Prema okrivljenoj Žužani Kovač, izrečena je mera bezbednosti zabrana vršenja dužnosti državnog službenika na poslovima iz delokruga organa državne uprave u trajanju od jedne godine po pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, u smislu člana 85. KZ. Na osnovu člana 91. i 92. KZ od okrivljenih je oduzeta imovinska korist i to od okrivljene Žužane Kovač iznos od 2.612.450,00 dinara, od okrivljenog AA iznos od 44.700,00 dinara i od okrivljenog BB iznos od 45.900,00 dinara. Svi okrivljeni su na osnovu člana 264. stav 1. obavezani da plate sudski paušal u iznosu od 50.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, te je određeno da će sud o troškovima krivičnog postupka odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1158/19 od 15.01.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i branilaca okrivljenih Žužane Kovač, AA, GG, BB, DD, VV, ĐĐ, EE i ŽŽ, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljene Žužane Kovač, advokat Konstantin Rankov, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da navedenu presudu preinači tako što će uvaženjem žalbi branilaca okrivljenih prvostepenu presudu preinačiti i okrivljene osloboditi od optužbe primenom člana 454. ZKP;

-branilac okrivljenog AA, advokat Slavko Denda, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili da obe presude ukine u odnosu na ovog okrivljenog i da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog BB, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 485. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će ovog okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo primanje mita u pomaganju;

-branilac okrivljene VV, advokat Strahinja Janić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 16. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivnje i

-branilac okrivljenog GG, advokat Ana Matić Alimpijević, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i odlučiti da troškovi odbrane okrivljenog padaju na teret budžetskih sredstava i da u smislu člana 488. stav 2. ZKP, branioca obavesti o sednici veća ukoliko nađe da bi njegovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioce okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na osnovu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti i po oceni navoda u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene Žužane Kovač u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitim dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na presudama Višeg suda u Zrenjaninu kojima su prihvaćeni sporazumi o priznanju krivičnog dela za okrivljene ZZ, II, JJ, KK, LL, LJLJ, MM i NN.

Iznete navode zahteva, branioca okrivljene Žužane Kovač, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz pobijanih pravnosnažnih presuda i spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud pored ostalog, izvršio uvid u pravnosnažne presude tog suda Spk 3/15 od 25.09.2015. godine, Spk 4/15 od 25.09.2015. godine, Spk 3/16 od 21.03.2016. godine, Spk 4/16 od 21.03.2016. godine, Spk 5/16 od 21.03.2016. godine, Spk 2/16 od 17.03.2016. godine, Spk 6/16 od 21.03.2016. godine i Spk 8/16 od 21.03.2016. godine, na osnovu kojih je utvrđeno da su prvobitno okrivljeni ZZ, JJ, II, KK, LL, LJLJ, MM i NN priznali izvršenje krivičnih dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, za koje su i optuženi optužnicom Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu Kt 45/15 od 20.07.2015. godine, te da su postigli sporazum o priznanju krivičnog dela sa nadležnim javnim tužiocem nakon potvrđivanja optužnice, a koji sporazumi su prihvaćeni od strane suda, te su ovi okrivljeni i oglašeni krivim za krivična dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, za koja su im izrečene krivične sanckije.

Po oceni ovoga suda, citirane presude jesu dokazi koje je sud izveo na glavnom pretresu, međutim, iste nisu bile predmet ocene, niti je sud na osnovu tih presuda utvrđivao činjenice u pogledu postojanja krivičnih dela i krivice okrivljenih u ovom krivičnom predmetu, pa ni u odnosu na okrivljenu Žužanu Kovač.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se pobijane pravnosnažne presude ne zasnivaju na citiranim presudama Višeg suda u Zrenjaninu, te da se sledstveno tome ne zasnivaju na nezakonitim dokazima.

Stoga su navodi zahteva branioca okrivljene Žužane Kovač da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na štetu ove okrivljene, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene Žužane Kovač, u zahtevu ističe i da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 5. stav 1. KZ, u odnosu na tačke 1, 2, 4, 8, 9. i 15. izreke prvostepene presude, gde je navedeno da su ove radnje izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita učinjene „tokom 2012. godine“, kada je važila odredba člana 367. stav 1. KZ, koja se primenjivala od 01.01.2006. do 10.09.2009. godine, izmenjena 11.09.2009. godine i bila na snazi do 31.12.2012. godine, koju odredbu je, prema stavu branioca, trebalo primeniti u konkretnom slučaju u smislu člana 5. stav 1. KZ, a ne sada važeću odredbu člana 367. stav 1. KZ, koja se primenjuje od 01.01.2013. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Žužane Kovač, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 367. stav 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.72/09) koja se primenjivala od 11.09.2009. do 31.12.2012. godine, službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog, da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.

Odredbom člana 367. stav 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.121/12), koja se primenjivala od 01.01.2013. godine do 28.02.2018. godine, propisano je da će se, službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjima izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti, kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Zakon o izmenama i dopunama krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.94/2016), koji se primenjuje od 01.03.2018. godine, krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ inkriminiše na identičan način po zakonskim obeležjima i zaprećenoj kazni kao i odredba člana 367. stav 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.121/12), koji se primenjivao do 28.02.2013. godine.

Iz činjeničnog opisa radnji izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita proizlazi da je okrivljena Žužana Kovač u svojstvu službenog lica inkriminisane radnje - neposredno zahtevanje i primanje poklona za sebe da u okviru svog službenog ovlašćenja i u vezi sa svojim službenim ovlašćenjima izvrši službenu radnju koju ne bi smela izvršiti, preduzela kako tokom 2012. godine tako i tokom 2013. godine, u kom periodu se primenjivala i ranije važeća odredba člana 367. stav 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.72/09), koja je bila na snazi do 31.12.2012. godine i sada važeća odredba člana 367. stav 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.121/12 i 94/16), koja je na snazi od 01.01.2013. godine.

Stoga su, po oceni ovoga suda nižestepeni sudovi pravilno u odnosu na radnje produženog krivičnog dela primanje mita, opisane u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude, primenili sada važeću odredbu člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ („Sl. glasnik RS“, br.121/12 i 94/16) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela – tokom 2012. i 2013. godine, tako da okolnost što je u činjeničnom opisu pojedinih radnji izvršenja produženog krivičnog dela (tačke 8, 9. i 15. izreke prvostepene presude), kao vreme kada su iste učinjene označena samo 2012. godina, na šta se ukazuje zahtevom branioca, nije od uticaja na drugačiju pravnu ocenu dela okrivljene.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Žužane Kovač i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. stav 1. KZ, ocenio kao neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene Žužane Kovač ističe i to: da je okrivljena, kada su u pitanju radnje izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, opisane pod tačkom 4. i 5. izreke prvostepene presude, postupala ne kao službenik Službe za katastar nepokretnosti, već kao veštak na osnovu ugovora o delu zaključenog između nje i Privrednog društva „...“ 2011. godine, što je dozvoljen pravni posao, a da novac koji je dobila od okrivljenog GG, direktora navedenog privrednog društva predstavlja tim ugovorom predviđenu naknadu za uslugu pribavljanja dokumentacije iz Službe za katastar nepokretnosti u Zrenjaninu koja dokumentacija je neophodna za postupak upisa zemljišta u javne knjige u korist tog privrednog društva u vezi sa čim je okrivljena sačinila izveštaj za Osnovni sud u Zrenjaninu, što je potvrđeno iskazima svedoka NJNJ, OO, PP i RR; da se isto obrazloženje odnosi i na radnje izvršenja opisane pod tačkama 6, 7. i 8. izreke, jer su KK i MM pripremili svoju dokumentaciju u vezi sa kojom je okrivljena kao veštak trebalo da sačini izveštaj; da je okrivljena i u sporu Zemljoradničke zadruge Zrenjanin, protiv Republike Srbije postupala kao veštak u predmetu Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1373/10 (tačka 9. izreke prvostepene presude) u vezi sa čim je u svojstvu svedoka saslušan SS, koji je u svom iskazu izneo da se u organima uprave zadruge raspravljalo o njenom veštačenju i o troškovima istog; da je okrivljena potrebnu dokumentaciju navedenu pod tačkom 10. izreke prvostepene presude trebalo da pribavi u svojstvu veštaka što je u skladu sa iskazima okrivljenog DD i svedoka TT; da u odnosu na radnje izvršenja krivičnog dela opisane pod tač.11. i 14. za krivicu okrivljene nema drugih dokaza, osim presuda zaključenih na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela u odnosu na saoptužene JJ i MM; da su prema iskazu okrivljene VV, LL i ĆĆ svu dokumentaciju u vezi sa restitucijom zemljišta predali njoj, a ne okrivljenoj Žužani Kovač (tačka 12. izreke prvostepene presude); da na osnovu nespornih iskaza svedoka UU, FF, HH i CC, proizlazi da okrivljena nema nikakve veze sa postupkom upisa predmetne hipoteke (tačka 13. izreke prvostepene presude); te da je odbrana okrivljene u odnosu na radnju izvršenja opisanu pod tačkom 15. izreke prvostepene presude saglasna sa odbranom okrivljenih EE i ŽŽ, koji su istakli da se u konkretnom slučaju radilo o angažovanju okrivljene Žužane Kovač kao veštaka, što je u skladu sa iskazima svedoka ČČ, dugogodišnjeg predsednika ... suda u ... i OO, dugogodišnjeg direktora Službe za katastar nepokretnosti u ..., da je okrivljena decenijama bila stalni sudski veštak.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljene Žužane Kovač ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke vezano za postojanje zakonskih obeležja predmetnog krivičnog dela koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, čime suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama i na taj način pobijanu pravnosnažnu presudu osporava zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljene Žužane Kovač u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povrede zakona iz člana 16. stav 2. i člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 388. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, niti zbog povrede zakona iz člana 16. stav 2. i člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 388. stav 3. i stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene Žužane Kovač u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljene Žužane Kovač u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i to u delu u kojem se povreda odnosi na „nepostojanje odobrenja nadležnog organa“, kao i na povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1) a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa tim odredba člana 484. ZKP, obavezuje podnosioca zahteva, da kada je u pitanju sadržaj zahteva pored formalnog označavanja zakonskih odredbi, kao razloga za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u zahtevu obrazloži istaknute povrede zahteva.

Međutim, branilac okrivljene povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, ne konkretizuje, jer u zahtevu ne navodi da javni tužilac nije ovlašćeni tužilac niti opredeljuje koje odobrenje i kog nadležnog organa u konkretnom slučaju ne postoji, dok povrede zakona iz člana 441. stav 3. i stav 4. ZKP uopšte ne obrazlaže.

Imajući u vidu da je Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu u smislu člana 489. stav 1. ZKP, i da stoga nema zakonsko ovlašćenje da sud po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se sastoje povrede zakona na koje se branilac samo formalno poziva u zahtevu, to je kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev branioca okrivljene Žužane Kovač u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 441. stav 3. i stav 4. ZKP, nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV, Vrhovni kasacioni sud je našao da su isti nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da kod ovog okrivljenog nije postojao umišljaj za izvršenje bilo kog krivičnog dela, pa ni krivičnog dela pomaganje u primanju mita. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da je okrivljeni AA verovao da okrivljena Žužana Kovač konkretne poslove obavlja preko Agencije u svojstvu veštaka, pri čemu on sam nije učestvovao u formiranju cene za predmetnu uslugu niti je tražio novac bilo od ZZ, bilo od okrivljene Žužane Kovač, niti mu je bilo kakav novac obećan od strane njih dvoje, koje činjenice potvrđuju dokazi izvedeni u toku postupka.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog BB navodi da iz činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi proizlazi da nije bilo prethodnog dogovora između ovog okrivljenog i okrivljene Žužane Kovač koji bi bio usmeren na pomaganje u primanju mita, tako da se, prema stavu branioca u konkretnom slučaju ne radi o pomaganju u primanju mita, već, eventualno, o pomaganju u davanju mita i da je sledstveno tome na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi pogrešno primenjen zakon.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branioci okrivljenog AA i okrivljenog BB, iako se u zahtevu pozivaju na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, iznetim navodima cene izvedene dokaze iznoseći sopstveno viđenje događaja na kome zasnivaju svoj stav i to branilac okrivljenog AA da u radnjama okrivljenog ne postoji umišljaj kao zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, a branilac okrivljenog BB, da je pravna kvalifikacija krivičnog dela pogrešna, čime pravnosnažnu presudu osporavaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i na taj način ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljene VV u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da sud pogrešno nije prihvatio iskaze svedoka ĆĆ i DŽDŽ, koji isključuju krivicu okrivljene, jer oba svedoka poznaju okrivljenu Žužanu Kovač, zbog čega im nije bio potreban posrednik da sa njom stupe u kontakt do koga je došlo na inicijativu okrivljene Žužane Kovač, a ne VV, te da okrivljena VV nije imala saznanje da je novac bio namenjen podmićivanju i da sledstveno tome kod nje nije postojao umišljaj za izvršenje krivičnog dela primanje mita u pomaganju iz člana 367. stav 1. u vezi sa članom 35. KZ, kojim navodima branilac okrivljene osporava ocenu dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi i time ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP. Pored toga, branilac okrivljene VV u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 16. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona iz člana 440. i člana 16. stav 2. ZKP ne spadaju u krug povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV ocenio kao nedozvoljene.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovan pravni lek. Ovaj rok važi i za branioca okrivljenog saglasno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, kojim su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni.

S obzirom na to da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni GG, drugostepenu presudu lično primio dana 26.02.2020. godine, a da je njegov branilac, advokat Ana Matić Alimpijević, zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda podnela dana 22.05.2020. godine, dakle, po proteku zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG ocenio kao neblagovremen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 1), 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                         Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić