Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Zakona o obligacionim odnosima, Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koje su navedene u prvostepenoj i drugostepenoj presudi, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocima naknadi imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u visini neisplaćenih potraživanja tužilaca iz radnog odnosa, čija je visina utvrđena Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku od 14.06.2007. godine u predmetu St 4/10. Ovo zbog toga što stečajni postupak otvoren 25.12.2006. godine nad stečajnim dužnikom “PKS Lateks HLC”, u kojem su tužiocima priznata potraživanja iz radnog odnosa, nije okončan ni nakon donošenja rešenja Privrednog suda u Čačku R4st 80/2018 od 11.05.2018. godine kojim je utvrđeno da je tužiocima u stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem sudiji da u roku od četiri meseca preduzme sve potrebne mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem roku.

Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, odluku o osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete i objektivnoj odgovornosti tužene za dugove preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom, u odnosu na koje tužioci imaju novčano potraživanje iz radnog odnosa, doneli u skladu sa sudskom praksom ovog suda, izraženom u presudi Rev 878/2019 od 14.03.2019. godine, donetoj u istovetnom činjenično-pravnom sporu i u skladu sa pravnim stanovištem izraženim u brojnim odlukama Evropskog suda za ljudska prava (Marinković protiv Srbije dana 22.10.2013. godine po predstavci broj 5353/11, Kačapor i drugi protiv Srbije dana 15.01.2008. godine po predstavci broj 2269/06, Crnišanin i drugi protiv Srbije dana 13.01.2009. godine po predstavci broj 35835/05 idr. ) i odlukama Ustavnog suda Republike Srbije (Už 7912/2014 od 09.06.2016. godine; Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine idr. )

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana zakona ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Članom 468. stav 1. ZPP je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima o sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 30.09.2019. godine. Prvostepena presuda doneta je 26.12.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 01.07.2020. godine.

Tužioci se u sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno.

Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na tužioca AA iznosi 244.479,69 dinara, u odnosu na tužioca BB iznosi 228.318,16 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca ispod zakonskog limita propisanog članom 468. stav 1. ZPP, to revizija nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić