U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca „AA“ DOO iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Mađinca, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi diskriminacije, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8273/19 od 30.10.2019. godine, na sednici održanoj 24.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8273/19 od 30.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Smederevu, presudom P 2261/18 od 30.05.2019. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio i koji glasi: „Obavezuje se tuženi da na ime štete isplati tužiocu iznos od 8.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.11.2018. godine do konačne isplate. Utvrđuje se da je tuženi diskriminatorski postupao kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu i Rev 299/2016 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu prema tužiocu u odnosu na navedena lična svojstva tužioca, odnosno da je diskriminacija tuženog zasnovana na statusnom istupanju kroz pravni promet sa konotacijom vlasništava, naime tužilac istupa kroz pravni promet kao privredno društvo koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i to sa privatnim vlasništvom, dok je kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu i Rev 299/16 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu suprotna strana bila Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Kovin" koja predstavlja državnu ustanovu sa državnim vlasništvom, svojini, naime svojina tužioca predstavlja privatnu svojinu, jer je osnivač tužioca privatno lice ovde zakonski zastupnik tužioca BB, odnosno predstavlja svojinu privrednog društva kao pravnog lica sa ograničenom odgovornošću, dok svojina suprotne strane Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" - kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu i Rev 299/16 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu predstavlja državnu svojinu i sve to sa odgovornošću nad celokupnom imovinom Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" i Države Srbije, a što drugim rečima znači da je predmetna diskriminacija zasnovana na svojini sa evidentno vidljivim posredno nejednakim potupanjem u cilju zaštite - interesa državne svojine, jeziku na kojem zakonski zastupnik tužioca piše pismena, naime zakonski zastupnik tužioca piše pismena na latiničkom pismu, dok suprotne strane pišu pismena na ćiriličnom pismu, tužilac ističe da je tuženi non stop javno isticao da tužilac ne može da koristi latinično pismeno i gde su tuženi čak vratili tužbu tužiocu koja je bila napisana na latiničnom pismu sa nalogom da tužilac uredi istu tako što će sve primerke tužbe da prepravi sa latiničnog pisma na ćirilično pismo i sve to su tuženi uradili kroz rešenje Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. I 7 492/17 od 16.06.2017. godine, političkoj pripadnosti, političkoj podobnosti, političkom simpatizerstvu, političkom podržavanju, političkoj različitosti, naime ni tužilac a ni zakonski zastupnik tužioca BB nisu pristalice nijedne vladajuće partije a niti shodno tome podržavaju, niti pomažu nijednu vladajuću partiju a i protive se bilo kakvom mešanju politike u privredne aktivnosti i to sve od 2000 godine kada su izvršene promene pa do dana današnjih dana i ne dozvoljavaju nikakvo finansiranje politike i političkih partija od strane tužioca i shodno tome tužilac ne može ni da dobije nijedan spor pred sudom i tužilaštvom a niti da natera sud i tužilaštvo da ispoštuje njegova prava tokom sudskog postupka s obzirom da nema političku podršku koja jedina ima uticaj na sudstvo i pravosuđe i tužilaštvo u celini, naime po samom stavu Vlade Republike Srbije i to stavu koje vlada javno iznosi jezički jasno je vidljivo da vlada izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i samom stavu Saveta za borbu protiv korupcije kao organa Vlade Republike Srbije i to stavu koje savet javno iznosi jezički jasno je vidljivo da savet izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i po samom stavu društva sudija i to stavu koje društvo sudija javno iznosi jezički jasno je vidljivo da društvo sudija izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike itd, umovnom stanju tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime tužilac i zakonski zastupnik tužioca poseduju veliko imovno stanje i to je opšte poznata činjenica u ... i šire, naime tuženi je u postupku Posl.br. I 7 492/17, u kom postupku BB zakonski zastupnik tužioca nije bio stranka u postupku tražila od katastra iz ... stanje promena i upisanih tereta na lokalima koji su vlasništvo zastupnika tužioca BB i sve to suprotno zakonom dozvoljenim ovlašćenjima, naime ovde tuženi je utvrdio imovno stanje zakonskog zastupnika tužioca BB i pravne poslove u vszi sa imovinom zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to bez znanja i bez odobrenja zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to iako zakonski zastupnik tužioca BB nije bio stranka u postupku Posl.br. I 7 P 492/17 a što se sve vodi iz zamolnice Osnovnog suda u Smederevu -Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. I 7 P 492/17 od 21.09.2017. godine, genetske osobenosti zakonskog zastupnika tužioca, tačnije genetskih naslednih osobina zakonskog zastupnika tužioca netrpeljivosti nepravde, tačnije u pogledu nasledne osobine zakonskog zastupnika tužioca upuštanja u borbu za pravo i pravdu i sve to bez obzira na opasnost koja takva borba nosi prema sopstvenom poslu, prema sopstvenom životu i prema sopstvenoj porodici itd., naime zakonski zastupnik tužioca uvek tokom postupka pred sudom javno iskazuje protivljenje nekoj meri suda za koju je smatra da je nezakonita i odmah traži odluku suda o takvom protivljenju, zatim zakonski zastupnik tužioca odmah podnosi pritužbe protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi krivične prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i prigovore za nesuđenje u razumnom roku protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i disciplinske prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu itd., zdravstvenu sposobnost zakonskog zastupnika tužioca, tačnije intelektu zakonskog zastupnika tužioca, naime zakonski zastupnik tužioca je u odnosu na svoj intelekt smatrao da ima zdravsteno psihičku sposobnost da zastupa prava i interese tužioca pred sudstvom, međutim tuženi je non stop isticao u svim sverama života pa čak i na ročištima da se tužilac pravi da poznaje zakon, da se zakon ne čita kako ga on čita itd., čak je tuženi i pismeno navodi da je zakonski zastupnik tužioca pravno neuka stranka, da tužilac ne poznaje procesne odredbe a ni materijalno pravo i da zlonamerno napada tuženog - sudstvo i da iznosi netačne navode u cilju napada na tuženog - sudstvo i da sve to radi iako ne poznaje procesni zakon itd. a što se sve vidi iz Rešenja Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu VII Su br. 39- 39/18 od 11.09.2018. godine na strani 2 stav 2 koje se kao takvo prilaže uz ovu tužbu, isto tako je tuženi preko svog organa iznosio u javnost i da je zakonski zastupnik tužioca psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan itd., a što se sve vidi iz Odgovora na pritužbu tužioca od strane Privrednog suda u Pančevu broj VI SU 17/2017 od 19.07.2017. godine sa prilogom koje je dala postupajući sudija Vesna Loci, pravničko zvanje - pravničku obrazovanost, odnosno na stručnu osposobljenost, naime tužilac preduzima sve radnje u postupku preko svog zakonskog zastupnika koji nema zvanično pravničko znanje ali itekako zna prava i ne može biti ucenjivan da ćuti o kršenjima zakona od strane suda i sudija pretnjom o oduzimanju advokatske licence od strane advokatske komore pošto licencu advokata nema, tačnije zakonskn zastupnik tužioca ima zvanje građevinskog inžinjera sa licencom inžinjerske komore Srbije ... dok tužioca ima licencu firme za izvođenje građevinskih i završno zanatskih radova na objektima visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...-...-.../...-... od 13.07.2000. godine i licence firme za izradu arhitektonskih projekata i projekata unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije za objekte visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...- ....-.../...-... od 15.06.2000. godine a što je takav zakonom propisan koncept pravne zaštite od strane tužioca tuženog toliko iziritirano da su javno iznosili stav preko svojih organa da tužilac nepoznajući zakon i procesne norme samo napada sudije podnošeći silne pritužbe protiv sudija, silne disciplinske prijave protiv sudija, silne krivične prijave protiv sudija, da je zakonski zastupnik psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan i da mu treba oduzeti poslovnu sposobnost i postaviti mu advokata za zastupnika (po principu kad mu postavimo zastupnika advokata onda ćemo lako da završimo sa njim) itd. javnom izražavanju stavova i mišljenja tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime i tužioca i zakonskog zastupnika tužioca su u okviru zakonom propisane procedure iznosili stavove i mišljenja da sudovi i tužioci ne poštuju procesne norme i da postupaju tokom postupka suprotno zakonom utvrđenoj proceduri ne poštujući ni zakon, ni Ustav Republike Srbije, a sve to iz razloga što je ovde tuženi na arbitraran, samovlasni, samovoljni način i to prema ličnom nahođenju ignorisao svoju službenu obavezu utvrđenja činjeničnog stanja a što je bilo u uzročno-posledičnoj vezi da sud ne može kroz presudu Višeg suda u Smederevu broj: P 39/14 od 13.03.2015. godine da izloži utvrđeno činjenično stanje, a u svemu prema službenoj obavezi suda, koja je jezički jasno propisana odredbom člana 355 stav 4 ZPP-u, tačnije kroz presudu Višeg suda u Smederevu broj: P 39/14 od 13.03.2015. godine ne postoji izloženo činjenično stanje koje je sud utvrdio, čime je sud na najgrublji način prekršio odredbu člana 355 stav 4 ZPP-u kojom je jezički jasno propisano da će sud kroz obrazloženje presude da izloži utvrđeno činjenično stanje, predmetnim postupanjem sud nije prekršio samo zakon nego i prinudne propise, s obzirom da bez utvrđenog činjeničnog stanja sud je jedino mogao da primenjuje materijalno pravo napamet, na flagratno proizvoljan način, arbitrarno, samovlasno, samovoljno, prema ličnom nahođenju, naime u situaciji kad sud na nepostojeće činjenično stanje primenjuje materijalno pravo po samom zakonu se smatra da je sud doneo predmetnu presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine napamet i u skladu sa unapred donetom odlukom suda po kojoj ovde tužilac treba da izgubi spor. Utvrđuje se da je tuženi diskriminatorski postupao kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacinom sudom u Beogradu i Rev 299/2016 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu prema tužiocu u odnosu na navedena lična svojstva tužioca, odnosno da je diskriminacija tuženog zasnovana na statusnom istupanju kroz pravni promet sa konotacijom vlasništva, naime tužilac istupa kroz pravni promet kao privredno društvo koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i to sa privatnim vlasništvom dok je kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacinom sudom u Beogradu i Rev 299/16 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom suprotna strana bila Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Kovin" koja predstavlja državnu ustanovu sa državnim vlasništvom, svojini, naime svojina tužioca predstavlja privatnu svojinu jer je osnivač tužioca privatno lice ovde zakonski zastupnik tužioca BB, odnosno predstavlja svojinu privrednog društva kao pravnog lica sa ograničenom odgovornošću dok svojina suprotne strane Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" - kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu i Rev 299/16 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu predstavlja državnu svojinu i sve to sa odgovornošću nad celokupnom imovinom Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" i Državne Srbije, a što drugim rečima znači da je predmetna diskriminacija zasnovana na svojini sa evidentno vidljivim posredno nejednakim postupanjem u cilju zaštite - interesa državne svojine, jeziku na kojem zakonski zastupnik tužioca piše pismena, naime zakonski zastupnik tužioca piše pismena na latiničkom pismu, dok suprotne strane pišu pismena na ćiriličnom pismu, tužilac ističe da je tuženi non stop javno isticao da tužilac ne može da koristi latinično pismeno i gde su tuženi čak vratili tužbu tužiocu koja je bila napisana na latiničnom pismu sa nalogom da tužilac uredi istu tako što će sve primerke tužbe da prepravi sa latiničnog pisma na ćirilično pismo i sve to su tuženi uradili kroz rešenje Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. I 7 492/17 od 16.06.2017. godine, političkoj pripadnosti, političkoj podobnosti, političkom simpatizerstvu, političkom podržavanju, političkoj različitosti, naime ni tužilac a ni zakonski zastupnik tužioca BB nisu pristalice nijedne vladajuće partije a niti shodno tome podržavaju, niti pomažu nijednu vladajuću partiju a i protive se bilo kakvom mešanju politike u privredne aktivnosti i to sve od 2000 godine kada su izvršene promene pa do dana današnjih dana i ne dozvoljavaju nikakvo finansiranje politike i političkih partija od strane tužioca i shodno tome tužilac ne može ni da dobije nijedan spor pred sudom i tužilaštvom a niti da natera sud i tužilaštvo da ispoštuje njegova prava tokom sudskog postupka s obzirom da nema političku podršku koja jedina ima uticaj na sudstvo i pravosuđe i tužilaštvo u celini, naime po samom stavu Vlade Republike Srbije i to stavu koje vlada javno iznosi jezički jasno je vidljivo da vlada izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i samom stavu Saveta za borbu protiv korupcije kao organa Vlade Republike Srbije i to stavu koje savet javno iznosi jezički jasno je vidljivo da savet izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i po samom stavu društva sudija i to stavu koje društvo sudija javno iznosi jezički jasno je vidljivo da društvo sudija izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike itd, imovnom stanju tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime tužilac i zakonski zastupnik tužioca poseduju veliko imovno stanje i to je opšte poznata činjenica u ... i šire, naime tuženi je u postupku Posl.br. I 7 492/17 u kom postupku BB zakonski zastupnik tužioca nije bio stranka u postupku tražila od katastra iz ... stanje promena i upisanih tereta na lokalima koji su vlasništvo zastupnika tužioca BB i sve to suprotno zakonom dozvoljenim ovlašćenjima, naime ovde tuženi je utvrdila imovno stanje zakonskog zastupnika tužioca BB i pravne poslove u vezi sa imovinom zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to bez znanja i bez odobrenja zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to iako zakonski zastupnik tužioca BB nije bio stranka u postupku Posl.br. I 7 P 492/17 a što se sve vodi iz zamolnice Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. I 7 P 492/17 od 21.09.2017. godine, genetske osobenosti zakonskog zastupnika tužioca. tačnije genetskih naslednih osobina zakonskog zastupnika tužioca netrpeljivosti nepravde, tačnije u pogledu nasledne osobine zakonskog zastupnika tužioca upuštanja u borbu za pravo i pravdu i sve to bez obzira na opasnost koja takva borba nosi prema sopstvenom poslu, prema sopstvenom životu i prema sopstvenoj porodici itd., naime zakonski zastupnik tužioca uvek tokom postupka pred sudom javno iskazuje protivljenje nekoj meri suda za koju je smatra da je nezakonita i odmah traži odluku suda o takvom protivljenju, zatim zakonski zastupnik tužioca odmah podnosi pritužbe protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi krivične prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i prigovore za nesuđenje u razumnom roku protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i disciplinske prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu itd., zdravstvenu sposobnost zakonskog zastupnika tužioca, tačnije intelektu zakonskog zastupnika tužioca, naime zakonski zastupnik tužioca je u odnosu na svoj intelekt smatrao da ima zdravstveno psihičku sposobnost da zastupa prava i interese tužioca pred sudstvom, međutim tuženi je non stop isticao u svim sverama života pa čak i na ročištima da se tužilac pravi da poznaje zakon, da se zakon ne čita kako ga on čita itd., čak je tuženi i pismeno navodi da je zakonski zastupnik tužioca pravno neuka stranka, da tužilac ne poznaje procesne odredbe a ni materijalno pravo i da zlonamerno napada tuženog - sudstvo i da iznosi netačne navode u cilju napada na tuženog - sudstvo i da sve to radi iako ne poznaje procesni zakon itd. a što se sve vidi iz Rešenja Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu VII Su br. 39-39/18 od 11.09.2018. godine na strani 2 stav 2 koje se kao takvo prilaže uz ovu tužbu, isto tako je tuženi preko svog organa iznosio u javnost i da je zakonski zastupnik tužioca psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan itd. a što se sve vidi iz Odgovora na pritužbu tužioca od strane Privrednog suda u Pančevu VI SU 17/2017 od 19.07.2017. godine, sa prilogom koje je dala postupajući sudija Vesna Loci, pravničko zvanje - pravničku obrazovanost, odnosno na stručnu osposobljenost, naime tužilac preduzima sve radnje u postupku preko svog zakonskog zastupnika koji nema zvanično pravničko znanje ali itekakko zna prava i ne može biti ucenjivan da ćuti o kršenjima zakona od strane suda i sudija pretnjom o oduzimanju advokatske licence od strane advokatske komore pošto licencu advokata nema, tačnije zakonski zastupnik tužioca ima zvanje građevinskog inžinjera sa licencom inžinjerske komore Srbije ... dok tužilac ima licencu firme za izvođenje građevinskih i završno zanatskih radvoa na objektima visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...-...-.../...-... od 13.07.2000. godine i licence firme za izradu arhitektonskih projekata i projekata unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije za objekte visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...-...-.../...-... od 15.06.2000. godine, a što je takav zakonom propisan koncept pravne zaštite od strane tužioca tuženog toliko iziritirano da su javno iznosili stav preko svojih organa da tužilac nepoznajući zakon i procesne norme samo napada sudije podnoseći silne pritužbe protiv sudija, silne disciplinske prijave protiv sudija, silne krivične prijave protiv sudija, da je zakonski zastupnik psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan i da mu treba oduzeti poslovnu sposobnost i postaviti mu advokata za zastupnika (po principu kad mu postavimo zastupnika advokata onda ćemo lako da završimo sa njim) itd. javnom izražavanju stavova i mišljenja tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime i tužilac i zakonski zastupnik tužioca su u okviru zakonom propisane procedure iznosili stavove i mišljenja da sudovi i tužioci ne poštuju procesne norme i da postupaju tokom postupka suprotno zakonom utvrđenoj proceduri ne poštujući ni zakon, ni Ustav Republike Srbije a sve to iz razloga što je ovde tuženi na arbitraran, samovlasni, samovoljni način i to prema ličnom nahođenju ignorisao svoju službenu obavezu utvrđenja činjeničnog stanja a što je bilo u uzročno posledičnoj vezi da sud ne može kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2019. godine da izloži utvrđeno činjenično stanje a u svemu prema službenoj obavezi suda koja je jezički jasno propisana odredbom člana 355 stav 4 ZPP-u, tačnije kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine ne postoji izloženo činjenično stanje koje je sud utvrdio, čime je sud na najgrublji način prekršio odredbu člana 355 stav 4 ZPP-u kojom je jezički jasno propisano da će sud kroz obrazloženje presude da izloži utvrđeno činjenično stanje, predmetnim postupanjem sud nije prekršio samo zakon nego i prinudne propise s obzirom da bez utvrđenog činjeiičnog stanja sud je jedino mogao da primenjuje materijalno pravo napamet, na flagrantno proizvoljan način, arbitrarno, samovlasno, samovoljno, prema ličnom nahođenju, naime u situaciji kad sud na nepostojeće činjenično stanje primenjuje materijalno pravo po samom zakonu se smatra da je sud doneo predmetnu presudu višeg suda u Smederevu broj P 39/14 od 13.03.2015. godine napamet i u skladu sa unapred donetom odlukom suda po kojoj ovde tužioc treba da izgubi spor. Utvrđuje se da je tuženi diskriminatorski postupao kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacinom sudom u Beogradu i Rev 299/2016 koji se vodio pred Vrhovno kasacionim sudom u Beogradu prema tužiocu u odnosu na navedena lična svojstva tužioca, odnosno da je diskriminacija tuženog zasnovana na statusnom istupanju kroz pravni promet sa konotacijom vlasništva, naime tužilac istupa kroz pravni promet kao privredno društvo koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i to sa privatnim vlasništvom dok je kroz postupak broj Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacinom sudom u Beogradu i broj Rev 299/16 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom suprotna strana bila Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Kovin" koja predstavlja državnu ustanovu sa državnim vlasništvom, svojini, naime svojina tužioca predstavlja privatnu svojinu jer je osnivač tužioca privatno lice ovde zakonski zastupnik tužioca BB, odnosno predstavlja svojinu privrednog društva kao pravnog lica sa ograničenom odgovornošću dok svojina suprotne strane Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" - kroz postupak broj Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu i broj Rev 299/16 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu predstavlja državnu svojinu i sve to sa odgovornošću nad celokupnom imovinom specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" i Države Srbije, a što drugim rečima znači da je predmetna diskriminacija zasnovana na svojini sa evidentno vidljivim posredno nejednakim potupanjem u cilju zaštite - interesa državne svojine, jeziku na kojem zakonski zastupnik tužioca piše pismena, naime zakonski zastupnik tužioca piše pismena na latiničkom pismu dok suprotne strane pišu pismena na ćiriličnom pismu, tužilac ističe da je tuženi non stop javno isticao da tužilac ne može da koristi latinično pismeno i gde su tuženi čak vratili tužbu tužiocu koja je bila napisana na latiničnom pismu sa nalogom da tužilac uredi istu tako što će sve primerke tužbe da prepravi sa latiničnog pisma na ćirilično pismo i sve to su tuženi uradili kroz rešenje Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. I 7 492/17 od 16.06.2017. godine, političkoj pripadnosti, političkoj podobnosti, političkom simpatizerstvu, političkom podržavanju, političkoj različitosti, naime ni tužilac a ni zakonski zastupnik tužioca BB nisu pristalice nijedne vladajuće partije a niti shodno tome podržavaju, niti pomažu nijednu vladajuću partiju a i protive se bilo kakvom mešanju politike u privredne aktivnosti i to sve od 2000 godine kada su izvršene promene pa do dana današnjih dana i ne dozvoljavaju nikakvo finansiranje politike i političkih partija od strane tužioca i shodno tome tužilac ne može ni da dobije nijedan spor pred sudom i tužilaštvom a niti da natera sud i tužilaštvo da ispoštuje njegova prava tokom sudskog postupka s obzirom da nema političku podršku koja jedina ima uticaj na sudstvo i pravosuđe i tužilaštvo u celini, naime po samom stavu Vlade Republike Srbije i to stavu koje vlada javno iznosi jezički jasno je vidljivo da vlada izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i samom stavu Saveta za borbu protiv korupcije kao organa Vlade Republike Srbije i to stavu koje savet javno iznosi jezički jasno je vidljivo da savet izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) iod uticajem politike, isto tako i po samom stavu društva sudija i to stavu koje društvo sudija javno iznosi jezički jasno je vidljivo da društvo sudija izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike itd, imovnom stanju tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime tužilac i zakonski zastupnik tužioca poseduju veliko imovno stanje i to je opšte poznata činjenica u ... i šire, naime tuženi je u postupku Posl.br. I 7 492/17 u kom postupku BB zakonski zastupnik tužioca nije bio stranka u postupku tražila od katastra iz ... stanje promena i upisanih tereta na lokalima koji su vlasništvo zastupnika tužioca BB i sve to suprotno zakonom dozvoljenim ovlašćenjima, naime ovde tuženi je utvrdio imovno stanje zakonskog zastupnika tužioca BB i pravne poslove u vezi sa imovinom zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to bez znanja i bez odobrenja zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to iako zakonski zastupnik tužioca BB nije bio stranka u postupku Posl.br. I 7 P 492/17 a što se sve vodi iz zamolnice Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. I 7 P 492/17 od 21.09.2017. godine, genetske osobenosti zakonskog zastupnika tužioca, tačnije genetskih naslednih osobina zakonskog zastupnika tužioca netrpeljivosti, nepravde, tačnije u pogledu nasledne osobine zakonskog zastupnika tužioca upuštanja u borbu za pravo i pravdu i sve to bez obzira na opasnost koja takva borba nosi prema sopstvenom poslu, prema sopstvenom životu i prema sopstvenoj porodici itd., naime zakonski zastupnik tužioca uvek tokom postupka pred sudom javno iskazuje protivljenje nekoj meri suda za koju je smatra da je nezakonita i odmah traži odluku suda o takvom protivljenju, zatim zakonski zastupnik tužioca odmah podnosi pritužbe protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi krivične prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i prigovore za nesuđenje u razumnom roku protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja nećs da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupni tužioca podnosi i disciplinske prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu itd., zdravstvenu sposobnost zakonskog zastupnika tužioca, tačnije intelektu zakonskog zastupnika tužioca, naime zakonski zastupnik tužioca je u odnosu na svoj intelekt smatrao da ima zdravsteno psihičku sposobnost da zastupa prava i interese tužioca pred sudstvom, međutim tuženi je non stop isticao u svim sverama života pa čak i na ročištima da se tužilac pravi da poznaje zakon, da se zakon ne čita kako ga on čita itd., čak je tuženi i pismeno navodio da je zakonski zastupnik tužioca pravno neuka stranka, da tužilac ne poznaje procesne odredbe a ni materijalno pravo i da zlonamerno napada tuženog - sudstvo i da iznosi netačne navode u cilju napada na tuženog - sudstvo i da sve to radi iako ne poznaje procesni zakon itd., a što se sve vidi iz Rešenja Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu VII Su br. 39-39/18 od 11.09.2018. godine na strani 2 stav 3 koje se kao takvo prilaže uz ovu tužbu, isto tako je tuženi preko svog organa iznosio u javnost i da je zakonski zastupnik tužioca psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan itd. a što se sve vidi iz Odgovora na pritužbu tužioca od strane Privrednog suda u Pančevu VI SU 17/2017 od 19.07.2017. godine sa prilogom koje je dala postupajući sudija Vesna Loci, pravničko zvanje-pravničku obrazovanost, odnosno na stručnu osposobljenost, naime tužilac preduzima sveradnje u postupku preko svog zakonskog zastupnika koji nema zvanično pravničko znanje ali itekako zna prava i ne može biti ucenjivan da ćuti o kršenjima zakona od strane suda i sudija pretnjom o oduzimanju advokatske licence od strane advokatske komore pošto licencu advokata nema, tačnije zakonski zastupnik tužioca ima zvanje građevinskog inžinjera sa licencom inžinjerske komore Srbije ... dok tužilac ima licencu firme za izvođenje građevinskih i završno zanatskih radova na objektima visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...-...-.../...-... od 13.07.2000. godine i licence firme za izradu arhitektonskih projekata i projekata unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije za objekte visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...-...-.../...-... od 15.06.2000. godine a što je takav zakonom propisan koncept pravne zaštite od strane tužioca tuženog toliko iziritirano da su javno iznosili stav preko svojih organa da tužilac nepoznajući zakon i procesne norme samo napada sudije podnoseći silne pritužbe protiv sudija, silne diciplinske prijave protiv sudija, silne krivične prijave protiv sudija, da je zakonski zastupnik psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan i da mu treba oduzeti poslovnu sposobnost i postaviti mu advokata za zastupnika (po principu kad mu postavimo zastupnika advokata onda ćemo lako da završimo sa njim) itd. javnom izražavanju stavova i mišljenja tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime i tužioca i zakonski zastupnik tužioca su u okviru zakonom propisane procedure iznosili stavove i mišljenja da sudovi i tužioci ne poštuju procesne norme i da postupaju tokom postupka suprotno zakonom utvrđenoj proceduri ne poštujući ni zakon, ni Ustav Republike Srbije a sve to iz razloga što je ovde tuženi na arbitraran, samovlaspi, samovoljni način i to prema ličnom nahođsnju kroz presudu Višeg suda u Smederevu broj II 39/14 od 13.03.2015. godine kao i kroz dopunsku presudu višeg suda u Smederevu broj P 39/14 od 30.06.2015. godine ignorisao svoju službenu obavezu po kojoj je obavezan u odnosu na službenu dužnost da formira - utvrdi činjenično stanje od izloženih činjenica stranaka u postupku koje se po samom zakonu „eh 1ege" ne dokazuju (izložene činjenice ovde tužioca su ne osporene od strane tuženog) a u svemu kako jezički jasno propisuje odredba člana 230 stav 1 ZPP-u kojom je jezički jasno propisano da priznate i neosporene činjenice se ne dokazuju i do izloženih činjenica koje su osporene od strane stranaka u postupku a koje je sud utvrdio putem Rešenja suda o izvođenju dokaza (i to putem izvođenja dokaza koje su stranke predložile u skladu sa svojom obavezom koja je propisana odredbom člana 7 stav 1 ZPP-u radi utvrđivanja činjenice - a koja je činjenica u toku postupka postala sporna) kroz koje je (rešenje) bilo naznačeno koju to spornu činjenicu bi trebalo sud da utvrdi izvođenjem dokaza a u svemu kako jezički jasno propisuje odredba 7 stav 2 ZPP-u a u vezi sa odredbom člana 315 stav 1 ZPP-u (naime odredbom člana 7 stav 2 ZPP-u jezički jasno propisano „da će sud da izvede samo dokaze koje su stranke predložile" a odredbom člana 315 stav 1 ZPP-u jezički jasno propisano „da izvođenje dokaza određuje sud rešenjem, u kome će da se naznači sporna činjenica koja bi trebalo da se utvrdi izvođenjem dokaza") i od činjenica koje stranke nisu izložila a sud ih je utvrdio u odnosu na službenu dužnost putem rešenja suda zbog nedozvoljenih raspolaganja stranaka u postupku a u svemu prema pravu suda koje je jezički jasno propisano odredbom člana 7 stav 3 ZPP-u po kojem je sud ovlašćen i da utvrdi činjenice koje mogu da raspolažu, tačnije viši sud u Smederevu je kroz presudu Višeg suda u Smederevu broj P 39/14 od 13.03.2015. godine kao i kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu broj P 39/14 od 30.06.2015. godine ignorisao svoju službenu obavezu po kojoj je bio obavezan u odnosu na službenu dužnost da formira -utvrdi činjenično stanje i to samo od izloženih činjenica ovde tužioca s obzirom da izložene činjenice ovde tužioca nisu osporene od strane tuženog i da se po samom zakonu „eh 1ege" ne dokazuju a u svemu kako jezički jasno propisuje odredba člana 230 stav 1 ZPP-u kojom je jezički jasno propisano da priznate i neosporene činjenice se ne dokazuju i s obzirom da nije bilo nedozvoljenih raspolaganja stranaka u postupku i da sud u odnosu na službenu dužnost u toku postupka nije utvrđivao činjenice koje stranke nisu izložile i s obzirom da je tuženi kroz odgovor na tužbu tuženog od 29.12.2014. godine a i tokom postupka isticao samo prigovor presuđene stvari a koji je kao takav odbijen kao neosnovan na osnovu očigledne vidljivosti od strane suda. Utvrđuje se da je tuženi diskriminatorski postupao kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu prema tužiocu u odnosu na navedena lična svojstva tužioca, odnosno da je diskriminacija tuženog zasnovana na statusnom istupanju kroz pravni promet sa konotacijom vlasništva, naime tužilac istupa kroz pravni promet kao privredno društvo koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i to sa privatnim vlasništvom dok je kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacinim sudom u Beogradu i Rev 299/2016 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu suprotna strana bila Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Kovin" koja predstavlja državnu ustanovu sa državnim vlasništvom, svojini, naime svojina tužioca predstavlja privatnu svojinu jer je osnivač tužioca privatno lice ovde zakonski zastupnik tužioca BB, odnosno predstavlja svojinu privrednog društva kao pravnog lica sa ograničenom odgovornošću dok svojina suprotne strane Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacinim sudom u Beogradu i Rev 299/2016 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu predstavlja državnu svojinu i sve to sa odgovornošću iad celokupnom imovinom specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" i Države Srbije, a što drugim rečima znači da je predmetna diskriminacija zasnovana na svojini sa evidentno vidljivim posredno nejednakim postupanjem u cilju zaštite - interesa državne svojine, jeziku na kojem zakonski zastupnik tužioca piše pismena, naime zakonski zastupnik tužioca piše pismena na latiničnom pismu dok suprotne strane pišu pismena na ćiriličnom pismu, tužilac ističe da je tuženi non stop javno isticao da tužilac ne može da koristi latinično pismeno i gde su tuženi čak vratili tužbu tužiocu koja je bila napisana na latiničnom pismu sa nalogom da tužilac uredi isti tako što će sve primerke tužbe da prepravi sa latiničnog pisma na ćirilično pismeno i sve to su tuženi uradili kroz rešenje Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu posl.br. I 7 492/17 od 16.06.2017. godine, političkoj pripadnosti, političkoj podobnosti, političkom simpatizerstvu, političkom podržavanju, političkoj različitosti, naime ni tužilac a ni zakonski zastupnik tužioca BB nisu pristalice nijedne vladajuće partije, a niti shodno tome podržavaju, niti pomažu nijednu vladajuću partiju, a i protive se bilo kakvom mešanju politike u privredne aktivnosti i to sve od 2000. godine, kada su izvršene promene pa do dana današnjih dana i ne dozvoljavaju nikakvo finansiranje politike i političkih partija od strane tužioca i shodno tome tužilac ne može ni da dobije nijedan spor pred sudom i tužilaštvom a niti da natera sud i tužilaštvo da ispoštuje njegova prava tokom sudskog postupka s obzirom da nema političku podršku koja jedina ima uticaj na sudstvo i pravosuđe i tužilaštvo u celini, naime po samom stavu Vlade Republike Srbije i to stavu koje vlada javno iznosi jezički jasno je vidljivo da vlada izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i samom stavu Saveta za borbu protiv korupcije kao organa Vlade Republike Srbije i to stavu koje savet javno iznosi jezički jasno je vidljivo da savet izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i po samom stavu društva sudija i to stavu koje društvo sudija javno iznosi jezički jasno je vidljivo da društvo sudija izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike itd, imovnom stanju tužioca i zakonskog zastpnika tužioca, naime tužilac i zakonski zastupnik tužioca poseduju veliko imovno stanje i to je opšte poznata činjenica u ... i šire, naime tuženi je u postupku Posl.br. I 7 492/17 u kom postupku BB zakonski zastupnik tužioca nije bio stranka u postupku tražio od katastra iz ... stanje promena i upisanih tereta na lokalima koji su vlasništvo zastupnika tužioca BB i sve to suprotno zakonom dozvoljenim ovlašćenjima, naime ovde tuženi je utvrdio imovno stanje zakonskog zastupnika tužioca BB i pravne poslove u vezi sa imovinom zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to bez znanja i bez odobrenja zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to iako zakonski zastupnik tužioca BB nije bio stranka u postupku Posl.br. I 7 P 492/17 a što se sve vidi iz zamolnice Osnovnog suda u Smederevu -Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. I 7 P 492/17 od 21.09.2017. godine, genetske osobenosti zakonskog zastupnika tužioca, tačnije genetskih naslednih osobina zakonskog zastupnika tužioca netrpeljivosti nepravde, tačnije u pogledu nasledne osobine zakonskog zastupnika tužioca upuštanja u borbu za pravo i pravdu i sve to bez obzira na opasnost koja takva borba nosi prema sopstvenom poslu, prema sopstvenom životu i prema sopstvenoj porodici itd., naime zakonski zastupnik tužioca uvek tokom postupka pred sudom javno iskazuje protivljenje nekoj meri suda za koju je smatra da je nezakonita i odmah traži odluku suda o takvom protivljenju, zatim zakonski zastupnik tužioca odmah podnosi pritužbe protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi krivične prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i prigovore za nesuđenje u razumnom roku protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i disciplinske prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazvianja neće da se povinuje procesnom zakonu itd., zdravstvenu sposobnost zakonskog zastupnika tužioca, tačnije intelektu zakonskog zastupnika tužioca, naime zakonski zastupiik tužioca je u odnosu na svoj intelekt smatrao da ima zdravstveno psihičku sposobnost da zastupa prava i interese tužioca pred sudstvom, međutim tuženi je non stop isticao u svim sverama života pa čak i na ročištima da se tužilac pravi da poznaje zakon, da se zakon ne čita kako ga on čita itd., čak je tuženi i pismeno navodi da je zakonski zastupnik tužioca pravno neuka stranka, da tužilac ne poznaje procesne odredbe a ni materijalno pravo i da zlonamerno napada tuženog - sudstvo i da iznosi netačne navode u cilju napada na tuženog - sudstvo i da sve to radi iako ne poznaje procesni zakon itd. a što se sve vidi iz Rešenja Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu VII Su br. 39-39/18 od 11.09.2018. godine na strani 2 stav 2 koje se kao takvo prilaže uz ovu tužbu, isto tako je tuženi preko svog organa iznosio u javnost i da je zakonski zastupnik tužioca psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan itd., a što se sve vidi iz Odgovora na pritužbu tužioca od strane Privrednog suda u Pančevu broj VI SU 17/2017 od 19.07.2017. godine sa prilogom koje je dala postupajući sudija Vesna Loci, pravničko zvanje- pravničku obrazovanost, odnosno na stručnu osposobljenost, naime tužilac preduzima sveradnje u postupku preko svog zakonskog zastupnika koji nema zvanično pravničko znanje ali itekakko zna prava i ne može biti ucenjivan da ćuti o kršenjima zakona od strane suda i sudija pretnjom o oduzimanju advokatske licence od strane advokatske komore pošto licencu advokata nema, tačnije zakonski zastupnik tužioca ima zvanje građevinskog inžinjera sa licencom inžinjerske komore Srbije ... dok tužioca ima licencu firme za izvođenje građevinskih i završno zanatskih radova na objektima visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...-...-../...-... od 13.07.2000. godine i licence firme za izradu arhitektonskih projekata i projekata unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije za objekte visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...- ...-.../...-... od 15.06.2000. godine a što je takav zakonom propisan koncept pravne zaštite od strane tužioca tuženog toliko iziritirano da su javno iznosili stav preko svojih organa da tužilac nepoznajući zakon i procesne norme samo napada sudije podnošeći silne pritužbe protiv sudija, silne disciplinske prijave protiv sudija, silne krivične prijave protiv sudija, da je zakonski zastupnik psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan i da mu treba oduzeti poslovnu sposobnost i postaviti mu advokata za zastupnika (po principu kad mu postavimo zastupnika advokata onda ćemo lako da završimo sa njim) itd. javnom izražavanju stavova i mišljenja tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime i tužioca i zakonski zastupnik tužioca su u okviru zakonom propisane procedure iznosili stavove i mišljenja da sudovi i tužioci ne poštuju procesne norme i da postupaju tokom postupka suprotno zakonom utvrđenoj proceduri ne poštujući ni zakon, ni Ustav Republike Srbije a sve to iz razloga što je ovde tuženi na arbitraran, samovlasni, samovoljni način i to prema ličnom nahođenju kroz obrazloženje donete presude Gž 4558/15 od 07.10.2015. godine izložio lažnu konstataciju i to da je kroz presudu višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine i kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine prvostepeni sud „pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje" (strana 3 drugostepene nresude) i sve to bez obzira što je očigledno bilo vidljivo za drugostepeni sud da kroz presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.0.2015. godine i kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine ne postoji izloženo činjenično stanje koje je sud utvrdio i sve to bez obzira što je isto tako, očigledno bilo vidljivo za drugostepeni sud da je prvostepeni sud protivno odredbi člana 374 stav 2 tačka 5 ZPP-u (a o kojoj povredi drugostepeni sud čak vodi računa u odnosu na službenu dužnost koja je jezički jasno propisana odredbom člana 386 stav 3 a u vezi sa odredbom člana 374 stav 2 tačka 5 ZPP-u) zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima tuženog s obzirom da je doneo odluku koja je išla u prilog interesa tuženog i sve to bez utvrđenog činjeničnog stanja a na koje utvrđeno činjenično stanje se po samom zakonu ,,eh 1ege" jedino može primenjivati materijalno pravo i sve to bez obzira što je isto tako, očigledno bilo vidljivo za drugostepeni sud da je ovde tužilac jezički jasno isticao kroz žalbeni navod kroz tačku 2. i tačku 6 i tačku 8 žalbe ovde tužioca protiv Presude Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine i kroz tačku 4. i tačku 7. žalbe ovde tužioca protiv dopunske presude Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine evidentnu vidljivost da kroz presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine kao i kroz dopunsku presudu višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine ne postoji izloženo činjenično stanje koje je sud utvrdio u skladu sa službenom obavezom suda koja je jezički jasno propisana odredbom člana 355 stav 4 ZPP-u i sve to bez obzira što je isto tako, očigledno bilo vidljivo za drugostepeni sud da prvostepeni sud kroz Presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine kao i kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine nije izložio čak ni zakonom propisane radnje suda tokom postupka koje je prvostepeni sud po službenoj dužnosti morao da sprovede u cilju utvrđenja na zakonu zasnovanog činjeničnog stanja, tačnije očigledno je bilo vidljivo za drugostepeni sud da prvostepeni sud kroz presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine kao i kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine nije izložio koje su to izložene činjenice ovde tužioca utvrđene od strane suda na prvom ročištu kao sporne a koje su utvrđene kao nesporne, odnosno opštepoznate s obzirom da je sud predmetnu radnju bio dužan i obavezan da sprovede u odnosu na službenu dužnost koja je jezički jasno propisana odredbom člana 308 stav 2 ZPP-u (sud će na prvom ročištu da utvrdi koje su činjenice nesporne, odnosno opšte poznate i koje su činjenice sporne...), zatim isto tako nije izložio kojim rešenjem suda (datum) je odredio izvođenje kog predloženog dokaza ovde tužioca radi utvrđenja koje sporne činjenice ovde tužioca s obzirom da je sud predmetnu radnju bio dužan i obavezan da sprovede u odnosu na službenu dužnost koja je jezički jasno propisana odredbom člana 315 stav 1 ZPP-u (izvođenje dokaza sud određuje rešenjem, u kome će da se naznači sporna činjenica koja bi trebalo da se utvrdi izvođenjem dokaza), zatim isto tako nije izložio da li je sporna činjenica ovde tužioca koja se utvrđivala izvođenjem predloženog dokaza ovde tužioca a putsm rešenja suda (datum) dokazana ocenom suda ili pak nije dokazana ocenom suda s obzirom da je sud predmetnu radnju bio dužan i obavezan da sprovede u odnosu na službenu dužnost koja je jezički jasno propisana odredbom člana 8 ZPP-u (sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje će činjenice da uzme kao dokazane) i sve to bez obzira što je isto tako, očigledno bilo vidljivo za drugostepeni sud da prvostepeni sud kroz presudu Višeg suda u Smederevu broj P 39/14 od 13.03.2015. godine kao i kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine nije izložio na prvom ročištu a u skladu sa svojom službenom obavezom koja je jezički jasno propisana odredbom člana 308 stav 2 ZPP-u (sud će na prvom ročištu da utvrdi koje su činjenice nesporne, odnosno opštepoznate i koje su činjenice sporne...) da tuženi nije osporio nijednu izloženu činjenicu ovde tužioca i da su izložene činjenice ovde tužioca nesporne i da sud shodno odredbi člana 230 stav 1 ZPP-u nema zakonom dozvoljena ovlašćenja da izvodi predložene dokaze ovde tužioca radi utvrđenja izloženih činjenica ovde tužioca koje su nesporne i da sud zaključuje glavnu raspravu i da sud formira - utvrđuje činjenično stanje samo od neosporenih izloženih činjenica ovde tužioca. Utvrđuje se da je tuženi diskriminatorski postupao kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu prema tužiocu u odnosu na navedena lična svojstva tužioca, odnosno da je diskriminacija tuženog zasnovana na statusnom istupanju kroz pravni promet sa konotacijom vlasništva, naime tužilac istupa kroz pravni promet kao privredno društvo koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i to sa privatnim vlasništvom dok je kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu i Rev 299/2016 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu suprotna strana bila Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Kovin" koja predstavlja državnu ustanovu sa državiim vlasništvom, svojini, naime svojina tužioca predstavlja privatnu svojinu jer je osnivač tužioca privatno lice ovde zakonski zastupnik tužioca BB, odnosno predstavlja svojinu privrednog društva kao pravnog lica sa ograničenom odgovornošću dok svojina suprotne strane Specijalne bolnice za psihijatrisjke bolesti „Kovin" kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu i broj Rev 299/2016 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu predstavlja državnu svojinu i sve to sa odgovornošću nad celokupnom imovinom Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" i Države Srbije, a što drugim rečima znači da je predmetna diskriminacija zasnovana na svojini sa evidentno vidljivim posredno nejednakim postupanjem u cilju zaštite - interesa državne svojine, jeziku na kojem zakonski zastupnik tužioca piše pismena, naime zakonski zastupnik tužioca piše pismena na latiničnom pismu dok suprotne strane pišu pismena na ćiriličnom pismu, tužilac ističe da je tuženi non stop javno isticao da tužilac ne može da koristi latinično pismeno i gde su tuženi čak vratili tužbu tužiocu koja je bila napisana na latiničnom pismu sa nalogom da tužilac uredi istu tako što će sve primerke tužbe da prepravi sa latiničnog pisma na ćirilično pismeno i sve to su tuženi uradili kroz rešenje Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu posl.br. I 7 492/17 od 16.06.2017. godine, političkoj pripadnosti, političkoj podobnosti, političkom simpatizerstvu, političkom podržavanju, političkoj različitosti, naime ni tužilac a ni zakonski zastupnik tužioca BB nisu pristalice nijedne vladajuće partije a niti shodno tome podržavaju, niti pomažu nijednu vladajuću partiju a i protive se bilo kakvom mešanju politike u privredne aktivnosti i to sve od 2000 godine kada su izvršene promene pa do dana današnjih dana i ne dozvoljavaju nikakvo finansiranje politike i političkih partija od strane tužioca i shodno tome tužilac ne može ni da dobije nijedan spor pred sudom i tužilaštvom a niti da natera sud i tužilaštvo da ispoštuje njegova prava tokom sudskog postupka s obzirom da nema političku podršku koja jedina ima uticaj na sudstvo i pravosuđe i tužilaštvo u celini, naime po samom stavu Vlade Republike Srbije i to stavu koje vlada javno iznosi jezički jasno je vidljivo da Vlada izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisans dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i samom stavu Saveta za borbu protiv korupcije kao organa Vlade Republiks Srbije i to stavu koje savet javno iznosi jezički jasno je vidljivo da savet izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i po samom stavu društva sudija i to stavu koje društvo sudija javno iznosi jezički jasno je vidljivo da društvo sudija izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike itd, imovnom stanju tužioca i zakonskog zastpnika tužioca, naime tužilac i zakonski zastupnik tužioca poseduju veliko imovno stanje i to je opšte poznata činjenica u ... i šire, naime tuženi je u postupku Posl.br. I 7 492/17 u kom postupku BB zakonski zastupnik tužioca nije bio stranka u postupku tražila od katastra iz ... stanje promena i upisanih tereta na lokalima koji su vlasništvo zastupnika tužioca BB i sve to suprotno zakonom dozvoljenim ovlašćenjima, naime ovde tuženi je utvrdio imovno stanje zakonskog zastupnika tužioca BB i pravne poslove u vezi sa imovinom zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to bez znanja i bez odobrenja zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to iako zakonski zastupnik tužioca BB nije bio stranka u postupku Posl.br. I 7 P 492/17 a što se sve vodi iz zamolnice Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. I 7 P 492/17 od 21.09.2017. godine, genetske osobenosti zakonskog zastupnika tužioca, tačnije genetskih naslednih osobina zakonskog zastupnika tužioca netrpeljivosti nepravde, tačnije u pogledu nasledne osobine zakonskog zastupnika tužioca upuštanja u borbu za pravo i pravdu i sve to bez obzira na opasnost koja takva borba nosi prema sopstvenom poslu, prema sopstvenom životu i prema sopstvsnoj porodici itd., naime zakonski zastupnik tužioca uvek tokom postupka pred sudom javno iskazuje protivljenje nekoj meri suda za koju je smatra da je nezakonita i odmah traži odluku suda o takvom protivljenju, zatim zakonski zastupnik tužioca odmah podnosi pritužbe protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi krivične prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i prigovore za nesuđenje u razumnom roku protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i disciplinske prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu itd., zdravstvenu sposobnost zakonskog zastupnika tužioca, tačnije intelektu zakonskog zastupnika tužioca, naime zakonski zastupnik tužioca je u odnosu na svoj intelekt smatrao da ima zdravsteno psihičku sposobnost da zastupa prava i interese tužioca pred sudstvom, međutim tuženi je non stop isticao u svim sverama života pa čak i na ročištima da se tužilac pravi da poznaje zakon, da se zakon ne čita kako ga on čita itd., čak je tuženi i pismeno navodio da je zakonski zastupnik tužioca pravno neuka stranka, da tužilac ne poznaje procesne odredbe a ni materijalno pravo i da zlonamerno napada tuženog - sudstvo i da iznosi netačne navode u cilju napada na tuženog - sudstvo i da sve to radi iako ne poznaje procesni zakon itd., a što se sve vidi iz Rešenja Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu VII Su br. 39-39/18 od 11.09.2018. godine na strani 2 stav 3 koje se kao takvo prilaže uz ovu tužbu, isto tako je tuženi preko svog organa iznosio u javnost i da je zakonski zastupnik tužioca psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan itd., a što se sve vidi iz Odgovora na pritužbu tužioca od strane Privrednog suda u Pančevu broj VI SU 17/2017 od 19.07.2017. godine sa prilogom koje je dala postunajući sudija Vesna Loci, pravničko zvanje-pravničku obrazovanost, odnosno na stručnu osposobljenost, naime tužilac preduzima sveradnje u postupku preko svog zakonskog zastupnika koji nema zvanično pravničko znanje ali itekako zna prava i ne može biti ucenjivan da ćuti o kršenjima zakona od strane suda i sudija pretnjom o oduzimanju advokatske licence od strane advokatske komore pošto licencu advokata nema, tačnije zakonski zastupnik tužioca ima zvanje građevinskog inžinjera sa licencom inžinjerske komore Srbije ... dok tužilac ima licencu firme za izvođenje građevinskih i završnih zanatskih radova na objektima visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno Grad Beograd i čiji je broj licence ...-...-.../...-... od 13.07.2000. godine i licence firme za izradu arhitektonskih projekata i projekata unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije za objekte visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...-...-.../...-... od 15.06.2000. godine a što je takav zakonom propisan koncept pravne zaštite od strane tužioca tuženog toliko iziritiralo da su javno iznosili stav preko svojih organa da tužilac ne poznajući zakon i procesne norme samo napada sudije podnoseći silne pritužbe protiv sudija, silne disciplinske prijave protiv sudija, silne krivične prijave protiv sudija, da je zakonski zastupnik psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan i da mu treba oduzeti poslovnu sposobnost i postaviti mu advokata za zastupnika (po principu kad mu postavimo zastupnika advokata onda ćemo lako da završimo sa njim) itd., javnom izražavanju stavova i mišljenja tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime i tužilac i zakonski zastupnik tužioca su u okviru zakonom propisane procedure iznosili stavove i mišljenja da sudovi i tužioci ne poštuju procesne norme i da postupaju tokom postupka suprotno zakonom utvrđenoj proceduri ne poštujući ni zakon, ni Ustav Republike Srbije a sve to iz razloga što je ovde tuženi na arbitraran, samovlasni, samovoljni način i to prema ličnom nahođenju kroz obrazloženje donete presude Gž 4558/15 od 07.10.2015. godine izložio lažnu konstataciju i to da je kroz presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine i kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine prvostepeni sud „u smislu člana 8 ZPP-u dokaze pravilno oceni, kako svaki dokaz posebno, tako i sve dokaze zajedno" (strana 3 drugostepene presude) i sve to bez obzira što je očigledno bilo vidljivo za drugostepeni sud da kroz presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine ne postoji izložena ocena nijednog jedinog dokaza niti posebno a niti svih. dokaza zajedno, kao i što ne postoji izložena nijedna jedina činjenica kao utvrđena činjenica na osnovu izvedenih dokaza, kao i što ne postoji izložen skup utvrđenih činjenica, odnosno činjenično stanje i sve to bez obzira što je očigledno bilo vidljivo za drugostepeni sud da kroz presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine i kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine ne postoji čak ni izloženo koje to dokaze sud nije izvodio zbog zakonske zabrane dokazivanja izloženih činjenica koje je sud po službenoj dužnosti morao na prvom ročištu da utvrdi kao nesporne a u svemu kako je propisano odredbom člana 308 stav 2 ZPP-u po kojoj će sud na prvom ročištu da utvrdi koje su činjenice nesporne, odnosno opšte poznate i koje su činjenice sporne a u vezi sa odredbom člana 230 stav 1 ZPP-u po kojoj se ne dokazuju činjenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice, odnosno činjenice koje nije osporila i sve to bez obzira što je očigledno bilo vidljivo za drugostepeni sud da kroz presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2019. godine i kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine ne postoji čak ni izloženo koji je to dokaz sud izveo radi utvrđenja koje sporne činjenica a koja je kao takva morala da bude utvrđena kao sporna činjenica po službenoj dužnosti suda na prvom ročištu a u svemu kako je propisano odredbom člana 308 stav 2 ZPP-u po kojoj će sud na prvom ročištu da utvrdi koje su činjenice nesporne, odnosno opšte poznate i koje su činjenice sporne, a u vezi sa odredbom člana 315 stav 1 ZPP-u po kojoj izvođenje dokaza sud utvrđuje rešenjem, u kome će da se naznači sporna činjenica koja bi trebalo da se utvrdi izvođenjem dokaza i sve to bez obzira što je očigledno bilo vidljivo za drugostepeni sud iz prikupljene procesne građe da prvostepeni sud nije ni mogao da izloži kroz presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine i kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine koje dokaze sud nije smeo da izvodi zbog predmetno navedene zakonske zabrane izvođenja istih a koji dokaz je izveo radi utvrđenja koje sporne činjenice i to po rešenju suda u svemu kako propisuje odredba člana 315 stav 1 ZPP-u s obzirom da prvostepeni sud nije ni utvrdio u skladu sa svojom službenom obavezom a u svemu prema odredbi člana 308 stav 2 ZPP-u po kojoj će sud na prvom ročištu da utvrdi koje su činjenice nesporne, odnosno opštepoznate i koje su činjenice sporne, i to na prvom ročištu koje su sve to izložene činjenice sporne a koje su nesporne samim tim je logički i razumno jasno da prvostepeni sud nije ni mogao da postupi po zakonu i izvrši ocenu izvedenog dokaza kojim se dokazivala sporna činjenica iz razloga što sud nije ni znao koje su to sporne činjenice stranaka u postupku s obzirom da sud nije ni utvrdio na prvom ročištu a u skladu sa svojom službenom obavezom koje su to sporne činjenice stranaka u postupku (po zakonu „eh 1ege" sudu je zabranjeno da izvodi i ocenjuje dokaze kojim se dokazuju činjenice koje su nesporne).Utvrđuje se da je tuženi diskriminatorski postupao kroz postupak Rev 299/2016 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu prema tužiocu u odnosu na navedena lična svojstva tužioca, odnosno da je diskriminacija tuženog zasnovana na statusnom istupanju kroz pravni promet sa konotacijom vlasništava, naime tužilac istupa kroz pravni promet kao privredno društvo koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i to sa privatnim vlasništvom dok je kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu i Rev 299/16 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu suprotna strana bila Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Kovin" koja predstavlja državnu ustanovu sa državnim vlasništvom, svojini, naime svojina tužioca predstavlja privatnu svojinu jer je osnivač tužioca privatno lice ovde zakonski zastupnik tužioca BB, odnosno predstavlja svojinu privrednog društva kao pravnog lica sa ograničenom odgovornošću dok svojina suprotne strane Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" - kroz nostupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu i Rev 299/16 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu predstavlja državnu svojinu i sve to sa odgovornošću nad celokupnom imovinom specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" i Države Srbije, a što drugim rečima znači da je predmetna diskriminacija zasnovana na svojini sa evidentno vidljivim posredno nejednakim potupanjem u cilju zaštite - interesa državne svojine, jeziku na kojsm zakonski zastupnik tužioca piše pismena, naime zakonski zastupnik tužioca iiše pismena na latiničkom pismu dok suprotne strane pišu pismena na ćiriličnom pismu, tužilac ističe da je tuženi non stop javno isticao da tužioc ne može da koristi latinično pismeno i gde su tuženi čak vratili tužbu tužiocu koja je bila napisana na latiničnom pismu sa nalogom da tužilac uredi istu tako što će sve primerke tužbe da prepravi sa latiničnog pisma na ćirilično pismo i sve to su tuženi uradili kroz rešenje Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. I 7 492/17 od 16.06.2017. godine, političkoj pripadnosti, političkoj podobnosti, političkom simpatizerstvu, političkom podržavanju, političkoj različitosti, naime ni tužilac a ni zakonski zastupnik tužioca BB nisu pristalice nijedne vladajuće partije a niti shodno tome podržavaju, niti pomažu nijednu vladajuću partiju a i protive se bilo kakvom mešanju politike u privredne aktivnosti i to sve od 2000 godine kada su izvršene promene pa do dana današnjih dana i ne dozvoljavaju nikakvi finansiranje politike i političkih partija od strane tužioca i shodno tome tužilac ne može ni da dobije nijedan spor pred sudom i tužilaštvom a niti da natera sud i tužilaštvo da ispoštuje njegova prava tokom sudskog postupka s obzirom da nema političku podršku koja jedina ima uticaj na sudstvo i pravosuđe i tužilaštvo u celini, naime po samom stavu Vlade Republike Srbije i to stavu koje vlada javno iznosi jezički jasno je vidljivo da vlada izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i samom stavu Saveta za borbu protiv korupcije kao organa Vlade Republike Srbije i to stavu koje savet javno iznosi jezički jasno je vidljivo da savet izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i po samom stavu društva sudija i to stavu koje društvo sudija javno iznosi jezički jasno je vidljivo da društvo sudija izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike itd, umovnom stanju tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime tužilac i zakonski zastupnik tužioca poseduju veliko imovno stanje i to je opšte poznata činjenica u ... i šire, naime tuženi je u postupku Posl.br. I 7 492/17 u kom postupku BB zakonski zastupnik tužioca nije bio stranka u postupku tražila od katastra iz ... stanje promena i upisanih tereta na lokalima koji su vlasništvo zastupnika tužioca BB i sve to suprotno zakonom dozvoljenim ovlašćenjima, naime ovde tuženi je utvrdila imovno stanje zakonskog zastupnika tužioca BB i pravne poslove u vezi sa imovinom zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to bez znanja i bez odobrenja zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to iako zakonski zastupnik tužioca BB nije bio stranka u postupku Posl.br. I 7 P 492/17 a što se sve vodi iz zamolnice Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. 1 7 P 492/17 od 21.09.2017. godine, genetske osobenosti zakonskog zastupnika tužioca, tačnije genetskih naslednih osobina zakonskog zastupnika tužioca netrpeljivosti nepravde, tačnije u pogledu nasledne osobine zakonskog zastupnika tužioca upuštanja u borbu za pravo i pravdu i sve to bez obzira na opasnost koja takva borba nosi prema sopstvenom poslu, prema sopstvenom životu i prema sopstvenoj porodici itd., naime zakonski zastupnik tužioca uvek tokom postupka pred sudom javno iskazuje protivljenje nekoj meri suda za koju je smatra da je nezakonita i odmah traži odluku suda o takvom protivljenju, zatim zakonski zastupnik tužioca odmah podnosi pritužbe protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi krivične prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i prigovore za nesuđenje u razumnom roku protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i disciplinske prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu itd., zdravstvenu sposobnost zakonskog zastupnika tužioca, tačnije intelektu zakonskog zastupnika tužioca, naime zakonski zastupnik tužioca je u odnosu na svoj intelekt smatrao da ima zdravsteno psihičku sposobnost da zastupa prava i interese tužioca pred sudstvom, međutim tuženi je non ston isticao u svim sverama života pa čak i na ročištima da se tužilac pravi da poznaje zakon, da se zakon ne čita kako ga on čita itd., čak je tuženi i pismeno navodi da je zakonski zastupnik tužioca pravno neuka stranka, da tužilac ne poznaje procesne odredbe a ni materijalno pravo i da zlonamerno napada tuženog - sudstvo i da iznosi netačne navode u cilju napada na tuženog - sudstvo i da sve to radi iako ne poznaje procesni zakon itd. a što se sve vidi iz rešenja Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu VII Su br. 39-39/18 od 11.09.2018. godine na strani 2 stav 2 koje se kao takvo prilaže uz ovu tužbu, isto tako je tuženi preko svog organa iznosio u javnost i da je zakonski zastupnik tužioca psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan itd. a što se sve vidi iz Odgovora na pritužbu tužioca od strane Privrednog suda u Pančevu broj VI SU 17/2017 od 19.07.2017. godine sa prilogom koje je dala postupajući sudija Vesna Loci, pravničko zvanje - pravničku obrazovanost, odnosno na stručnu osposobljenost, naime tužilac preduzima sve radnje u postupku preko svog zakonskog zastupnika koji nema zvanično pravničko znanje ali itekakko zna prava i ne može biti ucenjivan da ćuti o kršenjima zakona od strane suda i sudija pretnjom o oduzimanju advokatske licence od strane advokatske komore pošto licencu advokata nema, tačnije zakonski zastupnik tužioca ima zvanje građevinskog inžinjera sa licencom inžinjerske komore Srbije ... dok tužioca ima licencu firme za izvođenje građevinskih i završno zanatskih radova na objektima visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...-...-.../...-.. od 13.07.2000. godine i licence firme za izradu arhitektonskih projekata i projekata unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije za objekte visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...-..-.../...-... od 15.06.2000. godine a što je takav zakonom propisan koncept pravne zaštite od strane tužioca tuženog toliko iziritirano da su javno iznosili stav preko svojih organa da tužilac ne poznajući zakon i procesne norme samo napada sudije podnošeći silne pritužbe protiv sudija, silne diciplinske prijave protiv sudija, silne krivične prijave protiv sudija, da je zakonski zastupnik psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan i da mu treba oduzeti poslovnu sposobnost i postaviti mu advokata za zastupnika (po principu kad mu postavimo zastupnika advokata onda ćemo lako da završimo sa sim) itd. javnom izražavanju stavova i mišljenja tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime i tužioca i zakonski zastupnik tužioca su u okviru zakonom propisane procedure iznosili stavove i mišljenja da sudovi i tužioci ne poštuju procesne norme i da postupaju tokom postupka suprotno zakonom utvrđenoj proceduri ne poštujući ni zakon, ni Ustav Republike Srbije a sve to iz razloga što je ovde tuženi na arbitraran, samovlasni, samovoljni način i to prema ličnom nahođenju kroz obrazloženje donete presude Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Rev 299/2016 od 27.12.2017. godine izložio lažnu konstataciju i to „da ukazivanje ovde tužioca kao revidenta na bitne povrede iz člana 374 stav 1 ZPP-u učinjene pred drugostepenim sudom neosnovano i njime se zapravo osporava činjenično stanje, što u smislu člana 407 stav 2 ZPP-u ne može biti revizijski razlog" i sve to bez obzira što je očigledno bilo vidljivo za Vrhovni kasacioni sud u odnosu na službenu dužnost da ovde tužilac nije osporavao utvrđeno činjenično stanje već da je isticao bitnu povredu odredaba parničnog postupka u odnosu na odredbu člana 374 stav 1 ZPP-u zbog toga što je drugostepeni sud suprotno žalbenim navodima ovde tužioca i suprotno svojoj službenoj obavezi dao pravnu zaštitu prvostepenom sudu bez obzira na žalbene navode i evidentnu vidljivost po kojoj je prvostepeni sud suprotno zakonom dozvoljenim ovlašćenjima doneo presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine kao i dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine bez utvrđenog činjeničnog stanja na koje se jedino po samom zakonu „eh 1ege" može primeniti materijalno pravo i sve to bez obzira što je očigledno bilo vidljivo za Vrhovni kasacioni sud u odnosu na službenu dužnost da ovde tužilac nije mogao da osporava utvrđeno činjenično stanje iz razloga što činjenično stanje nije ni postojalo jer nije ni bilo utvrđeno od strane prvostepenog suda, odnosno jer činjenično stanje prvostepeni sud nije ni utvrdio a samim tim nije ni izložio kroz presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine kao i dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine u skladu sa svojom službenom obavezom koja je jezički jasno propisana odredbom člana 355 stav 4 ZPP-u po kojoj je sud dužan kroz obrazloženje prvostepene presude da izloži činjenično stanje koje je utvrdio, tačnije ako činjenično stanje ne postoji ono i ne može da se osporava po samom zakonu „eh 1ege" a i po zdravom razumu, naime evidentno je bilo vidljivo za Vrhovni kasacioni sud i iz revidentovih navoda ovde tužioca iz prikupljene procesne građe da je drugostepeni sud kroz svoju presudu ignorisao i svoju službenu obavezu a i istaknute žalbene navode ovde tužioca kojim se ukazivalo da je prvostepeni sud doneo presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine kao i dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine bez utvrđenja činjeničnog stanja koje je moralo biti utvrđeno a i izloženo kroz predmetne presude u skladu sa službenom obavezom suda koja je jezički jasno propisana odredbom člana 355 stav 4 ZPP-u po kojoj je prvostepeni sud dužan da kroz obrazloženje prvostepene presude izloži činjenično stanje koje je utvrdio, a sve to s obzirom da po samom zakonu „eh lege" se smatra da je sud primenio materijalno pravo napamet i u tom slučaju po samom zakonu „eh lege" se smatra da postoji bitna povrede odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 376 ZPP-u a o kojoj revizijski sud vodi računa u odnosu na službenu dužnost i u takvoj situaciji revizijski sud ukida nižestepene presude u odnosu na službenu dužnost a ne izlaže lažne konstatacije kojim očigledno vidljivo štiti interese tuženog. Utvrđuje se da je tuženi diskriminatorski postupao kroz postupak Rev 299/2016 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu prema tužiocu u odnosu na navedena lična svojstva tužioca, odnosno da je diskrminacija tuženog zasnovana na statusnom istupanju kroz pravni promet sa konotacijom vlasništva, naime tužilac istupa kroz pravni promet kao privredno društvo koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i to sa privatnim vlasništvom dok je kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu i Rev 299/16 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu suprotna strana bila Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Kovin" koja predstavlja državnu ustanovu sa državnim vlasništvom, svojini, naime svojina tužioca predstavlja privatnu svojinu jer je osnivač tužioca privatno lice ovde zakonski zastupnik tužioca BB, odnosno predstavlja svojinu privrednog društva kao pravnog lica sa ograničenom odgovornošću dok svojina suprotne strane Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" - kroz postupak Gž 4558/15 koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu i Rev 299/16 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu predstavlja državnu svojinu i sve to sa odgovornošću nad celokupnom imovinom Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin" i Države Srbije, a što drugim rečima znači da je predmetna diskriminacija zasnovana na svojini sa evidentno vidljivim posredno nejednakim postupanjem u cilju zaštite - interesa državne svojine, jeziku na kojem zakonski zastupnik tužioca piše pismena, naime zakonski zastupnik tužioca piše pismena na latiničkom pismu dok suprotne strane pišu pismena na ćiriličnom pismu, tužilac ističe da je tuženi non stop javno isticao da tužilac ne može da koristi latinično pismeno i gde su tuženi čak vratili tužbu tužiocu koja je bila napisana na latiničnom pismu sa nalogom da tužilac uredi istu tako što će sve primerke tužbe da prepravi sa latiničnog pisma na ćirilično pismo i sve to su tuženi uradili kroz rešenje Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. I 7 492/17 od 16.06.2017. godine, političkoj pripadnosti, političkoj podobnosti, političkom simpatizerstvu, političkom podržavanju, političkoj različitosti, naime ni tužilac a ni zakonski zastupnik tužioca BB nisu pristalice nijedne vladajuće partije a niti shodno tome podržavaju, niti pomažu nijednu vladajuću partiju a i protive se bilo kakvom mešanju politike u privredne aktivnosti i to sve od 2000. godine kada su izvršene promene pa do dana današnjih dana i ne dozvoljavaju nikakvi finansiranje politike i političkih partija od strane tužioca i shodno tome tužilac ne može ni da dobije nijedan spor pred sudom i tužilaštvom a niti da natera sud i tužilaštvo da ispoštuje njegova prava tokom sudskog postupka s obzirom da nema političku podršku koja jedina ima uticaj na sudstvo i pravosuđe i tužilaštvo u celini, naime po samom stavu Vlade Republike Srbije i to stavu koje vlada javno iznosi jezički jasno je vidljivo da vlada izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i samom stavu Saveta za borbu protiv korupcije kao organa Vlade Republike Srbije i to stavu koje savet javno iznosi jezički jasno je vidljivo da savet izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike, isto tako i po samom stavu društva sudija i to stavu koje društvo sudija javno iznosi jezički jasno je vidljivo da društvo sudija izlaže i to kako usmeno isto tako i kroz pisane dokumente da sudstvo nije nezavisno, odnosno da je sudstvo (sudovi, sudije i tužioci) pod uticajem politike itd, umovnom stanju tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime tužilac i zakonski zastupnik tužioca poseduju veliko imovno stanje i to je opšte poznata činjenica u ... i šire, naime tuženi je u postupku Posl.br. I 7 492/17 u kom postupku BB zakonski zastupnik tužioca nije bio stranka u postupku tražila od katastra iz ... stanje promena i upisanih tereta na lokalima koji su vlasništvo zastupnika tužioca BB i sve to suprotno zakonom dozvoljenim ovlašćenjima, naime ovde tuženi je utvrdila imovno stanje zakonskog zastupnika tužioca BB i pravne poslove u vezi sa imovinom zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to bez znanja i bez odobrenja zakonskog zastupnika tužioca BB i sve to iako zakonski zastupnik tužioca BB nije bio stranka u postupku Posl.br. I 7 P 492/17 a što se sve vodi iz zamolnice Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu Posl.br. I 7 P 492/17 od 21.09.2017. godine, genetske osobenosti zakonskog zastupnika tužioca, tačnije genetskih naslednih osobina zakonskog zastupnika tužioca netrpeljivosti nepravde, tačnije u pogledu nasledne osobine zakonskog zastupnika tužioca upuštanja u borbu za pravo i pravdu i sve to bez obzira na opasnost koja takva borba nosi prema sopstvenom poslu, prema sopstvenom životu i prema sopstvenoj porodici itd., naime zakonski zastupnik tužioca uvek tokom postupka pred sudom javno iskazuje protivljenje nekoj meri suda za koju je smatra da je nezakonita i odmah traži odluku suda o takvom protivljenju, zatim zakonski zastupnik tužioca odmah podnosi pritužbe protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi krivične prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i prigovore za nesuđenje u razumnom roku protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu, zatim zakonski zastupnik tužioca podnosi i disciplinske prijave protiv sudija kada sudija krši procesni zakon i nakon ukazivanja neće da se povinuje procesnom zakonu itd., zdravstvenu sposobnost zakonskog zastupnika tužioca, tačnije intelektu zakonskog zastupnika tužioca, naime zakonski zastupnik tužioca je u odnosu na svoj intelekt smatrao da ima zdravsteno psihičku sposobnost da zastupa prava i interese tužioca pred sudstvom, međutim tuženi je non stop isticao u svim sverama života pa čak i na ročištima da se tužilac pravi da poznaje zakon, da se zakon ne čita kako ga on čita itd., čak je tuženi i pismeno navodi da je zakonski zastupnik tužioca pravno neuka stranka, da tužilac ne poznaje procesne odredbe a ni materijalno pravo i da zlonamerno napada tuženog - sudstvo i da iznosi netačne navode u cilju napada na tuženog - sudstvo i da sve to radi iako ne poznaje procesni zakon itd. a što se sve vidi iz Rešenja Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Kovinu VII Su br. 39-39/18 od 11.09.2018. godine na strani 2 stav 3 koje se kao takvo prilaže uz ovu tužbu, isto tako je tuženi preko svog organa iznosio u javnost i da je zakonski zastupnik tužioca psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan itd. a što se sve vidi iz Odgovora na pritužbu tužioca od strane Privrednog suda u Pančevu broj VI SU 17/2017 od 19.07.2017. godine sa prilogom koji je dala postupajući sudija Vesna Loci, pravničko zvanje - pravničku obrazovanost, odnosno na stručnu osposobljenost, naime tužilac preduzima sve radnje u postupku preko svog zakonskog zastulnika koji nema zvanično pravničko znanje ali itekako zna prava i ne može biti ucenjivan da ćuti o kršenjima zakona od strane suda i sudija pretnjom o oduzimanju advokatske licence od strane advokatske komore pošto licencu advokata nema, tačnije zakonski zastupnik tužioca ima zvanje građevinskog inžinjera sa licencom Inžinjerske komore Srbije ... dok tužilac ima licencu firme za izvođenje građevinskih i završno zanatskih radova na objektima visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno Grad Beograd i čiji je broj licence ...-...-.../...-... od 13.07.2000. godine i licence firme za izradu arhitektonskih projekata i projekata unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije za objekte visokogradnje za koje građevinsku dozvolu izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd i čiji je broj licence ...- ...-.../...-... od 15.06.2000. godine a što je takav zakonom propisan koncept pravne zaštite od strane tužioca tuženog toliko iziritirano da su javno iznosili stav preko svojih organa da tužilac nepoznajući zakon i procesne norme samo napada sudije podnoseći silne pritužbe protiv sudija, silne disciplinske prijave protiv sudija, silne krivične prijave protiv sudija, da je zakonski zastupnik psihičko obolela osoba, da je očigledno lucidan i da mu treba oduzeti poslovnu sposobnost i postaviti mu advokata za zastupnika (po principu kad mu postavimo zastupnika advokata onda ćemo lako da završimo sa tim) itd. javnom izražavanju stavova i mišljenja tužioca i zakonskog zastupnika tužioca, naime i tužilac i zakonski zastupnik tužioca su u okviru zakonom propisane procedure iznosili stavove i mišljenja da sudovi i tužioci ne poštuju procesne norme i da postupaju tokom postupka suprotno zakonom utvrđenoj proceduri ne poštujući ni zakon, ni Ustav Republike Srbije a sve to iz razloga što je ovde tuženi na arbitraran, samovlasni, samovoljni način i to prema ličnom nahođenju kroz obrazloženje donete presude Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Rev 299/2016 od 27.12.2017. godine arbitrarno, samovlasno, samovoljno, suprotno zakonom dozvoljenim ovlašćenjima utvrđivao činjenično stanje na koje je primenjivao materijalno pravo a sve to s obzirom da činjenično stanje nije bilo utvrđeno od strane prvostepenog suda a samim tim niti izloženo kroz presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 13.03.2015. godine kao ni kroz dopunsku presudu Višeg suda u Smederevu P 39/14 od 30.06.2015. godine strane prvostepenog suda u skladu sa svojom službenom obavezom koja je jezički jasno propisana odredbom člana 355 stav 4 ZPP-u po kojoj je prvostepeni sud dužan kroz obrazloženje prvostepene presude da izloži činjenično stanje koje je utvrdio, naime Vrhovni kasacioni sud u Beogradu kroz obrazloženje donete presude Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Rev 299/2016 od 27.12.2017. godine shvatajući da ne može da primenjuje materijalno nravo na nepostojeće činjenično stanje pristupa samovlasno utvrđenju činjeničnog stanja i gde Vrhovni kasacioni sud bez izvođenja dokaza i to na arbitraran način i to samo putem proste konstatacije izlaže da su određene izložene činjenice ovde tužioca utvrđene od strane Vrhovnog kasacionog suda i sve to na osnovu uvida u „stanje spisa predmeta" (izloženo kroz presudu revizijskog suda na strani 2 stav 5) i da je Vrhovni kasacioni sud u odnosu na tako utvrđene činjenice utvrdio da su pravilno niže stepeni sudovi primenili materijalno pravo i odbili tužbeni zahtev ovde tužioca kao neosnovan, prema zakonu a i prinudnim propisima jedini sud koji ima zakonom dozvoljena ovlašćenja da utvrđuje činjenice ocenom izvedenih dokaza je prvostepeni sud i drugostepeni sud kada drži ročište i sve to nakon izvođenja dokaza na ročištu za glavnu raspravu (odredba člana 233 stav 1 ZPP-u po kojoj se dokazi izvode na glavnoj raspravi, u skladu sa vremenskim okvirom) a u svemu kako jezički jasno propisuje odredba člana 8 ZPP-u po kojoj prvostepeni sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje će činjenice da uzme kao dokazane, tačnije Vrhovni kasacioni sud nema zakonom dozvoljena ovlašćenja da utvrđuje činjenice ocenom izvedenih dokaza tokom postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom a pogotovo nema zakonom dozvoljena ovlašćenja da utvrđuje činjenice na osnovu uvida u „stanje spisa predmeta" (izloženo kroz presudu revizijskog suda na strani 2 stav 5) u svemu kako je radio u postupku Rev 299/2016 koji se vodio pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu, još tačnije prinudnim propisima zabranjeno bilo kom sudu da utvrđuje činjenice na osnovu uvida u „stanje spisa predmeta" s obzirom da je po samom zakonu „eh lege" sud jedino ovlašćen da utvrđuje činjenice ocenom izvedenih dokaza, međutim Vrhovni kasacioni sud umesto da ukine nižestepene presude i naredi utvrđenje činjeničnog stanja na koje bi se primenilo materijalno pravo, jednostavno sam sebi daje za pravo i to na arbitraran, samovlasan način da utvrđuje činjenice na osnovu uvida u „stanje spisa predmeta" (izloženo kroz presudu revizijskog suda na strani 2 stav 5), čime revizijski sud evidentno vidljivo na najbrutalniji način putem laži i neistina a i kroz zloupotrebu službenih ovlašćenja spinuje - izvrće istinu o kojoj vodi računa u odnosu na službenu dužnost, stvara privid u javnosti da postupak vodi u skladu sa zakonom dozvoljenim ovlašćenjima iako u stvarnosti vodi postupak suprotno zakonom dozvoljenim ovlašćenjima i to sve u korist interesa tuženog a suprotno pravu i interesima ovde tužioca.“. Obavezao je tužioca da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja.

Viši sud u Smederevu, rešenjem P 2261/18 od 05.09.2019. godine, odbio je kao neosnovan predlog tužioca za dopunu presude Višeg suda u Smederevu P 2261/18 od 30.05.2019. godine.

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž 8273/19 od 30.10.2019. godine, odbio je kao neosnovane žalbe tužioca i potvrdio presudu Višeg suda u Smederevu P 2261/18 od 30.05.2019. godine i rešenje P 2261/18 od 05.09.2019. godine. Odbio je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava, prekoračenja tužbenog zahteva i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Revizija je izjavljena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka. Međutim, prema oceni ovoga suda u tom delu navodima revizije se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je tužbom podnetom 20.11.2018. godine istakao obligaciono-pravni zahtev za naknadu štete i tražio utvrđenje diskriminatorskog postupanja Apelacionog suda u Beogradu u predmetu Gž 4558/15 i Vrhovnog kasacionog suda u predmetu Rev 299/16 i to na osnovu imovinskog statusa, jezika na kome zakonski zastupnik tužioca piše podneske, na osnovu političke pripadnosti, simpatizerstva i političke različitosti, genetskih osobenosti, zdravstvene sposobnosti i pravničkog znanja zakonskog zastupnika tužioca, koji je po obrazovanju diplomirani građevinski inžinjer i po osnovu javnog izražavanja stavova i mišljenja. U cilju ocene osnovanosti istaknutog tužbenog zahteva prvostepeni sud je izveo dokaze predložene shodno članu 7. stav 1. i članu 228. u vezi sa članom 229. stav 2. ZPP, te njihovom ocenom saglasno članu 8. procesnom zakonu utvrdio da u predmetu Višeg suda u Smederevu P 39/14 tužilac „AA“ iz ... preko svog zakonskog zastupnika, direktora BB, podneo tužbu protiv Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin“ iz Kovina i Republike Srbije, Ministarstvo pravde, tražeći utvrđenje diskriminatorskog postupanja prema tužiocu u vezi sa ugradnjom ... koji je tužiočevo vlasništvo, bez njegovog znanja i odobrenja. Tokom trajanja prvostepenog postupka u tom predmetu tužiocu je omogućen pristup sudu, omogućeno mu je učešće u postupku i dokazivanje činjenica na kojima je zasnovao svoj tužbeni zahtev, te po provedenom dokazom postupku i zaključenju glavne rasprave presudom P 39/14 od 13.03.2015. godine i dopunskom presudom P 39/14 od 13.06.2015. godine, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca i obavezan na naknadu troškova parničnog postupka. Po prijemu prvostepene presude, tužilac je izjavio žalbu kao redovni pravni lek, koja je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4558/15 od 07.10.2015. godine odbijena kao neosnovana, da bi tužilac protiv drugostepene presude izjavio reviziju koja je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 299/16 od 27.12.2017. godine odbijena kao neosnovana.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca (bliže određen u izreci prvostepene presude), zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 21. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/06) je propisano da, pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Odredbom stava 2. ovog člana, da, svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Odredbom stava 3. ovog člana, da, zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Prema tome, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnoj situaciji tužilac nije učinio verovatnim da je u navedenim sudskim postupcima diskriminisan na bilo koji od načina istaknutih u tužbi, imajući u vidu da sudska odluka doneta u zakonom regulisanom postupku nije akt diskriminacije, a da se eventualno pogrešna primena materijalnog ili procesnog prava preispituje u zakonom regulisanom postupku po redovnim i vanrednim pravnim lekovima, te da eventualna pogrešna primena važećih zakona ne može biti osnov odgovornosti Republike Srbije na osnovu diskriminacije i da neuspeh tužioca u navedenom sporu ne predstavlja diskriminaciju, niti povredu njegovog prava na jednaku pravnu zaštitu.

Kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca i navodi iz revizije nisu od uticali na drugačiju odluku ovog suda, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić