Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Gordana Vojnović Bojović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa punomoćnik Zorica Cundra, advokat iz ..., radi opoziva ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1796/19 od 23.05.2019. godine, u sednici veća održanoj 02.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1796/19 od 23.05.2019. godine i predmet vraća drugostepenom sudu, na ponovno odlučivanje o žalbi tužioca.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1796/19 od 23.05.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca, pa je presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 362/18 od 11.12.2018. godine preinačena u pobijanom delu (stav 1, 2 i 3 izreke) tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i opozvano darovanje koje je tužilac AA, kao suprug, učinio tuženoj BB ugovorom o poklonu broj Ov. ../00 od 19.04.2000. godine, kojim je tuženoj poklonio ½ dela nepokretnosti upisanih u ZKUL br. .. KO ..., parc. br. .. kuća i dvorište u selu od 10 ari 25 m2, parc. br. .. vrt u selu od 11 ari i 15m2, parc. br. .. voćnjak u selu od 0,9 ari i 0,3 m2, nepokretnosti upisane u ZKUL br. .. KO ... parc. br. .. njiva u ... od 11 ari i 37m2, parc.br. .. njiva u ... 1ha 03a 73m2, parc. br. .. njiva u ... od 2 hektara 0.5 ari, 37m2, te ½ dela svog suvlasničkog dela od 5/12 dela nekretnina upisanih u ZKUL br. .. KO ... parc. br. .. njiva u ... od 57 ari i 55 m2, te je tužena dužna trpeti da se tužilac ponovo uknjiži kao zemljišno knjižni vlasnik na ovim nepokretnostima na osnovu ove presude; obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.750,00 dinara u roku od 15 dana. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je, prethodno ocenjujući dozvoljenost revizije, zaključio da je revizija dozvoljena u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postpku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20).

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku je utvrđeno da su parnične stranke zaključile brak 1995. godine, u kojem je rođena ćerka VV, te su najpre živele u ..., a potom se preselili u kuću u ..., koja je bila u vlasništvu roditelja tužioca i tamo otvorili ugostiteljski objekat, na koji način su obezbeđivali sredstva za egzistenciju. Ubrzo nakon toga tužilac je okončao spor koji je vodio sa bivšom suprugom u vezi novca u iznosu od 45.000 dem, koji je tužilac osvojio na lotou i od kog iznosa je bivšoj supruzi pripalo 20.000 dem, a preostali iznos tužiocu. Zbog lošeg zdravstvenog stanja roditelja tužene parnične stranke su se preselile u ..., te je tužilac prethodno prodao porodičnu kuću u ... za iznos od 24.000 dem i u ... kupio plac i staru kuću u nameri da na tom placu sazida novu kuću. Od dela novca kupljen je i automobil u vrednosti od 3.000-4000 dem, vratili su neke zaostale dugove, a preostali deo novca je tužilac u nekoliko navrata pozajmljivao ocu tužene, GG.

Zbog dugogodišnjeg parničnog postupka sa svojom majkom oko podele imovine otac tužene, GG, nije imao novac za vraćanje pozajmice, a pored toga se plašio i da će navedeni parnični postupak izgubiti te da će njegova imovina biti predmet podele i prodaje, pa se sa tužiocem dogovorio da sačine ugovor o kupoprodaji kuće i ostalih nepokretnosti u ... – vlasništvo oca tužene, a koje su bliže opisane u izreci pobijane presude. Dana 19.04.2000. godine, tužilac, kao kupac i GG kao prodavac, sačinili su ugovor o kupoprodaji navedenih nepokretnosti, da bi odmah potom tužilac, kao poklonodavac, sa tuženom i njihovom zajedničkom mal. ćerkom VV, kao poklonoprimcima, zaključio ugovor o poklonu, čiji su predmet iste nepokretnosti koje su bile i predmet zaključenog ugovora o kupoprodaji. I ugovor o kupoprodaji i ugovor o poklonu su overeni u Opštinskom sudu u Rumi dana 19.04.2000. godine pod brojem Ov. ../00 i Ov. ../00. Tužilac se nije uknjižio kao vlasnik po osnovu ugovora o kupoprodaji, a tužena je uknjižila svoje pravo svojine po osnovu ugovora o poklonu. Istog dana kada je zaključen ugovor o poklonu tužena je dala izjavu kojom se saglasila da se na navedenim nepokretnostima upiše pravo doživotnog plodouživanja u korist njenih roditelja, i ta izjava je takođe overena u Opštinskom sudu u Rumi istog dana pod brojem Ov. ../00. U vreme zaključenja spornog ugovora o poklonu bračni odnosi parničnih stranaka su bili skladni, a prema iskazu tužioca on je ugovor o poklonu zaključio u želji da zaštiti tuženu i njihovu ćerku u odnosu na svoju decu iz prvog braka, kao i iz razloga što je nameravao da sa tuženom živi u skladnoj bračnoj zajednici.

Nakon izvesnog vremena došlo je do poremećaja međusobnih odnosa parničnih stranaka, tako da je tužena ...2004. godine napustila stan u kome je živela sa tužiocem, te podnela predlog za upis prava svojine na osnovu ugovora o poklonu. Brak je razveden ...2006. godine, a maloletna zajednička ćerka je poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava tuženoj, dok je tužilac obavezan da plaća troškove izdržavanja.

Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P 273/07 od 17.09.2008. godine odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca za opoziv spornog ugovora o poklonu u odnosu na mal. VV iz ... .

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, a postupajući po primedbama iz rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3181/10 od 25.11.2010. godine, prvostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev nije osnovan jer tužilac nije nijednog trenutka bio vlasnik nekretnina koje su predmet spornog ugovora o poklonu, koje su najpre predstavljale predmet ugovora o kupoprodaji između njega kao kupca i oca tužene GG kao prodavca, a zatim i predmet spornog ugovora o poklonu. Naime, imajući u vidu da su i ugovor o kupoprodaji i sporni ugovor o poklonu zaključeni istog dana, nije bilo vremena da se ugovor o kupoprodaji sprovede u javne knjige, te da nekretnine budu jednog jedinog momenta upisane kao vlasništvo tužioca na osnovu ugovora o kupoprodaji, jer je odmah po zaključenju ugovora o kupoprodaji zaključen sporni ugovor o poklonu, koji je sproveden u javne knjige, odnosno poklonoprimici su se uknjižili kao vlasnici na nepokretnostima koje su predmet ugovora o poklonu.

Odlučujući o žalbi tužioca drugostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, te je prvostepenu presudu preinačio i opozvao darovanje koje je tužilac, kao suprug, učinio tuženoj spornim ugovorom o poklonu, pri čemu je primenio član 190. stav 1. i 2. Porodičnog zakona kojim je propisano da se, ako brak prestane razvodom, uobičajeni pokloni koji su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života ne vraćaju, a vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koji su supružnici učinili jedno drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku, s tim što pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika (član 190. stav 3. Porodičnog zakona). Prema stanovištu drugostepenog suda, s obzirom da iz utvrđenih činjenica proizlazi da su parnične stranke sada bivši supružnici čiji je brak prestao razvodom, da je poklon učinjen u vreme trajanja braka, da parnične stranke u toku trajanja braka nisu stekle zajedničku nepokretnu imovinu, iz čega proizlazi da vrednost poklonjenog dela nepokretnosti tuženoj od strane tužioca nesporno višestruko premašuje vrednost imovine koju su supružnici u braku zajednički stekli, stvoreni su uslovi za vraćanje poklona, pri čemu su izostale okolnosti koje bi ukazivale da bi takvo vraćanje predstavljalo očiglednu nepravdu za primaoca, ovde tuženu.

Osnovano se u reviziji ukazuje da se drugostepeni sud, donoseći pobijanu presudu, nije upuštao u punovažnost spornog ugovora o poklonu, niti je utvrđivao pravu volju ugovornih strana prilikom prethodnog zaključenja ugovora o kupoprodaji i spornog ugovora o poklonu.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud nije u dovoljnoj meri ocenio sve činjenice koje su u postuku utvrđene, dovodeći ih u vezu sa svim dokazima koji su izvedeni u postupku, kako bi pravilo primenio materijalno pravo donoseći odluku o tužbenom zahtevu. Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da zaključeni ugovor o kupoprodaji između tužioca i oca tužene nije sadržao stvarnu volju ugovornih strana za zaključenje ugovora o kupoprodaji, već je razlog i cilj za zaključenje tog ugovora bio da otac tužene zadrži svoju imovinu, s obzirom da je postojala opasnost da će je zbog dugogodišnjeg sudskog postupka sa svojom majkom izgubiti. Na ovo ukazuje i činjenica da je istog dana pošto je zaključen navedeni ugovor o kupoprodaji zaključen i sporni ugovor o poklonu, kao i izjava tužene o ustanovljavanju prava doživotnog plodouživanja u korist njenih roditelja. U takvoj situaciji, ukoliko bi ugovor o kupoprodaji bio prividan, tužilac ne bi ni mogao da postane vlasnik spornih nepokretnosti, pa ni da njima rapolaže spornim ugovorom o poklonu. Primena člana 190. stav 2. Porodičnog zakona bi u tom slučaju zavisila od prethodne primene Zakona o obligacionim odnosima kojima su regulisana pravila o zaključenju ugovora koja se odnosi na saglasnost volja, osnov ugovora i prividni ugovor.

S obzirom da drugostepeni sud nije razjasnio da li su sporni ugovor o poklonu i ugovor o kupoprodaji između tužioca i oca ovde tužene, koji je prethodio spornom ugovoru o poklonu prividni, odnosno da li proizvode pravno dejstvo, na šta je ukazano ovim rešenjem, a od čega zavisi potpuno utvrđenje činjeničnog stanja, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, ponovo oceniti činjenice koje su u postupku utvrđene, a ukoliko je potrebno zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom, u smislu člana 383. stav 4. ZPP, nakon čega će ponovo odlučiti o žalbi tužioca.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić