Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3636/2017 od 11.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog i tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog BB za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac i tuženi BB su izjavili revizije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od BB uzeo na zajam u više navrata novac o čemu su sačinjene priznanice na računima sa memorandumom preduzeća „...“ čiji je tužilac vlasnik u periodu od 2000. do 2003. godine na iznos od 68.640 evra sa rokom vraćanja do 14.04.2003. godine; na iznos od 30.290 evra sa rokom vraćanja do 14.09.2002. godine; na iznos od 41.590 evra sa rokom vraćanja do 14.12.2002. godine; na iznos od 11.830 evra sa rokom vraćanja do 14.04.2003. godine i na iznos od 5.180 evra sa rokom vraćanja do 10.02.2003. godine, koje su potpisali. Tužilac kao prodavac i tuženi BB, kao kupac su zaključili neoveren ugovor o prodaji placa i kuće u ... u ul. ... broj ... dana 23.06.2003. godine takođe na računu navedenog preduzeća koji su potpisali. U članu 1. ugovora navedeno je da su se sporazumeli da prodavac od kupca dobije 59.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime kupovine placa i kuće na toj adresi koju obavezu je kupac dužan da izmiri do kraja 2003. godine. Članom 2. ugovora je navedeno da se plac veličine 09a 97kvm i kuća u gruboj gradnji na dva sprata sa završenim pripadajućim stanom, uvedenom vodom u stan, strujom i kanalizacijom imaju predati kupcu momentom isplate. Članom 3. ugovora navedeno je da prodavac garantuje da su plac i kuća njegovo vlasništvo, da poseduje sve potrebne papire za dobijanje vlasničkog lista po obavljenoj legalizaciji, a ukoliko se desi bilo koja vrsta propusta isti ide na teret prodavca, a kupac dobija povraćaj isplaćenog novca uvećan za 50% u roku od 15 dana od uočenog nedostatka. Tužilac i BB su 30.06.2003. godine zaključili anesk ugovora od 23.06.2003. godine na isti način, odnosno na računu sa memorandumom preduzeća „...“ koji su potpisali sa specifikacijom zatečenih stvari u stanu i predatih kupcu. Dana 30.11.2003. godine tužilac i tuženi BB su sačinili priznanicu na istom takvom računu koji su potpisali da je tužilac od tuženog BB primio 29.000 evra na ime otplate prve rate za kupovinu kuće na adresi u ul. ... broj ..., ..., u osnovi 10h12 metara sa pripadajućim stanom, uvedenom vodom, strujom, kanalizacijom i dva telefona i kompletnim stvarima u njemu, placem od 9a 97kvm koja kuća je u gruboj gradnji i ima prizemlje i sprat sa pokrivenim krovom, a dana 30.12.2003. godine priznanicu da je tužilac od tuženog primio 30.000 evra što sa isplaćenim iznosom od 29.000 evra predstavlja konačno namirenje za kupovinu kuće po ugovoru od 23.06.2003. godine iznosa od 59.000 evra.

Tužilac je specijalnim punomoćjem overenim kod Petog opštinskog suda u Beogradu dana 26.03.2004. godine pod brojem Ov .../... ovlastio tuženog GG da pred nadležnim sudom kao njegov punomoćnik potpiše ugovor o kupoprodaji i eventualni raskid ugovora o kupoprodaji sa kupcem koga izabere za kuću tužioca u izgradnji površine 200kvm koja se nalazi u ul. ... broj ... u ... na kp. .../... KO ... na kojoj je vanknjižni vlasnik, da kao njegov punomoćnik primi od kupca iznos ugovorene kupoprodajne cene koju utvrđuje na 42.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i da prilikom kupoprodaje primi 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a ostatak novca po dogovoru. Tužilac kao prodavac, koga je po navedenom specijalnom punomoćju zastupao tuženi GG i tuženi VV kao kupac su zaključili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu dana 03.06.2004. godine pod brojem Ov .../... . Članom 2. ugovora je navedeno da prodavac prodaje kupcu kuću površine u osnovi 10h12 metara k br. ... u ul. ... u ... sagrađenu na kp. .../... upisanoj u ZKUL broj ... KO ... za ukupno ugovorenu kupoprodajnu cenu u iznosu od 42.000 evra što iznosi 2.982.000,00 dinara. Članom 3. ugovora navedeno je da potpisivanjem ugovora prodavac potvrđuje da je primio celokupan iznos kupoprodajne cene i da prema kupcu nema više nikakvih potraživanja. Članom 6. ugovora je navedeno da je prodavac dao saglasnost da kupac može da se uknjiži kao vlasnik navedene nepokretnosti na osnovu tog ugovora kada se za to budu stekli uslovi bez daljeg prisustva i saglasnosti prodavca. Pravnosnažnim rešenjem Gradske opštine Zvezdara od 08.10.2008. godine tuženom VV je odobrena legalizacija izvedenih radova na kp. .../... KO ... u ul ... broj ... u ... na izgradnji stambenog objekta spratnosti Po+Pr+Pk u okviru koga je formirao četiri stana. U ZKUL broj ... KO ... je upisana kao zk. telo I kp. .../... površine 10a 02kvm državna svojina vlasništvo Republike Srbije i kao zk. telo II kuća k br. ... u ul. ... na toj kat. parceli Po+Pr+Pk koja se sastoji od garsonjere broj ... od 32,32kvm u podrumu, dvosobnog stana broj... od 50,09kvm dupleks u prizemlju i potkrovlju, jednosobnog stana broj ... od 63,40kvm, jednosobnog stana broj .. od 75,20kvm u potkrovlju, vlasništvo tuženog VV.

Tuženi BB je podneo 14.07.2004. godine Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužioca, tuženog GG i tuženog VV radi smetanja poseda. U toku tog postupka je zaključeno vansudsko poravnanje dana 05.10.2004. godine da će tuženi povući tužbu protiv tužioca jer mu je tužilac u junu 2003. godine predao ključeve od kuće, te je još tada tuženi BB stupio u njen posed, a jedan primerak ključa je i dalje ostao kod tužioca. Rešenjem od 03.10.2006. godine utvrđeno je da su tužilac, tuženi GG i tuženi VV dana 18.06.2004. godine izvršili smetanje državine dograđenog i dovršenog stana u dva nivoa površine 45kvm u kući sa sigurnosnim ulaznim vratima desno od ulaznog stepeništa gledano sa kuće sa svim pokretnim stvarima i onemogućili tuženog BB da koristi plac od 09a 97kvm na taj način što su silom onemogućili pristup i mirnu državinu navedene nepokretnosti i placa. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž 6963/07 od 15.03.2007. godine preinačeno je rešenje, pa je tuženi VV obavezan da uspostavi pređašnje stanje, tako što će tuženom BB predati u isključivu državinu navedeni stan sa pokretnim stvarima. Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I 10156/07 od 28.08.2007. godine po predlogu tuženog BB kao izvršnog poverioca je određeno izvršenje protiv tužioca, tuženog GG i tuženog VV kao izvršnih dužnika. U tom postupku sudski veštak je u nalazu i mišljenju utvrdio da površina postojećeg stana u dva nivoa iznosi 60,32kvm i da ne odgovara površini stana koji je predmet izvršenja i nema dokaza da je nekad bio površine 45kvm. Tuženi VV je u posedu kuće od juna 2004. godine kada mu je tuženi GG predao ključeve. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 7665/2010 od 11.03.2015. godine tužilac je oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo prevare, a oštećeni BB je radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke utvrđeno je da nije imao nameru da proda kuću tuženom BB, da ugovor o kupoprodaji od 23.06.2003. godine nije zaključen radi prenosa prava svojine na ovog tuženog već je zaključen radi obezbeđenja potraživanja tuženog BB od koga je on prethodno u više navrata uzimao novac na zajam. Imao je nameru da proda kuću kada je specijalnim overenim punomoćje ovlastio tuženog GG da to učini.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je ugovor o kupoprodaji nedovršene kuće (koji nije sudski overen) zaključen između tužioca i tuženog BB od 23.06.2003. godine ništav, a da je ugovor o kupoprodaji zaključen između tužioca i tuženog VV koji je overen 03.06.2004. godine punovažan, te da zato tuženi VV ima pravni osnov da koristi navedenu kuću, a da tuženi GG kao punomoćnik nije pasivno legitimisan u ovoj parnici.

Prema članu 66. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. Po stavu 2. istog člana ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Po članu 103. stav 1. istog zakona ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima je ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

Članom 37 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da vlasnik može tužbom od držaoca zahtevati povraćaj individualno određene stvari (stav 1); da vlasnik mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog (stav 2); pravo na podnošenje ove tužbe ne zastareva (stav 3).

Imajući u vidu da je tužilac uzeo na zajam novac od tuženog BB, to je i po oceni revizijskog suda, ugovor o kupoprodaji kuće koji je sa njim zaključio zaključen je u cilju obezbeđenja potraživanja i predstavlja simulovan ugovor jer nije postojala stvarna namera tužioca da ove nepokretnosti i proda. Zbog toga je ovakav ugovor ništav prema članu 66. stav 1. i članu 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Stvarna namera tužioca je bila da preko punomoćnika (po specijalno overenom punomoćju), ovde tuženog GG proda kuću kupcu kojeg on izabere, a koji će mu isplatiti kupoprodajnu cenu u visini koju je utvrdio. Taj kupac je bio tuženi VV sa kojim je ugovor o kupoprodaji i zaključen i overen, pa takav ugovor po pravilnoj oceni nižestepenih sudova proizvodi dejstvo u odnosu na ovog tuženog. S obzirom da je nakon zaključenja ugovora ovom tuženom (VV) pravnosnažnim rešenjem nadležnih organa odobreno izvođenje građevinskih radova na izgradnji kuće u okviru koga su formirana četiri stana i na kojoj se on uknjižio kao vlasnik, zbog toga na osnovu člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nije osnovan zahtev tužioca kojim je tražio da mu ovaj tuženi preda u posed ovu nepokretnost.

Nisu osnovani revizijski navodi tuženog BB kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP kao i povreda iz člana 361. stav 1. u vezi člana 187. stav 1 (neuredna tužba), člana 188. stav 1 (nepostojanje pravnog interesa). O ovim navodima već se pravilno izjasnio drugostepeni sud po žalbi ovog tuženog zaključujući da je presuda razumljiva, da su u njoj navedeni jasni i neprotivrečni razlozi o svim bitnim činjenicama, da ne dostavljanje tačne adrese parnične stranke predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, te da je tužilac imao pravni interes za podnošenje tužbe u ovoj pravnoj stvari.

Nisu osnovani ni revizijski navodi tuženog BB da su ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora o kupoprodaji s obzirom da je ugovor zaključen u pisanoj formi, da je određen predmet ugovora i kupoprodajna cena. Naime, ovaj ugovor nije izvršen jer nije isplaćena kupoprodajna cena s obzirom da je zaključen radi obezbeđenja potraživanja tuženog.

Nisu osnovani ni njegovi revizijski navodi da je tužilac prekludiran u pravu s obzirom da se poništaj ugovora može tražiti u roku od tri godine od kada je ugovor zaključen, jer predmet tužbenog zahteva u ovom sporu nije poništaj ugovora već utvrđenje njegove ništavosti.

Tužilac neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu pravila o teretu dokazivanja jer je u postupku pred nižestepenim sudovima pravilno utvrđeno da tužilac nije dokazao tvrdnju da je punomoćje za prodaju kuće potpisao pod prinudom ili pretnjom. Osim toga, ovim navodima se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno (član 398. stav 2. ZPP).

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta u skladu sa članom 149. stav 1. i članom 150. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić