Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilja AA iz ...i BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Bogdan Vla, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 109/19 od 28.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 109/19 od 28.02.2019. godine u preinačujućem delu stava prvog izreke i stavu drugom izreke i predmet VRAĆA drugostepenom sudu, na ponovno odlučivanje o žalbi tužilja.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 109/19 od 28.02.2019. godine u potvrđujućem delu stava prvog izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 10742/15 od 11.10.2018. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi Grad Novi Sad da tužiljama na ime eksproprisane nepokretnosti parc. br. .../... KO ... upisane u listu nepokretnosti br. ... isplati, i to tužilji AA iznos od 135.457,02 dinara, a tužilji BB iznos od 67.728,51 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.11.2018. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom trećim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužilja preko dosuđenih iznosa pa do traženih, i to tužilje prvog reda preko dosuđenog iznosa od 135.457,02 dinara, pa do traženog od 2.042.221,00 dinara i tužilji drugog reda preko dosuđenog izosa od 67.728,51 dinara, pa do traženog iznosa od 1.021.110,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.11.2018. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezane su tužilje da trpe da se tuženi upiše na osnovu ove presude kod RGZ SKN Novi Sad 3, kao vlasnik parcele br. .../... KO ..., u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 109/19 od 28.02.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je usvojena, žalba tuženog je odbijena, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 10742/15 od 11.10.2018. godine, u pobijanom odbijajućem delu preinačena, tako što je obavezan tuženi da tužilji AA iz ..., pored iznosa od 135.457,02 dinara, dosuđenog stavom 2. izreke prvostepene presude, isplati i iznos od 1.906.763,98 dinara, ukupno iznos od 2.042.221,00 dinara, sa zateznom kamatom od 10.11.2018. godine do isplate, tužilji BB iz .., pored prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 67.728,51 dinara (stavom 2. izreke presude) isplati i iznos od 953.381,49 dinara, ukupno iznos od 1.021.110,00 dinara, sa zateznom kamatom počev od 10.11.2018. godine do isplate, tužilje obavezane da su dužne trpeti da se tuženi upiše na osnovu ove presude kod RGZ SKN Novi Sad 3 kao vlasnik parcele br. .../... i parcele br. .../..., kao i u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je obavezan tuženi da tužiljama, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 388.443,50 dinara, sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana, dok je u preostalom, žalbom tuženog pobijanom usvajajućem delu tužbenog zahteva prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 175.700,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena u preinačujućem delu pobijane presude, u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, dok je u delu kojim se pobija potvrđujući deo, nedozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, u preinačujućem delu izreke, pa je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su u LN br. ... KO ... upisane kao suvlasnice, i to tužilja prvog reda kao suvlasnica sa 2/3 idealnih delova, a tužilja drugog reda kao suvlasnica sa 1/3 idealnih delova, na spornim parcelama.

Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti je dana 11.04.2007. godine sačinila zapisnik u postupku izlaganja podataka o nepokretnostima, gde je konstatovano da je parcela br. ... ukupne površine 25 ari, 87m2 na osnovu elaborata o parcelaciji pod br. DN 1383/93 podeljena na novonastale parcele sa brojevima .../... do .../..., među kojima su i sporne parcele, te je konstatovano da se na tim parcelama upisuje pravo korišćenja u korist VV sa 1/3 i ovde tužilja u po 1/3 idealnih delova. Deoba parcele izvršena je na osnovu zahteva JP „Građevinsko zemljište“ iz Novog Sada. Prema Planu generalne regulacije prostora za porodično stanovanje u ulici Temerinski i Sentandrejski put u Novom Sadu i Planu detaljne regulacije „Mali Beograd – Veliki Rip“ u Novom Sadu sporne parcele se nalaze u zoni porodičnog stanovanja, čija je namena javna površina – novoplanirane ulice i na istima nije dozvoljena izgradnja.

Na k.p. br. .../.... KO ... nema izgrađenih objekata i ona se, u vreme izrade nalaza veštaka, ne koristi kao deo ulice Despota Uglješe. Preko parcele u severnom i južnom delu je postavljena gasovodna mreža. U južnom delu parcele, paralelno sa granicom prema parc. .../... i .../... KO ..., prelazi niskonaponski nadzemni vod elektromreže koja je produžetak iz asfaltnog dela ulice Despota Uglješe. Nadzemni kabal elektroenergetske mreže je evidentiran u Odeljenju za katastar vodovoda, a predmet zaveden kod Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad na zahtev JP „Elektrodistribucija Novi Sad“ od 14.12.2005. godine. Vodovi gasovodne mreže se nalaze evidentirani u Odeljenju katastra vodova na osnovu prijave DP „Novi Sad Gas“ od 02.02.2004. godine.

Na kat. parc. br. .../... KO ... nema izgrađenih objekata i u vreme izrade nalaza veštaka, ona se ne koristi kao deo ulice K. Žefarovića. Na južnom delu parcele se nalazi betonska bandera na koju je povezan nadzemni niskonaponski elektrovod koji dolazi iz pravca uređenog dela ulice K. Žefarovića. U južnom delu parcele se nalazi i priključeni ormar elektromreže, za koji nije utvrđeno kom potrošaču pripada, budući da priključak nije evidentiran na planu Katastra vodova. Parcela je uzurpirana, odnosno južni deo u širini od 3,5m je ograđen žičanom ogradom, kao da je deo poseda kome pripada parc. br. .../... KO ... .

Kat. parc. br. ../... KO ... se nalazi u putnom pojasu ulice Nikarona Grujića i u potpunosti je privedena nameni definisanoj u informaciji o lokaciji br. 113074/2015 izdate od strane JP „Urbanizam“.

Tržišna vrednost spornih parcela utvrđena je prema izveštaju Poreske uprave, Filijala Novi Sad 2 od 04.05.2018. godine.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je zaključio da je samo parcela br. .../... privedena nameni i da predstavlja asfaltni put, te shodno tome nije moguć povraćaj u državinu vlasniku parcele, niti je vlasnik u mogućnosti da ostvaruje naknadu u upravnom postupku, pa tužiljama pripada novčana naknada u visini procenjene vrednosti oduzetog zemljišta. Za ostale dve parcele prvostepeni sud je zaključio da tužilje nisu dokazale da su faktički deposedirane, zbog čega je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je zaključio da, iz dokaza izvedenih u toku postupka, proizlazi nesumnjivo da je u konkretnom slučaju pravo tužilja u odnosu na sve tri sporne parcele prestalo, jer su onemogućene da parcele isključivo koriste, odnosno parcele su im oduzete iz poseda pretvaranjem u javnu površinu koja je komunalno i infrastrukturno opremljena. Naime, sporno zemljište je planskim aktom jedinice lokalne samouprave određeno za javnu površinu – zonu porodičnog stanovanja na kojoj gradnja nije dozvoljena, pa je to zemljište od tog momenta po sili zakona postalo sredstvo u javnoj svojini. Stoga nije pravilan zaključak prvostepenog suda da tužilje nisu pružile dokaze da su deposedirane, s obzirom da su sve tri parcele potpuno komunalno i infrastrukturno opremljene, što onemogućava njihovo korišćenje. S obzirom da su tužilje dokazale svoje pravo svojine na zemljištu koje im je faktički oduzeto i privedeno javnom interesu i opštoj upotrebi, bez sprovedenog zakonskog postupka eksproprijacije i bez naknade, uskraćeno im je pravo na uživanje imovine uz izostanak mogućnosti restitucije, pa im pripada pravo na pravičnu novčanu naknadu, u smislu člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo obavezujući tuženi Grad Novi Sad da tužiljama isplati naknadu za oduzete parcele br. .../... i .../... obe u KO ..., jer iz nalaza i mišljenja veštaka proizlazi da na ove dve parcele nema izgrađenih objekata i da se ne koriste kao delovi ulica Despota Uglješe i K. Žerafovića u Novom Sadu, te da preko istih prelaze niskonaponski nadzemni vod elektromreže i vodovi gasovodne mreže koji su evidentirani u Odeljenju katastra vodova na osnovu prijave DP „Novi Sad Gas“ i JP „Elektrodistribucija Novi Sad“. U tom smislu postavlja se i pitanje pasivne legitimacije Grada Novog Sada za isplatu naknade za navedene dve parcele, s obzirom da se na njima nalaze samo pomenuti vodovi elektro i gasovodne mreže, da ne ulaze u sastav ulice i da tužilje, s obzirom na ovakvo činjenično stanje, nisu onemogućene u korišćenju tih parcela.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud u postupku po žalbi nije mogao da na drugačiji način utvrdi činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, a u pogledu činjenice deposediranja tužilja na parc. .../... i .../... KO ... i mogućnosti njihovog korišćenja od strane tužilja, smatrajući da su tužilje onemogućene u korišćenju ove dve parcele. Pored toga, nije cenio ni činjenicu da su na spornim parcelama postavljeni vodovi elektro i gasovodne mreže koji su upisani u Katastar vodova na zahtev pravnih lica koje se bave uvođenjem niskonaponske elektromreže i gasovodne mreže, te da li su u tom smislu ta pravna lica dužna da tužiljama isplate naknadu zbog nemogućnosti korišćenja ovih parcela, ukoliko one ne mogu da se koriste zbog postojanja tih vodova.

Pošto drugostepeni sud nije mogao da bez zakazivanja rasprave utvrdi drugačije činjenično stanje od onog kojeg je utvrdio prvostepeni sud, naročito u pogledu deposediranja tužilja i mogućnosti korišćenja spornih parcela, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana, zbog čega je revizija tuženog u odnosu na preinačujući deo pobijane odluke usvojena i drugostepena presuda u tom delu ukinuta.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i ponovo odlučiti o žalbi tužilja, vodeći računa i o tzv. nepotpunoj faktičkoj eksproprijaciji (službenost).

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vredednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Vrednost pobijanog potvrđujućeg dela drugostepene presude u odnosu na prvotužilju iznosi 135.457,02 dinara, što na dan preinačenja tužbe 29.03.2018. godine iznosi 1.145.05 evra (1 evro=118,5051 dinara), dok za drugotužilju vrednost pobijanog potvrđujućeg dela iznosi 67.728,51 dinara, što na dan preinačenja tužbe predstavlja protivvrednost iznosa od 571,52 evra.

S obzirom da u navedenom pobijanom delu drugostepene presude vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan preinačenja tužbe, revizija tuženog u tom delu nije dozvoljena, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP (revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese, osim iz člana 404. ovog zakona). Zato je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima žalbenog postupka zavisi od uspeha stranaka u tom postupku, zbog čega je pobijana presuda ukinuta u stavu drugom izreke.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 2. i člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić