Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4096/19 od 22.05.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 317/14 od 27.12.2018. godine u prvom, drugom i petom stavu izreke presude i u tom delu žalba tuženog odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 317/14 od 27.12.2018. godine u četvrtom stavu izreke, tako što je obavezan tuženi da objavi izreku presude Višeg suda u Beogradu P 317/14 od 27.12.2018. godine u stavu prvom, drugom i petom izreke o svom trošku u „Službenom glasniku Republike Srbije“, dok je odbijen tužbeni zahtev za objavljivanje izreke prvostepene presude u delu kojim je tužba povučena (stav treći) i obrazloženja prvostepene presude u celini. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilje su podnele odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. i člana 408. ZPP u vezi sa članom 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana koje su zakonom (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP) predviđene kao razlozi za ovaj vanredni pravni lek.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su transrodne osobe. Obezbeđenje kluba „VV“ u ..., koje je angažovao tuženi, sprečilo je tužilje da uđu u prostorije kluba iako su imale uredne rezervacije, zato što se radilo o transeksualnim osobama.

Ovako utvrđeno činjenično stanje se revizijom tuženog ne dovodi u sumnju.

Naime, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj oceni izvedenih dokaza i pravila o teretu dokazivanja, kojima tuženi ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 7, 8. i 231. ZPP. Ova bitna povreda je zakonski razlog za reviziju (član 407. stav 1. tačka 3. ZPP) samo ako je učinjena u drugostepenom postupku i može nastati ako je drugostepeni sud nakon održane rasprave pogrešno primenio pravila o dokazivanju, ili ako je pogrešno ocenio kao neosnovane žalbene navode stranke kojima je ukazivano da su te povrede učinjene u prvostepenom postupku.

Žalbene navode o pogrešnoj oceni izvedenih dokaza - iskaza tužilja i svedoka, osporavanih podacima iz izveštaja policijske stanice Savski Venac o izostanku intervencije zbog spornog događaja, drugostepeni sud je pravilno ocenio kao neosnovane, a razloge koji su navedeni u obrazloženju presude prihvata i ovaj sud. Osim toga, u sudskom postupku zaštite od diskriminacije predviđeno je posebno pravilo o teretu dokazivanja, tako što je članom 40. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi tuženi.

U konkretnom slučaju, iskazi tužilja i svedoka pružaju dovoljno osnova za verovatnoću da je prema tužiljama učinjen akt diskriminacije, zbog čega je saglasno navedenom članu 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije na tuženom bio teret dokazivanja da nije došlo do povrede prava na jednakost, odnosno povreda jednakih prava i obaveza. Tu činjenicu tuženi nije dokazao, s`obzirom da se isključivo poziva na izveštaj policijske stanice Savski Venac u kojem nije evidentiran poziv tužilja kojim su tražili intervenciju policijske patrole jer ih je obezbeđenje koje je angažovao tuženi sprečilo da uđu u klub.

Nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužiljama je zabranjen ulaz u klub u kojem tuženi obavlja ugostiteljsku delatnost. U pokušaju ulaska tužilje je sprečilo obezbeđenje koje je angažovao tuženi. Jedini razlog zbog kojeg tužiljama nije dozvoljen ulaz bilo je to što su one transrodne osobe - osobe koje su promenile pol. To je u smislu Zakona o zabrani diskriminacije akt neposredne diskriminacije (član 6) izvršen po ličnom svojstvu tužilja - polu i rodnom identitetu (član 2. stav 1. tačka 1) i u vršenju javnih usluga (član 17). Zbog toga je osnovano izrečena zabrana tuženom da dalje diskriminatorski postupa prema tužiljama i da im uskraćuje korišćenje usluga u označenom klubu.

Pravilno su sudovi, u skladu sa članom 43. tačka 5. Zakona o zabrani diskriminacije, odlučili da se deo izreke prvostepene presude nakon njene pravnosnažnosti objavi na teret tuženog.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, materijalno pravo je pogrešno primenjeno prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete.

Naknada nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede ugleda, časti ili prava ličnosti dosuđuje se ako to opravdavaju okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i njihovo trajanje (član 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o njenoj visini, sud vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (član 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ceneći sve okolnosti slučaja, dosuđeni iznos naknade štete od po 100.000,00 dinara je visok jer se cilj novčane naknade nematerijalne štete - zadovoljenje (satisfakcija) može postići i sa nižim iznosom od 50.000,00 dinara. Ovo naročito ako se ima u vidu da je naloženo i objavljivanje donete presude, što takođe predstavlja vid zadovoljenja za tužilje.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom i drugom stavu izreke.

Odluka o zahtevima stranka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. i 2. u vezi članova 153. stav 2. i 154. ZPP. Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Tuženi je uspeo u sporu samo u delu zahteva za naknadu nematerijalne štete, povodom kojeg nije bilo posebnih troškova.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić