnosi bili regulisani u smislu Zakona o prometu zemljišta i zgrada, da je SO Čajetina odlučila da im to zemljište prenese administrativnim putem na besplatno korišćenje.

Između DP „Valjaonica bakra Sevojno“, kao prodavca i preduzeća „Jedinstvo“ a.d. Sevojno i „Putevi“ a.d. Užice, kao kupca, zaključen je ugovor na kome su potpisi overeni od strane Opštinskog suda u Užicu 22.05.2003. godine, prema kom ugovoru je predmet prodaje odmaralište „Zlatibor“ na Zlatiboru, u čijem sastavu su se nalazile zgrada na katastarskoj parceli .../..., površine 62 m2 i 8 bungalova, 3 bungalova na katastarskoj parceli .../..., livada na katastarskoj parceli .../... i šuma na katastarskoj parceli .../..., katastarska parcela .../...., katastarska parcela .../... i katastarska parcela .../..., sve po posedovnom listu broj ... KO ... . U članu 2. ugovora navedeno je da prodavac prodaje, a kupci kupuju objekat sa pripadaćim katastarskim parcelama bez tereta i prava trećih lica za cenu od 1.300.000 evra. Aneksom I ugovora koji je zaključen između DP „Valjaonica bakra Sevojno“, kao prodavca i preduzeća „Jedinstvo“ a.d. Sevojno i „Putevi“ a.d. Užice, kao kupaca, na kome su potpisi overeni od strane Opštinskog suda u Užicu 09.07.2013. godine, promenjen je član 1. osnovnog ugovora o kupoprodaji od 22.05.2003. godine, tako da je predmet ugovora kupoprodaja odmarališta „Zlatibor“ na Zlatiboru, u čijem sastavu se nalazi zgrada na katastarskoj parceli .../..., po kulturi livada 6 klase, površine 51 ar 070 m2, katastarska parcela .../... po kulturi šuma 8 klase, površine 28 ari i katastarska parcela .../... po kulturi šuma 8 klase, površine 14 ari 07 m2 i druge katastarske parcele koje su u tom članu taksativno navedene“. Ugovorom o regulisanju vlasničkih prava od 03.08.2004. godine, koji je zaključen između Preduzeća „Jedinstvo“ Sevojno i Preduzeća „Putevi“ a.d. iz Užica određeni su suvlasnički delovi i to 1/50 idealnih delova u korist Preduzeća „Jedinstvo“ a.d. Sevojno i 49/50 idealnih delova u korist Preduzeća „Putevi“ a.d. Užice, na odmaralištu „Zlatibor“ na Zlatiboru i svih parcela uključujući i predmetne parcele koje su navedene i u aneksu ugovora o kupoprodaji. Između preduzeća A.D. „Jedinstvo“ iz Sevojna, kao prodavca i preduzeća A.D. „Putevi“ iz Užica, zaključen je ugovor o kupoprodaji na kome su potpisi ugovarača overeni od strane Opštinskog suda u Užicu 16.09.2004. godine, predmet ugovora je 1/50 idealnog dela nepokretnosti sa objektima iz posedovnog lista broj ... KO ..., a kupoprodajna cena ugovorena je srazmerno osnovnom ugovoru od 22.05.2003. godine.

Prema sadržini tapije Opštine Čajetina broj 46104/06-02 od 17.11.2004. godine lista nepokretnosti broj ... KO ... predmetne katastarske parcele .../..., površine 46,97 ari, .../..., površine 26,53 ara i .../... površine 14,65 ari, ukupne površine 88,15 ari, potez Zlatibor, predstavljaju gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini, na kome pravo korišćenja ima tužilac.

Izgradnjom ulica Pante Mijailovića i Miladina Popovića došlo je do delimičnog zauzeća navedenih katastarskih parcela. Iz nalaza geodetskog biroa sledi da je snimanjem na licu mesta utvrđeno da površina zauzeća do kojeg je došlo izgradnjom ulice sa trotoarima na katastarskoj parceli .../... iznosi 596 m2, na katastarskoj parceli .../... iznosi 452 m2, a na katastarskoj parceli .../... iznosi 177 m2, ukupno 1225 m2. Prema izveštaju Ministarstva finansija, Poreske uprave Filijala Užice, Ekspozitura Čajetina prosečna tržišna cena na lokaciji gde se nalaze sporne parcele je 36.000 po m2, dok iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke sledi da je prosečna tržišna cena po 1 m2 za kategoriju zemljišta kojoj pripadaju i sporne parcele je 300 evra, odnosno 37.032,32 dinara po 1m2, što za ukupno zauzetu površinu od strane tuženog iznosi 45.364.200,00 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, provostepeni sud je usvojio zahtev tužioca primenom člana 58. stav. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, sa obrazloženjem da je tužilac predmetne parcele stekao teretnim pravnim poslom, ugovorom o kupoprodaji, da je platio kupoprodajnu cenu i upisao se kao korisnik spornih parcela, pa kako je tužena prilikom izgradnje ulica Pante Mijailovića i Miladina Popovića izvršila delimično izuzimanje predmetnih parcela u ukupnoj površini od 1225 m2, da je tužena u obavezi da tužiocu plati naknadu u vrednosti zauzetog zemljišta.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, sa obrazloženjem da bi tužena bila u obavezi da tužiocu plati naknadu za faktički izuzeto zemljište jedino u slučaju da je faktičko izuzimanje izvršeno nakon što je tužilac stekao pravo svojine po osnovu teretnog pravnog posla uz naknadu, a što tužilac nije dokazao. Drugostepeni sud je ocenio da je za odluku bitna činjenica kada je izvršeno faktičko izuzimanje delova predmetnih parcela, jer ukoliko je to izvršeno u vreme kada je nosilac prava korišćenja bila DP „Valjaonica bakra Sevojno“, da u tom slučaju ista ne bi imala pravo na naknadu za izuzete delove predmetnih parcela, s obzirom da je predmetne parcele stekla bez tereta, a da ukoliko je izuzimanje izvršeno nakon što je DP „Valjaonica bakra Sevojno“ otuđila predmetne parcele tužiocu, da bi tužilac imao pravo na naknadu, pa kako tužilac nije dokazao da je faktičko izuzimanje izvršeno nakon što mu je DP „Valjaonica bakra Sevojno“ prodala predmetne parcele, to je primenom člana 7. i 231. ZPP zahtev tužioca odbio, kao neosnovan.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca.

Tužilac zahtev zasniva na činjenici da su na njegovim parcelama formirane ulice i da je na taj način izvršena faktička eksproprijacija, zbog čega bi tužena bila u obavezi da mu plati naknadu za zauzeti deo.

Članom 58. stav 2. Ustava Republike Srbije, propisano je da do dozvoljenog oduzimanja prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu, može doći pod kumulativno ispunjenim uslovima: da je učinjeno u javnom interesu, utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu, koja ne može biti niža od tržišne.

Članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima propisano je pravo na zaštitu neometanog uživanja imovine. Primena ovog člana u pogledu mešanja u neometano uživanje imovine zahteva uspostavljanje ravnoteže između opšteg interesa zajednice i interesa pojedinca. Lišavanje nekog lica njegove imovine bez isplate novčanog iznosa koji odražava vrednost svojine, predstavlja nesrazmerno mešanje javne vlasti i vodi povredi prava na imovinu.

Faktička eksproprijacija postoji kada se na zemljištu koje nije formalno eksproprisano grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti od javnog i opšteg interesa, iako ne postoji odluka o oduzimanju zemljišta. Ona kao faktički akt javne vlaste pretpostavlja preduzimanje određenih radnji kojima se menja karakter faktički zauzetog zemljišta, čime se vlasnik ili korisnik zemljišta lišava svog prava, a krajnji korisnik snosi odgovornost prema njemu ukoliko je zemljište privedeno nameni, a da mu prethodno nije oduzeto, tako da u slučaju faktičke eksproprijacije vlasnik ili korisnik zauzetog zemljišta ima pravo na odgovarajuću naknadu, u skladu sa odgovarajućim pravilima.

Prilikom izgradnje ulica Pante Mijailovića i Miladina Popovića delimično su zauzete predmetne parcele. Na taj način izvršena je faktička eksproprijacija, koja upravo i nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno o njegovom izuzimanju iz poseda i na taj način je vlasnik odnosno korisnik onemogućen u vršenju svojih vlasničkih prava i nije u obavezi da trpi štetne posledice, zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji (izuzimanje iz poseda) koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. S obzirom da tužilac nije dokazao da je tužena prilikom izgradnje ulica Pante Mijailovića i Miladina Popovića zauzela deo predmetnih parcela u vreme kada je on bio korisnik istih, to tužilac, koji je pravo vlasništva i korišćenja stekao teretnim pravnim poslom, nema pravo na novčanu naknadu za faktički oduzeto zemljište u visini njegove tržišne vrednosti, jer bi tužilac to pravo imao samo u situaciji da je do faktičkog izuzimanja dela predmetnih parcela došlo u vreme kada je tužilac bio korisnik, odnosno da je tužilac kao korisnik predmetnih parcela lišen svog prava. Pravni prethodnik tužioca, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, ne bi imao pravo na naknadu za izuzete delove predmetnih parcela, s obzirom da mu je tužena predmetne parcele prenela administrativnim putem, na besplatno korišćenje, zbog čega je u ovom slučaju od značaja kada je došlo do faktičke ekspropijacije. Stoga su neosnovani navodi revizije kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava.

Revizijom se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavlja primedba na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog kojih se revizija ne može izjaviti prema članu 407. ZPP.

Odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, s obzirom na uspeh tužioca po reviziji.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić