U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Borislav Bjelopavlić, advokat iz ..., protiv tuženog „Telenor Banke“ AD Beograd, kao pravnog sledbnika „KBC Banke“, čiji su punomoćnici Aleksandar Petrović i Branislav Glogonjac, advokati iz ..., radi poništaja rešenja otkaza ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1715/2018 od 17.01.2019. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1715/2018 od 17.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Pirotu P1 186/12 od 19.04.2018. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. ...-.../... od 08.02.2012. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 211.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1715/2018 od 17.01.2019. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena delimična presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. ...-.../... od 08.02.2012. godine, kao neosnovan i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 268.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitijući pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2 tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. sav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo ni do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ZPP, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, pri čemu je od 15.12.2008. godine do 01.04.2010. godine radio na radnom mestu ..., od 16.03.2010. godine obavljao je poslove saradnika - ... u ..., a od 14.09.2010. godine poslove ... - ... u istoj ekspozituri. Navedeni poslovi definisani su Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog. Tuženi je dana 13.12.2011. godine doneo Izmene i dopune Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova broj .../... kojim je utvrđen broj izvršioca radnog mesta .... - ... i to 106 izvršilaca, odnosno 2 izvršioca manje u odnosu na prethodno važeću sistematizaciju poslova. Istog dana Upravni odbor tuženog doneo je odluku o tehnološkom višku br. .../..., kojim je utvrdio da postoji višak radnih mesta u odnosu na obim posla čiji je sastavni deo i spisak zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, među kojima je naveden tužilac. Rešenjem tuženog ...-../... od 08.02.2012. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu i prestao mu je radni odnos zbog ekonomskih i organizacionih promena. Pre otkaza ugovora o radu tuženi je tužiocu isplatio otpremninu. Poslovi ... u ..., pridodati su poslovima savetnika za .... u okviru te ekspoziture.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kao tehnološkom višku, jer tuženi Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 128/11 nije utvrdio broj izvršilaca na nivou organizacionih jedinica niti je izvršio ocenjivanje zaposlenih kroz utvrđene kriterijume na osnovu kojih bi se utvrdilo da je baš tužilac u koknretnoj situaciji osnovano i zakonito proglašen tehnološkim viškom u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev, uz osnovan zaključak drugostepenog suda da je osporeno rešenje doneto u potpunosti u skladu sa članom 179. tačka 9. Zakona o radu.

Članom 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, odnosno ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, jer je kod tuženog došlo do organizacionih promena i potrebe smanjenja broja zaposlenih na nivou cele banke, a između ostalog i do ukidanja radnog mesta ... - ..., koje je obavljao tužilac u ekspozituri tuženog u ... . Kod takvog stanja, suprotno navodima revizije, za donošenje odluke kojom se tužilac oglašava tehnološkim viškom na ovom radnom mestu, nije bila potrebna primena unapred određenih kriterujuma iz razloga što se ne radi o situaciji smanjenja broja izvršilaca na određenim poslovima, već o ukidanju radnog mesta tužioca (donetim izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 13.12.2011. godine na nivou cele banke i njegovom konkretizacijom kroz donetu odluku Upravnog odbora o tehnološkom višku broj .../... od 13.12.2011. godine kojom su pojedinačno navedena imena i prezimena zaposlenih, među kojima i tužioca, za čijim radom je prestala potreba).

Okolnost što je tuženi, posle donošenja rešenja o otkazu tužiocu, poslove koje je on obavljao pridodao poslovima savetnika za ... u okviru iste ekspoziture, predstavlja pravo tuženog, kao poslodavca, da u cilju racionalizacije i uštede u poslovanju, sam kreira svoju poslovnu politiku i u skladu s tim organizuje proces rada, da odredi način na koji će obavljati pojedine poslove – pa i obavljanjem određenih poslova preko lica koja su ostala u radnom odnosu, dodavanjem opisu poslova njihovih radnih mesta, pa je u skladu s tim ovlašćen da odredi i strukturu zaposlenih, a što ne znači da takvo radno mesto (čiji su poslovi raspoređeni – pridodati poslovima drugih radnih mesta) nije ukinto.

Suprotno navodima revizije, činjenica da je u daljem vremenskom periodu u odnosu na period kada je u odnosu na tužioca doneto rešenje o otkazu kao tehnološkom višku došlo do potpunog gašenja banke i svih njenih ekspozitura, čini pravilna zaključak drugostepenog suda da je u momentu donošenja predmetnog rešenja o otkazu postojala stvarna i realna potreba za ekonomskom reorganizacijom i da ukidanje radnog mesta tužioca nije bilo formalno.

Kod takvog stanja, budući da su ispunjeni razlozi za otkaz predviđeni članom 179. tačka 9. Zakona o radu i da je tužiocu isplaćena otpremnina u smislu člana 158. stav 1. Zakona o radu, drugostepeni sud je pravilno odlučio kada je preinačio delimičnu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić