Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 106/20 od 05.03.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena u ožalbenom delu u odnosu na utvrđeno pravo stanovanja stavom šesti izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitijući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. sav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su bivši supružnici čiji je brak razveden prvostepenom presudom od 24.10.2019. godine, kojom je njihovo zajedičko mal. dete VV, rođen .... godine, povereno majci na vršenje roditeljskog prava. Porodica ... živi u stanu u vlasništvu tužioca u ulici ... broj ... u ..., površine 25 m2, na kom je sada pok. majka tužioca upisana kao nosilac prava doživotnog uživanja. Fizička deoba tog stana nije moguća. Mal. dete i njegova majka nemaju svojinu na nekom useljivom stanu, pri čemu majka nema dovoljno sredstava da iznajmi stan obzirom na visinu zarade koju ostvaruje, od koje mora da podmiri sve režijske troškove i učestvuje u izdržavanju mal. deteta. Tužilac ima mogućnosti da obezbedi svoje stambeno pitanje prelaskom u porodičnu kuću koja se nalazi u ... u kojoj je živela njegova majka do svoje smrti, na kojoj je suvlasnik sa udelom od ½. Prema izveštaju Centra za socijalni rad u interesu mal. deteta neophodno je fizičko razdvajanje roditelja, između kojih je često dolazilo do sukoba, pa i u vidu nasilja, čemu je prisustvovao i mal. VV.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenom člana 194. Porodičnog zakona, utvrdili pravo stanovanja tužene kao roditelja kojoj je povereno vršenje roditeljskog prava i tuženog mal. deteta i naložili tužiocu da se iseli iz stana.

Naime, pravo stanovanja – habitatio je lična službenost iz korpusa dečjih prava koje je ustanovljeno u cilju egzistencijalne zaštite deteta, radi zbrinjavanja deteta i u interesu roditelja koji vrši roditeljsko pravo. Za ostvarenje ovog prava potrebno je da budu ispunjeni uslovi propisani članom 194. Porodičnog zakona.

Članom 194. Porodičnog zakona propisano je da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu (stav 1), pravo stanovanja traje do punoletstva deteta (stav 2), nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja (stav 3). Pri tom, članom 6. st.1. i 3. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, a da država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta.

U konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi propisani članom 194. Porodičnog zakona, jer je tužilac vlasnik predmetnog stana koji nije fizički deljiv u kome živi porodica ... (tužilac, tužena majka i mal. dete), pri čemu mal. dete i tužena, kojoj je kao majci povereno roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu, niti je majka u mogućnosti da snosi troškove iznajmljivanja stana, dok tužilac ima mogućnosti da obezbedi svoje stambeno pitanje prelaskom u porodičnu kuću koja se nalazi u ..., radno je sposoban i nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica osim mal. VV. Imajući u vidu navedeno, kao i da je u najboljem interesu mal. deteta neophodno fizičko razdvajanje roditelja zbog sukoba koji često eskaliraju nasiljem, utvrđenje prava stanovanja tuženih na predmetnom stanu uz istovremeno nalaganje iseljenja tužiocu, predstavlja opravdanu meru u cilju ostvarenja prava mal. Vladimira na dom u smislu člana 194. u vezi člana 6. Porodičnog zakona, pa suprotno navodima revizije, usvajanje ovakvog zahteva ne predstavlja očiglednu nepravdu za tužioca.

Pri tom, ustanovljena i u javne evidencije upisana lična službenost u korist sada pok. majke tužioca prava doživotnog uživanja na predmetnom stanu prestala je njenom smrću kao titulara, jer je pravo doživotog uživanja vezano za ličnost u čiju je korist konstituisano. Osim toga, faktičko stanje u ovom slučaju jeste da je stan u vlasništvu tužioca do utvrđenja prava stanovanja u ovoj pravnoj stvari koristila samo porodica ..., pa suprotno navodima revizije, eventualno izvršeni upisi u javnim evidencijama prava ličnih službenosti na predmetnom stanu u korist titulara koji takvo ovlašćenje ne vrše ili čije je ovlašćenje prestalo usled smrti, ne mogu biti od uticaja na odluku da se ustanovi habitatio u korist mal. deteta. Interesima mal. dece moraju biti podređeni svi ostali interesi, zbog čega se u ovom slučaju prednost ima dati faktičkom nad formalnim stanjem, a sve u cilju poštovanja prava deteta na dom. Pri tom, treba imati u vidu da je pravo stanovanja mal. deteta ustanovljeno do njegovog punoletstva koje nastupa za nepunu godinu.

Kako ni ostalim revizijskim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost pobijane presude, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić