Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u pobijanom delu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB je upisan kao vlasnik nepokretnosti u list nepokretnosti br. ... KO ... na kp. br. ... ..., na kojoj je zemljište pod zgradom – objektom 1a77 m2, zemljište pod zgradom, objektom 18 m2, zemljište uz zgradu, objekat 5a i njiva 3. klase 5a91m2, na kojoj se nalazi upisana porodična stambena zgrada i pomoćna zgrada, sve ukupne površine 12a86m2. Tužilja je sa tuženim BB zaključila brak ....1974. godine, u kom braku su rođeni sinovi VV i ćerka GG. U vreme zasnivanja bračne zajednice tuženi BB je živeo u kući sa roditeljima, koju su tokom trajanja bračne zajednice renovirali, i to prednji deo kuće, koji je bio star, a iza kuće sagradili nov stambeni objekat. U vreme zasnivanja bračne zajednice sa tuženim BB, tužilja je od svog oca dobila novac u vrednosti 4 jutra zemlje, koji novac je uložila u renoviranje postojećih prostorija i izgradnju objekta, kao i zaradu, s obzirom da je u to vreme bila u radnom odnosu 13 godina, a 17 godina je imala privatnu radnju. VV, sin tužilje i tuženog BB je 12.12.2006. godine sa tuženom NLB Bankom zaključio ugovor o kreditu, a tuženi BB je, kao upisani vlasnik nepokretnosti, dao založnu izjavu 18.12.2006. godine, kojom bezuslovno dozvoljava obezbeđenje duga dužnika VV po ugovoru i da se izvrši upis založnog prava, izvršna vansudska hipoteka prvog reda, a radi obezbeđenja novčanog potraživanja iz ugovora od 12.12.2006. godine kojim je banka odobrila kredit VV u dinarskoj protivvrednosti od 30.000 evra. Navedena izjava je overena pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi 18.12.2006. godine. Založna izjava upisana je u list nepokretnosti br. ... KO ... na kp. br. ..., a u založnoj izjavi je navedeno da je korisniku kredita VV odobren kredit za kupovinu kuće u ... . Tužena NLB Banka AD Beograd je, kao poverilac protiv ovde tuženog BB, kao izvršnog dužnika podnela predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave radi novčanog potraživanja u dinarskoj protivvrednosti 30.000 evra, i doneto je rešenje o izvršenju 01.07.2016. godine. U toku izvršenja tužilja je podnela prigovor, kao treće lice ističući da je izvršni dužnik dao založnu izjavu kojom je založio neopokretnosti za kredit VV i da je sve to učinio bez njene saglasnosti, s obzirom da je nepokretnost stečena u braku i da ista predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova, bez obzira što je nepokretnost upisana samo na jednog bračnog druga odnosno izvršnog dužnika i da je založna izjava nevažeća u ½ dela. Osnovni sud u Staroj Pazovi je rešenjem II 203/16 od 14.11.2016. godine odbacio zahtev ovde tužilje i istu uputio da pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na nepokretnostima iz lista nepokretnosti br. ... KO ... nedopušteno.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio zahtev tužilje, zaključivši da predmetne nepokretnosti predstavljaju zajedničku imovinu tužilje i tuženog BB, jer je zajednički stečena u toku trajanja njihove bračne zajednice i da su udeli jednaki, sa kojih razloga je tuženi BB predmetnom nepokretnošću mogao da raspolaže samo do visine vrednosti njegovog dela imovine, a ne celokupnom zajedničkom imovinom, odnosno da je mogao da optereti samo ½ dela i da je stoga određeno izvršenje nedopušteno na ½ dela predmetne nepokretnosti, koje predstavljaju imovinu tuženog BB, primenom člana 176, 180. i 187. Porodičnog zakona.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužene NLB Banke AD Beograda zaključio da je zahtev neosnovan, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio tako što je odbio deo tužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tužilje na ½ predmetnih nepokretnosti, smatrajući da u ovom slučaju nije sporno da je samo tuženi BB u vreme kada je dao založnu izjavu bio upisan kao vlasnik predmetne nepokretnosti, kao i to da u tom trenutku u javnoj knjizi nije bilo zabeležbe o zajedničkoj imovini tužilje i tuženog BB na toj nepokretnosti, da ukoliko je predmetna nepokretnost bila zajednička imovina, da je bilo neophodno izvršiti zabeležbu tog podatka u javnu knjigu katastra nepokretnosti, za koje podatke važi zakonska pretpostavka da su istinite i pouzdane, i da niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja, pa s obzirom na to da se tužena banka pre upisa na pouzdan način uverila da je tuženi BB upisan kao isključivi vlasnik nepokretnosti bez zabeležbe da se radi o zajedničkoj imovini, tužena banka nije bila u obavezi da po zasnivanju hipoteke pribavi saglasnost u smislu člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci, niti da u smislu odredaba Porodičnog zakona ispituje porodične status tuženog BB, te da stoga tužena banka, u smislu tada važećeg Zakona o državnom premeru i katastru ne može trpeti štetne posledice zbog toga što se prilikom prihvatanja založne izjave, na osnovu koje je ustanovljena u ovoj parnici osporena hipoteka, pouzdala u tačnost podataka o predmetnim nepokretnostima upisanih u javnoj knjizi katastra nepokretnosti. Svoju odluku drugostepeni sud je zasnovao na odredbi člana 2, 6. i 8. Zakona o hipoteci i odredbi čl. 5. i 6. Zakona o državnom premeru i katastru, koji je bio na snazi u vreme davanja založne izjave i zasnivanja sporne hipoteke.

Stanovište drugostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravino, jer kada se ima u vidu utvrđeno činjenično stanje, to sledi da se osnovano revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Članom 171. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05) propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Članom 174. istog zakona da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju zajednički i sporazumno, da se smatra da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika, da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Članom 176. stavom 1. istog zakona propisano je da smatra se da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima, dok je stavom 2. istog člana propisano da smatra se da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugvor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud. Članom 180. stavom 2. Porodičnog zakona propisano je da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.

Zakonom o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05), propisano je da je hipoteka založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljeme tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi (član 2.); da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara (član 6. stav 2.); da je ugovor o hipoteci ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan zakonom (član 9. stav 1.); da se ugovor o hipoteci zaključuje u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti, da ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (član 10.); da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave, da je založna izjava isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom, da založna izjava po formi sadržine odgovara ugovoru o hipoteci, da se upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši na zahtev vlasnika ili poverioca (član 14.).

S obzirom da je utvrđeno da je u vreme davanja založne izjave i uspostavljanja hipoteke na predmetnoj nepokretnosti ista bila zajednička imovina tužilje i tuženog BB i da su isti suvlasnici sa po ½ dela, pa kako se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara, kako je to propisano članom 6. stavom 2. Zakona o hipoteci, to je tuženi BB, na koga je upis bio izvršen, nije mogao optereti bez pristanka tužilje, a koji pristanak je morao biti jasan i izričit, pred ovlašćenim organima, na način propisan zakonom, zbog čega su izjava o zalozi i zasnivanju hipoteke ništave u tom delu, a s tim u vezi i nedopustivo izvršnje na ½ predmetne nepokretnosti.

Naime, nedostatak overene pismene izjave tužilje, kao nosioca prava na nepodeljenu zajedničku imovinu hipotekovane nepokretnosti, dato jasno i izričito pred nadležnim organom, na način propisan zakonom, u smislu člana 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci, u vezi sa članom 174. stav 1. Porodičnog zakona, ne može se nadoknaditi pretpostavkom prećutnog pristanka.

Upis jednog supružnika, kao vlasnika nepokretnosti ne čini ga nosiocem prava vlasništva na celoj nepokretnosti, čak i ako nema podataka o postojanju zajedničke bračne imovine. I u tom slučaju se primenjuje zakonska pretpostavka o postojanju upisa prava svojine na oba supružnika, u skladu sa izričitom odredbom člana 176. stav 2. Porodičnog zakona. Stoga je pretpostavka o tačnosti podataka o nepokretnostima i pravima na njima upisanim u katastar nepokretnosti u smislu člana 6. Zakona o državnom premeru i katastru i upisa prava na nepokretnostima, važećem u vreme uspostavljanja i upisa sporne hipoteke bez uticaja na drugačiju odluku. O ovom pitanju se izjasnio Ustavni sud odlukom Už 6193/2018 od 19.07.2018. godine.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić