U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Ališić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2704/17 od 08.11.2017. godine, u sednici održanoj 04.03.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2704/17 od 08.11.2017. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 882/2016 od 01.06.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev radi utvrđenja da je tužilac stekao pravo službenosti korišćenja bunara koji se nalazi na k.p. br. .../... KO ..., u korist k.p. .../... KO ..., radi zalivanja bašte i održavanja higijene dvorišta, na način naveden u izreci, na osnovu održaja, te da tuženi trpe upis ove službenosti u Katastar nepokretnosti Inđija. Obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 517.450,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2017. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2704/17 od 08.11.2017. godine, usvojena je žalba tužioca, a prvostepena presuda ukinuta i utvrđeno da je tužilac stekao pravo službenosti korišćenja bunara koji se nalazi na k.p. .../... KO ..., za potrebe zalivanja bašte i održavanja higijene dvorišta na k.p. .../... KO ..., korišćenjem dve pumpe u bunaru i hidrofora preko vodovodne cevi koja od bunara na k.p. .../... KO ... sprovodi vodu do k.p. .../... KO ..., po osnovu održaja, te da tuženi trpe upis ove službenosti u Katastar nepokretnosti Inđija, kako je izrekom navedeno. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 237.550,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, kao i troškove žalbenog postupka u iznosu od 107.700,00 dinara, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate od presuđenja do izvršnosti presude, na dosuđene troškove prvostepenog parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju iz svih zakonskih razloga, s pozivom na odredbu člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je odgovorio na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11, 55/14, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije počinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 1., u vezi člana 314. ZPP, na koju revizija ukazuje, jer je tu povredu počinio prvostepeni sud kada je presudu zasnovao na činjenicama i dokazima koji su izneti suprotno članu 314. stav 1. ZPP, a drugostepeni sud je ovu povredu otklonio kada je oceni dokaza pristupio uz primenu stava 2. iste zakonske odredbe.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio drugostepeni sud u smislu člana 383., u vezi članova 384.i 385. ZPP, proizlazi da su pravni prethodnici stranaka, šezdesetih godina prošlog veka, podelili kat.parcelu dobijenu kolonizacijom, tako što je pravnom prethodniku tužioca pripala k.p. .../... KO ..., a pravnom prethodniku tuženih k.p. .../... KO ... . Parcele su susedne, na parceli tuženih se nalazi bunar koji su parnične stranke, uključujući i njihove pravne prethodnike, zajednički koristili za potrebe svojih domaćinstava. Nakon podele placa, a u periodu od 1965.-1966. godine pravni prethodnik tuženih je na međi podigao zid na kome su napravljena vrata, koja su služila porodici tužioca da iz bunara uzima vodu. Takvo stanje je postojalo do 1970. godine kada su iskopani šahti, po jedan na svakoj od parcela stranaka, postavljeni hidrofori i razvedene vodovodne cevi, tako da su vodu iz bunara koristili uz pomoć pumpi u bunaru i razvedene vodovodne cevi i hidrofora. Nakon toga je sada pok.pravni prethodnik tuženih zazidao vrata u zidu na međi. U toku 1975.-1976.godine sproveden je gradski vodovod na koji su priključene kuće stranaka. Od tada porodično domaćinstvo tuženih ne koristi vodu iz bunara, ali je porodično domaćinstvo tužioca nastavilo da koristi bunar za podmirivanje potrebe za tehničkom vodom, s tim što je radi popravke pumpe tužilac ulazio na dvorišna vrata sa ulice, sve do avgusta 2013.godine, kada je preminuo pravni prethodnik tuženih DD . Tužbu je tužilac podneo 26.01.2015. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja i postavljenog tužbenog zahteva, drugostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev primenom člana 54.stav 1., u vezi člana 56. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je tužilac, kao titular povlasnog dobra, faktički ostvario službenost korišćenja vode iz bunara tuženih za vreme od 20 godina, a tuženi kao titulari poslužnog dobra se tome nisu protivili, počev od šezdesetih godina prošlog veka do avgusta 2013.godine, kada su ga onemogućili u vršenju službenosti, nakon čega je tužilac podneo tužbu 26.01.2015. godine.

Revizijskim navodima se zakonitost i pravilnost pobijane presude ne dovodi u sumnju. Naime, iznetu i obrazloženu ocenu dokaza drugostepenog suda prihvata Vrhovni kasacioni sud. Činjenice i okolnosti vezano za način upotrebe vode iz bunara do 1970. godine drugostepeni sud je utvrdio iz saglasnih iskaza parničnih stranaka. Dokaze na okolnosti korišćenja vode iz bunara nakon 1970. godine drugostepeni sud je utvrdio iz iskaza tužioca i svedoka ĐĐ, iz kojih proizlazi da su se tužilac i njegovi članovi porodice prilagodili drugačijem pristupu korišćenja vode iz bunara, ali nisu prestali da je koriste.

Kod takvog činjeničnog utvrđenja pravilna je ocena drugostepenog suda da tuženi nisu dokazali da se predmetna službenost ugasila zbog nekorišćenja, a teret dokazivanja tih činjenica je bio na tuženima, saglasno članu 231.stav 3. ZPP. Činjenica da je pravni prethodnik tuženih zazidao vrata u zidu na međi, a tužilac i članovi njegove porodice se tome nisu protivili, ne vodi zaključku da je prestala potreba za ovom službenošću, već ukazuje da je izmenjen način pristupa poslužnoj parceli koji ne predstavlja promenu okolnosti koja dovodi do gašenja službenosti, u smislu člana 58. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Takođe, izgradnja vodovoda nije promena okolnosti koja dovodi do gašenja ove službenosti, jer i tada nije prestao osnov namene službenosti, a to je tehnička voda za zalivanje i higijenu dvorišta.

Bez značaja je na ishod ovog spora postojanje parnice o smetanju državine između stranaka, jer se u sporu za smetanje državine ne raspravlja o pravu na vršenje službenosti, u konkretnom slučaju o sticanju stvarne službenosti održajem, saglasno članu 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužiocu ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju jer isti, u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić