Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da se iste zasnivaju na dokazima na kojima se presuda ne može zasnivati, budući da na osnovu drugih dokaza ne bi bila doneta ista presuda, a kao nezakonite dokaze označava iskaz svedoka – ovlašćenog službenog lica MUP-a BB i snimak sačinjen od strane oštećene – video zapis sa video kamere postavljene u firmi.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Kada je u pitanju iskaz svedoka – ovlašćenog službenog lica MUP-a BB dat na zapisniku o glavnom pretresu dana 19.11.2019. godine, policijski službenik se izjašnjavao samo o svojim neposrednim opažanjima do kojih je došao prilikom vršenja službene radnje postupanja povodom podnete krivične prijave od strane oštećene, a koja krivična prijava se odnosila na „nestajanje“ novca, a nije se izjašnjavao o samoj sadržini razgovora sa oštećenom. Imajući u vidu navedeno, odnosno činjenicu da se policijski službenik saslušan u svojstvu svedoka izjašnjavao samo o proceduri postupanja po krivičnoj prijavi i onoga što je neposredno video, opazio i čuo, prilikom dolaska na lice mesta, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda iskaz navedenog svedoka nije nezakonit dokaz.

Kada je u pitanju snimak sačinjen video kamerom sa nadzora postavljenog u firmi, navedeni dokaz takođe nije nezakonit u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, imajući u vidu činjenicu da su navedene kamere postavljene u cilju obezbeđenja objekta i prostora, a na šta pravna lica imaju pravo, shodno Zakonu o privatnom obezbeđenju, kojim se uređuje pored ostalog i zaštita objekata.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima, odnosno na iskazu policijskog službenika BB datom na zapisniku o glavnom pretresu dana 19.11.2019. godine i snimcima sa video zapisa koji je sačinjen od strane same oštećene, jer shodno iznetom, navedeni dokazi nisu ni po načinu pribavljanja ni po svojoj sadržini nezakoniti dokazi.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da je pobijanim presudama povređen krivični zakon iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i u vezi sa tim navodi da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP propisana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka kada je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Somboru podigao optužni predlog Kt 495/15 od 22.10.2018. godine protiv ovde okrivljenog AA zbog krivičnog dela iz člana 204. stav 2. u vezi člana 61. KZ, da je dana 22.01.2019. godine izvršena izmena optužnog akta u pogledu činjeničnog opisa, a dana 16.01.2020. godine javni tužilac je podneskom izmenio optužni akt u pogledu činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije, koju je sada kvalifikovao kao krivično delo – produženo krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ. Za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine i isto se goni po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 5. ZKP propisano je da je za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac javni tužilac, pa je iz navedenih razloga javni tužilac i ovlašćeni tužilac za zastupanje optužbe u ovom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog navedene presude neosnovano pobijaju zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Pored iznetog branilac okrivljenog navodi i da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i istu obrazlaže navodima da je precizirani optužni akt od 16.01.2020. godine predat sudu na pretresu dana 21.01.2020. godine, kojim je na teret okrivljenom sada stavljen i mobilni telefon u vrednosti od 50 evra i protivvrednosti 5.750,00 dinara, zlatni lančić u vrednosti od 300 evra i protivvrednosti 34.500,00 dinara. Po stavu odbrane, budući da je 21.01.2020. godine nadležni tužilac preduzeo prvu radnju gonjenja u odnosu na „ova dva predmeta“ nastupila je relativna zastarelost krivičnog gonjenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane obzirom iz spisa predmeta proizilazi da je nadležni javni tužilac – Osnovni javni tužilac u Vrbasu od 23.12.2015. godine pa nadalje preduzimao procesne radnje radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, u smislu člana 104. stav 3. KZ, da je dana 22.10.2018. godine podigao optužni predlog protiv ovde okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 2. KZ u vezi člaan 61. KZ, da je nakon toga dva puta vršio izmenu akta, koji je zastupao sve do okončanja postupka, a sve vezano za isti životni događaj, za koji je pravnosnažnim presudama i oglašen krivim.

Pri tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi i da se vršenjem izmene optužnog akta u pogledu predmeta izvršenja krivičnog dela, naročito kod imovinskopravnih krivičnih dela, radi o identitetu optužnog akta, a ne o novom preduzimanju krivičnog gonjenja protiv okrivljenog. Pri tome, javni tužilac je zakonom ovlašćen da vrši izmene činjeničnog opisa krivičnog dela tokom celog krivičnog postupka u smislu odredbe člana 409. stav 1. ZKP, kojom je propisano da tužilac može u toku glavnog pretresa ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 280. ZKP, a koja povreda, nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća - sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić