.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2796/2020
01.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Vujović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP .. Leskovac, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3545/2017 od 04.04.2018. godine, u sednici veća održanoj 01.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3545/2017 od 04.04.2018. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3545/2017 od 04.04.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 912/16 od 22.03.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužioci na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: na ime pretrpljenih i budućih fizičkih bolova iznos od 150.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 120.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 90.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 20.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3545/17 od 04.04.2018. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 912/16 od 22.03.2017. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete koju je tužilac pretrpeo za vreme služenja vojnog roka u VP Leskovac, usled povrede kolena tokom vojne obuke. Ovo iz razloga jer tužilac nije dokazao postojanje uzročno posledične veze između nastale štete i delatnosti tužene, odnosno da je predmetna povreda nastala u vezi sa vršenjem vojne vežbe, kao delatnosti od koje potiče povećana opasnost.
Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu sudske zaštite i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse niti potrebe za novim tumačenjem prava. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda pa ukazivanje tužioca na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje i nužno na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Takođe, nema potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je tužbu u ovoj pravnoj stvari, radi naknade nematerijalne štete, podneo Osnovnom sudu Leskovcu dana 12.06.2012. godine. Prvostepena presuda doneta je 22.03.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 510.000,00 dinara. Drugostepena presuda doneta je 04.04.2018. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
