Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešene primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanjem revidenta da je pred drugostepenim sudom učinjena povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, osporava se ocena dokaza, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što su razlozi iz kojih se revizija ne može izjaviti, saglasno odredbi člana 407. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je nakon prethodno dobijene saglasnosti Komisije za racionalizaciju broja zaposlenih u zdravstvenm ustanovama Ministarstva zdravlja, dana 26.03.2014. godine objavio oglas radi zasnivanja radnog odnosa sa doktorom medicine, sa VII/I stepenom stručne spreme, završenim Medicinskim fakultetom, položenim stručnim ispitom i ostalim uslovima u skladu sa zakonom. Tužilac se prijavio na oglas, a dopisom tuženog od 05.05.2014. godine, obavešten je da je u radni odnos primljen drugi kandidat. Nakon ovoga tužilac je dana 13.05.2014. godine, izjavio prigovor upravnom odboru tuženog koji se oglasio nenadležnim i uputio ga da zaštitu prava traži u sudskom postupku, što je tužilac i učinio.

Nižestepeni sudovi su utvrdili da je tuženi postupak izbora kandidata za slobodno radno mesto doktora medicine sproveo u skladu sa odredbama člana 24. i 30. Zakona o radu, člana 5-9 Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač RS i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog. Ovo iz razloga jer je tuženi raspisao oglas za prijem u radni odnos novog zaposlenog zbog povećanog obima posla, uz pribavljenu saglasnost Ministarstva zdravlja, kao i da je odluku o prijemu u radni odnos doneo direktor tuženog i o istoj obavestio prijavljene kandidate u propisanom roku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 24. Zakona o radu propisano je da radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ispunjava uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pravilnikom se utvrđuje vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 29.09.2014. godine, predviđa radna mesta doktora medicine sa položenim stručnim ispitom.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je oglas od 26.03.2014. godine, koji je tuženi objavio radi prijema u radni odnos jednog doktora medicine zakonit, imajući u vidu da je raspisan u skladu sa odredbama člana 24. Zakona o radu, člana 7, 8. i 9. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač RS i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, pa je suprotno navodima revizije, tuženi u zakonito sprovedenoj proceduri, na osnovu ovog oglasa primio u radni odnos kandidata koji je ispunjavao sve predviđene uslove i o tome doneo obaveštenje koje je dostavljeno tužiocu.

Vrhovni kasacioni sud smatra da su, nižestepeni sudovi pravilno odbili tužbeni zahtev tužioca i u delu kojim je tražio da se poništi odluka direktora kojom je po oglasu tuženog, radi zasnivanja radnog odnosa sa jednim doktorom medicine, izabran u radni odnos i primljen kandidat VV, doktor medicine, kao i Zaključak Upravnog odbora broj 2259/1 od 10.06.2014. godine.

Suprotno revizijskim navodima, tuženi je u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sitematizaciji poslova primio u radni odnos kandidata za radno mesto doktor medicine koji je ispunjavao sve uslove propisane konkursom, s obzirom na povećan obim posla, za šta je dobio saglasnost Ministarstva zdravlja i u svemu postupio u skladu sa odredbama člana 5. i 6. navedenog Posebnog kolektivnog ugovora.

Ne stoji navod revizije da direktor tuženog nije imao ovlašćenja za odlučivanje o pravima iz radnog odnosa, imajući u vidu odredbu člana 23. tačka 4. Statuta, kao i da je Odlukom o izmeni i dopuni Statuta dopunjen član 19. i predviđeno da direktor tuženog, između ostalog može biti i doktor stomatologije.

Takođe, bez uticaja su navodi revizije da obaveštenje tuženog od 05.05.2014. godine, ne sadrži pouku o pravnom leku i da je zbog toga i Zaključak od 10.06.2014. godine nezakonit, s obzirom da je to akt koji ne uživa pravnu zaštitu, što nikako nije uticalo na pravo tužioca da osporava zakonitost čitavog postupka izbora, počev od objavljenog oglasa pa do odluke o izboru, kao u ovoj parnici.

U dopisu kojim je tužilac obavešten, da je po objavljenom oglasu, u radni odnos primljen drugi kandidat, navedeno je da se radi o kandidatu koji ispunjava sve uslove oglasa. Činjenica je, da pored toga, nisu navedeni detaljniji razlozi za takvu odluku, ali po oceni ovog suda, to ne može imati uticaja na zakonitost postupka izbora, pa i donete odluke o izboru, u situaciji kada tužilac, kao jedan od kandidata koji se prijavio na oglas, ni u toku postupka, pa ni u reviziji, ne navodi ni jedan razlog ili okolnost, zbog kojih bi eventualno imao prednost u izboru i zapošljavanju u odnosu na lice koje je izabrano.

Osporavanje tužioca donete odluke o izboru, odnosi se na nedostatak potrebne saglasnosti nadležnog organa za novo zapošljavanje, da oglas nije raspisan za poslove koji su utvrđeni Pravilnikom tuženog, da je odluku donelo neovlašćeno lice, odnosno lice koje ne ispunjava uslove za obavljanje dužnosti direktora, da izmene Statuta tuženog nisu objavljene i slično, što je u toku postupka bilo predmet ocene sudova, koji su pravilnom primenom materijalnog prava zaključili da su ti navodi bez osnova, kako je to u pobijanoj odluci i navedeno, a što u svemu prihvata i ovaj sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci. Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i zahtev za naknadu revizijskih troškova.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić