U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Vesković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i Privrednog društva za promet i usluge „Inon invest“ DOO Požarevac, čiji je punomoćnik Jovan Stanojević, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6070/18 od 26.03.2019. godine, u sednici održanoj 16.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6070/18 od 26.03.2019. godine u stavu prvom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6070/18 od 26.03.2019. godine, stavom 1. izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Višeg suda u Požarevcu P 101/18 od 26.01.2018. godine u stavu 1. izreke. Stavom 2. izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu 2. izreke iste prvostepene presude i u ovom delu je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Navedenom prvostepenom presudom, stavom 1. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je isključivi nosilac prava svojine na stanu na ... spratu višeporodičnog stambenog objekta spratnosti PO+P+6+PK+PK1 izgrađenog na kat. parceli br. ..., upisanog u LN br. ... KO ..., u ulici ..., što su tuženi dužni da priznaju i trpe da se on na osnovu ove presude bez njihove dalje saglasnosti upiše kao isključivi nosilac prava svojine na predmetnom stanu u javne knjige. Stavom 2. izreke, tužilac je obavezan da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati 267.750,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to stava 1. izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije osnovan revizijski navod da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB je investitor poslovno stambene zgrade koja se nalazi u ... u ulici ..., upisane u LN br. ... KO ..., izgrađene na kat. parceli ... . Po ovlašćenju svog tasta BB, tuženi VV je pregovarao sa kupcima i prodavao stanove koje je trebalo izgraditi u toj zgradi. On je postigao dogovor sa tužiocem u vezi prodaje dva stana na ... spratu, nakon čega je tužilac kao kupac sa prodavcem tuženim BB 25.12.2004. godine zaključio predugovor o kupoprodaji dva stana koji se nalaze na ...spratu zgrade i to stana broj ... površine 61,25 m2 i stana broj ... površine 38,82 m2, za cenu od 550 evra po 1 m2, a da će ostatak kupoprodajne cene isplatiti u novoj kalendarskoj 2005. godini po ceni od 600 evra po 1m2 i to u tri jednake mesečne rate do 31.12.2005. godine kao roka završetka izgradnje. Konstatovano je da je pri zaključenju ovog ugovora, kupac isplatio deo kupoprodajne cene od 18.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Tužilac je zaključno sa 05.05.2007. godine uplatio prodavcu BB ukupno 76.500 evra na ime kupoprodajne cene za kupljeni stambeni prostor. U toku ispunjenja obaveza iz navedenog predugovora, tužilac je pitao tuženog VV da dokupi još dva stana na istom spratu, pa pošto za to nije bilo mogućnosti, postigli su dogovor da tužilac kupi četiri stana na šestom spratu i da cena bude 600 evra po 1 m2, uz uračunavanje iznosa koje je već isplatio na ime prethodno dogovorene kupovine dva stana na ... spratu, a sa ovim dogovorom se saglasio tuženi BB. Tužiocu su sredinom 2006. godine po postignutom dogovoru, predata četiri stana na ... spratu iste stambene zgrade, označena u projektu kao stanovi broj ... i ..., ukupne površine od 158,66 m2, između kojih nisu postojali pregradni zidovi, tako da su ova četiri stana predstavljala jednu funkcionalnu i stambenu celinu. Prema specifikaciji stanova predmetni stan predstavlja petosobni stan broj ... ukupne površine od 181,15 m2. Tužilac je naknadno postavio parket, pločice u kupatilu i sanitarne uređaje i postavio ulazna vrata, o čemu je sačinjena specifikacija. Ovde tuženom BB je za navedeni stambeni objekat izdata upotrebna dozvola od strane nadležnog organa uprave rešenjem od 23.01.2015. godine, koje je postalo pravnosnažno i izvršno 10.02.2015. godine, pa je na osnovu izdate upotrebne dozvole u LN br. ... KO ... izvršen upis zgrade za kolektivno stanovanje na kojoj je on upisan kao vlasnik u celosti. Tužilac je potpisao predugovor o kupoprodaji nepokretnosti stanova na ... spratu od 19.09.2007. godine, koji nije zaveden kod tuženog PD „Inon investa“ DOO Požarevac, koji je naveden kao prodavac, a za koji je tužilac tvrdio da mu je donet na potpis od strane radnika ovog tuženog. U ovom predugovoru koji nije bio sudski overen, kao kupoprodajna cena navedenih stanova na ... spratu naveden je iznos od 86.900 evra uz konstataciju da je tužilac pri zaključenju isplatio 10.000 evra na ime kupoprodajne cene za kupljene stanove.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo zaključivši da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine na predmetnom stanu na ... spratu navedene stambene zgrade po osnovu održaja u smislu člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Naime, tužilac se nalazio u savesnoj državini ove nepokretnosti u periodu dužem od deset godina (u posed stana je stupio 2006. godine, a tužbu je podneo 2017. godine). Međutim, pravilno su ocenili da tužilac nema zakonitu državinu jer je za to neophodno da je stvar pribavljena na osnovu punovažnog pravnog posla, a predugovor o kupoprodaji od 25.12.2004. godine ne predstavlja punovažni pravni osnov za sticanje prava svojine jer nije sudski overen u smislu člana 4. stav 3. u to vreme važećeg Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br.42/98), a obzirom na to da je forma propisana za glavni ugovor obavezna i za predugovor na osnovu člana 45. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO).

Iako su za predugovor o kupoprodaji od 19.09.2007. godine našli da nije verodostojan i pouzdan, pravilno su zaključili da ovaj predugovor svakako ne bi proizvodio pravno dejstvo iz istog razloga, obzirom na to da potpisi ugovorača nisu overeni od strane suda, u smislu već citiranih zakonskih odredbi.

Kako je izvedenim dokazima utvrđeno da je tužilac predmetni stan na ... spratu (nastao spajanjem četiri stana) u koji se uselio 2006. godine, kupio u fazi kada je isti bio završen, to nije reč o ugovoru o sufinansiranju bez obzira na naziv ugovora jer se radi o predugovoru o kupoprodaji nepokretnosti, zbog čega se ne može primeniti osnov sticanja iz člana 21. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, odnosno izgradnjom nove stvari, kao što je to pravilno ocenio drugostepeni sud.

Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo pošto se predugovoru može priznati pravno dejstvo i kad potpisi ugovorača nisu sudski overeni, ako je predmet ugovora ispunjen u celini ili delimično i ako predmet ugovora nije zabranjen, kao u konkretnom slučaju, s obzirom na to da je reč o neoverenom predugovoru, a ne ugovoru. Postoji mogućnost konvalidacije, ali ugovora o prenosu prava svojine na nepokretnosti zaključenog u pismenoj formi, na kome potpisi ugovorača nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor u celini ili u pretežnom delu ispunjen, da je plaćen porez na promet nepokretnosti, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen drugi prinudni propis, odnosno pod uslovima za konvalidaciju propisanim odredbama onog Zakona o prometu nepokretnosti koji je važio u vreme zaključenja tog ugovora.

I po stanovištu ovoga suda tužiocu ne pripada traženo pravo utvrđenja prava svojine na predmetnom stanu po osnovu originarnog a ni derivativnog sticanja, ali ima pravo da zahteva zaključenje glavnog ugovora kao što je to učinio eventualnim tužbenim zahtevom o kojem nije pravnosnažno odlučeno.

Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić