.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4659/2020
05.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Darijan Mikulić advokat iz ..., protiv tužene Agroindustrijske Komercijalne banke AIK BANKE, a.d. iz Beograda, koju zastupa Marijana Kovačević advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora o kreditu i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1421/19 od 23.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 05.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1421/19 od 23.12.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1421/19 od 23.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli 18 P 1647/2018 od 12.06.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništava odredba Ugovora o kreditu broj .., člana 5. stav 1. tačka 1. koja glasi „pre puštanja sredstava kredita u tečaj AIK Banci plati na ime fiksne naknade za obradu kreditnog zahteva iznos u visini od 1% minimum 1.000,00 RSD %, obračunat na osnovicu koja predstavlja iznos odobrenog kredita sa dospećem za plaćanje na dan puštanja sredstava u tečaj“, što je tužena dužna da prizna i trpi. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 7.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući kamatu počev od 26.01.2016. godine do isplate u roku od 8 dana, pod teretom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 45.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući kamatu od dana izvršnosti odluke do isplate u roku od 8 dana pod teretom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1421/19 od 23.12.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene se odbija i presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli posl. br. P. 1647/18 od 12. juna 2019. godine potvrđuje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/14, 87/18 i 18/20, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasacionog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Pobijana drugostepena presuda je u skladu sa usvojenim pravnim stavom. Tužena nije dokazala da je pre zaključenja ugovora o kreditu tužiocu uručila ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, a na njoj je bio teret dokazivanja te činjenice (član 231. ZPP). Zbog toga o posebnoj reviziji tužene nije potrebno odlučivati u cilju ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici sa zahtevom za utvrđenje ništavosti odredbe o kreditu i sticanju bez osnova podneta je dana 14.12.2018. godine. Vrednost koju je tužilac naveo u tužbi je 7.500,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarska protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
