.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2234/2020
21.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženog Centra za porodični smeštaj i usvojenje, Beograd, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo sa sedišetm u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3142/19 od 17.01.2020. godine, u sednici održanoj 21.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3142/19 od 17.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3142/19 od 17.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2682/17 od 30.05.2019. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku od 05.06.2018. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade po osnovu manje priznatog minulog rada isplati za period od septembra 2014. godine do maja 2016. godine pojedinačne iznose opredeljene bliže tim stavom izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužilje na pojedinačne iznose opredeljen kao u stavu prvom izreke obračuna i isplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod RF PIO, doprinose za zdavstveno osiguranje Zavodu za zdravstveno osiguranje, doprinose za slučaj nezaposlenosti kod NSZ, po stopama propisanim zakonom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 56.320,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3142/19 od 17.01.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, u stavu drugom, u stavu trećem i u stavu četvrtom izreke u delu u kom je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 56.320,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava četvrtog izreke tako što je odbijen zahtev tužilje za obavezivanje tuženog na isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova od presuđenja do izvršnosti. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv usvajajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pobijanom pravnosnažnom odlukom tužbeni zahtev je usvojen u odnosu na zahtev za isplatu manje isplaćene zarade po osnovu manje priznatog minulog rada tužilji i po tom osnovu uplate pripadajućih doprinosa nadležnim Fondovima na osnovu radnog odnosa tužilje u utuženom periodu u različitim ustanovam socijalne zaštite. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stavri podneta je 20.09.2017 godine, preinačena je u toku postupka 05.06.2018. godine povećanjem zahteva kojim je tražena isplata 85.100,00 dinara, a koji iznos predstavlja i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
