.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4630/2018
02.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, dr Ilije Zindovića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jugoslav Ljubisavljević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP ''Infostan'', Beograd, čiji je zastupnik Gradsko javno pravobranilaštvo, Beograd, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 803/2017 od 12.04.2018. godine, u sednici održanoj 02.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 803/2017 od 12.04.2018. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 17779/2014 od 26.10.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ugovorni odnos o pružanju komunalne usluge između parničnih stranaka, za stan u ..., ... ..., stan br. ..., površine 87 m2, nije nastao (nepostojeći ugovor). Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da njegove obaveze uključujući i plaćanje cene komunalne usluge prema tuženom za navedeni stan, a zbog nekorišćenja predmetnog stana, nije nastala počev od 28.12.2007. godine, kao dan izvršenog smetanja poseda na štetu tužioca i dalje. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog za određivanje privremene mere kojim je tužilac tražio da se naloži tuženom da od izvršnosti privremene mere pa do pravnosnažnog okončanja postupka sve račune za utrošenu vodu i preostale usluge za predmetni stan ispostavlja BB iz ..., kao stvarnom korisniku komunalnih usluga, kako je izrekom navedeno. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Gž 803/2017 od 12.04.2018. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava(posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Imajući u vidu stanje u spisu, predmet tužbenog zahteva je utvrđenje da ugovorni odnos parničnih stranaka, povodom vršenja komunalnih usluga, nije nastao. U pogledu ove vrste spora sudska praksa je ujednačena. U konkretnom slučaju, sudovi su primenili materijalno pravo koje je u skladu sa odlukama u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse, ili novog tumačenja prava. Sledom navedenog proizlazi da odluka prvostepenog suda na koju se revident poziva u reviziji nije merodavna za primenu instituta posebne revizije, jer različita sudska praksa sudova u prvom stepenu ne znači i neujednačenu sudsku praksu, relevantnu za primenu člana 404. stav 1. ZPP.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, saglasno članu 404. stav 2. navedenog zakona.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja, podneta je sudu 10.11.2014. godine, vrednost predmeta spora koju je tužilac opredelio u podnesku od 03.02.2015. godine, a prvostepeni sud prihvatio, iznosi 20.000,00 dinara.
Imajući u vidu vrednost predmeta spora, radi se o sporu male vrednosti, obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u postupku o sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
