U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AD „Irmovo“ Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge sa sedištem u Stepanovićevu, koga zastupa punomoćnik Ivana Pupović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, koju zastupa zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4282/18 od 20.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4282/18 od 20.02.2019. godine u preinačujućem delu stava prvog izreke, stavu drugom i stavu trećem izreke.

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4282/18 od 20.02.2019. godine u potvrđujućem delu stava prvog izreke, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4282/18 od 20.02.2019. godine u potvrđujućem delu stava prvog izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 414/2018 od 07.06.2018. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen. Stavom drugim izreke obavezana je tužena Republika Srbija – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine da tužiocu AD „Irmovo“ Preduzeće za proizvodnju, trogovinu i usluge Stepanovićevo iz Stepanovićeva preda u posed, slobodnu od lica i stvari, njivu 1. klase, njivu 2. klase, njivu 3. klase ukupne površine 3ha 24 ari 31m2 na parceli ..., potes preko pruge, sve upisano u list nepokretnosti ... KO ..., u roku od 15 dana. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je vlasnik njive 1. klase (površine 85 ari 26m2), njive 2. klase (površine 41 ar 83m2) i njive 3. klase (97 ari 22 m2), sve ukupne površine 3 ha  24a 31m2 na parceli 3483, potes preko pruge, sve upisano u list nepokretnosti ... KO ..., a što bi tužena bila dužna priznati i trpeti da tužilac na osnovu ove presude u RGZ SKN Vrbas i drugim nadležnim organima izvrši prenos prava svojine na napred opisanoj nepoketnosti sa imena tužene na ime tužioca, u roku od 15 dana. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4282/18 od 20.02.2019. godine žalba tužioca je usvojena, žalba tužene odbijena, pa je presuda Osnovnog suda u Vrbasu P.br.414/18  od 07.06.2018. godine u pobijanom odbijajućem delu (stav 3. izreke) i delu odluke o troškovima postupka (stav 4. izreke) preinačena, tako što je utvrđeno da je tužilac vlasnik njive bliže opisane u izreci presude, ukupne površine 3ha 24 ara 31m2 na parc. ..., potes preko pruge, upisana u LN br. ... KO ..., što je tužena dužna priznati i trpeti da tužilac  na osnovu ove presude u RGZ SKN Vrbas i drugim nadležnim organima izvrši prenos prava svojine na napred opisanoj nepokretnosti sa imena tužene na ime tužioca, u roku od 15 dana (stav 3. izreke) u delu o troškovima postupka (stav 4. izreke) tako što je obavezana tužena da naknadi tužiocu parnične troškove u iznosu od 225.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a preko ovog iznosa do traženog iznosa od 312.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do izršnosti presude zahtev za dosudu troškova je odbijen, dok je u delu  kojim je usvojen tužbeni zahtev (stav 2. izreke) presuda potvrđena. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 118.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je izjavljena revizija dozvoljena u preinačujućem delu izreke, u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18).

Ocenjujući osnovanost izjavljene revizije u navedenom delu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona, na koju se u reviziji ukazuje, nije propisana kao revizijski razlog članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP. U reviziji se ukazuje i na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali se ne navodi koju to odredbu Zakona o parničnom postupku drugostepeni sud nije primenio ili nije pravilno primenio, a što bi bilo od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AD „Irmovo“ iz Stepanovićeva osnovano je 24.06.1991. godine kao DP „Irmovo“, a njegov pravni prethodnik – Poljoprivredno dobro Novi Sad je upisan u registar privrednih subjekata 28.12.1975. godine i tokom vremena je transformisano spajanjem odnosno razdvajanjem poljoprivrednih preduzeća, kako je to bliže navedeno u obrazloženju prvostepene presude. Dana 24.06.1977. godine zaključen je kupoprodajni ugovor između fizičkih lica, kao prodavaca i tadašnje Poljoprivredne radne organizacije Novi Sad OOUR „Irmovo“ pravnog prethodnika tužioca, kao kupca kojom su prodavci prodali pravnom prethodniku tužioca poljoprivredno zemljište, u to vreme upisano u ZKUL br. ... KO ..., parc. br. ... od 3 ha 24 ari 31m2. Rešenjem Opštinskog suda u Vrbasu Dn 1708/78 od 02.11.1978. godine izvršen je upis društvene svojine sa pravom korišćenja PRO Novi Sad OOUR „Irmovo“, na osnovu tog kupoprodajnog ugovora. Sada je ova nepokretnost upisana u LN br. ... KO ..., parce. br. ... njiva 1. klase preko pruge, površine 3 ha 24 ari 26m2, njiva 2. klase preko pruge površine 97 ari 22 m2 sve ukupne površine 3 ha 24 ari 31m2, kao državna svojina sa pravom korišćenja tužioca AD „Irmovo“.

Na osnovu Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine („Službeni glasnik RS“ br. 49/92 i 54/96, čl. 95. Zakona – 62/2006.22) sačinjen je elaborat zemljišta AD „Irmovo“, popis poljoprivrednog zemljišta pravnih lica. Prema potvrdi RGZ SKN Vrbas od 07.02.2011. godine izvršena je provera podataka o zemljištu, pravnom osnovu korišćenja i potvrđeno je da su podaci tačni, da odgovaraju stvarnom i faktičnom stanju. Međutim, potvrda nije podneta nadležnom ministarstvu, u skladu sa navedenim zakonom, koji je inače prestao da važi 2006. godine.

Prema privatizacionoj dokumentaciji za DD „Irmovo“, konstatovano je da se sporna parcela u vreme privatizacije vodila da je pod sporom kod Opštinskog suda u Vrbasu, navedeno preduzeće bilo je upisano kao korisnik parcele, ali je nije koristilo, i nije izvršeno razgraničenje svojine na poljoprivrednom zemljištu koje se nalazi u komasacionom području. Sporna nepokretnost nije ni sada u državini tužioca, već je od strane tužene izdata u zakup trećim licima.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 6. stav 2. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine za pretvaranje društvenog kapitala u druge oblike svojine za spornu parcelu, jer ta parcela nije obuhvaćena privatizacionom dokumentacijom kao imovina DD „Irmovo“, već je navedena kao parcela pod sporom koja nije ni u državini DP „Irmovo“, pa nije ni bila predmet privatizacije. Stoga nema uslova da se utvrdi pravo svojine tužioca na spornoj parceli. Ali, pošto je tužilac upisan u katastru kao korisnik sporne parcele a nije u posedu iste, već tužena ovu parcelu izdaje trećim licima u zakup, tužilac osnovano traži da mu se preda u posed parcela, jer je na njoj u katastru nepokretnosti upisan kao korisnik i kao takav ima pravo na posed sve dok upis postoji, zbog čega je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužioca da mu tužena preda spornu parcelu u državinu.

Drugostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine osnovan, jer je tužilac sporne parcele stekao teretnim pravnim poslom –kupoprodajom, a da su iste evidentirane u zemljišnim knjigama kao društvena svojina, jer pravni sistem koji je važio u vreme kupoprodaje nije poznavao institut svojine društvenog preduzeća, iako je pravni prethodnik tužioca stekao pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnom vlasništvu. Zato je tužilac ispunio uslove iz člana 1. stav 1. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, jer se radi o imovini u vlasništvu tužioca. Činjenica da postupak razgraničenja društvene i državne svojine nije izvršen, ne može imati za posledicu gubitak svojinskih prava prethodnika tužioca, a time i tužioca u odnosu na katastarsku parcelu koja je stečena teretnim pravnim poslom, s obzirom da je odredba člana 3. već navedenog Zakona propisivala obavezu korisnika poljoprivrednog zemljišta da izvrši razgraničenje do određenog roka, koji je produžavan, ali nije propisana sankcija za korisnike koji do isteka datog roka ne završe razgraničenje. Zato je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u delu utvrđenja prava svojine na spornoj parceli, a potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na predaju u posed, imajući u vidu da je upisano pravo korišćenja u korist tužioca, te da je utvrđeno da je tužilac stekao pravo vlasništva na spornim nepoketnostima, prema članu 3. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. S obzirom na uspeh stranaka u sporu, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i u delu odluke o troškovima postupka.

Donoseći pobijanu presudu u delu za utvrđenje prava svojine na spornoj nepokretnosti, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, a za svoju odluku je dao dovoljno razloga, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da u trenutku privatizacije sporna parcela nije bila svojina ranijeg društvenog preduzeća, pa nije bila predmet privatizacije i ne može postati imovina privatizovanog pravnog lica, posebno imajući u vidu da nije izvršeno razgraničenje između društvene i državne svojine. Naime, u postupku je utvrđeno da je pravni prethodnik tužioca spornu nepokretnost stekao teretnim pravnim poslom, te da je povreda imovinskog prava tužioca u krajnjem ishodu izvršena u korist Republike Srbije, kao vlasnika po odredbama 151a. Zakona o državnom premeru i katastru i upisu prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“ br. 83/92...15/96). Ugovorom o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije od 18.03.2004. godine, u skladu sa Zakonom o privatizaciji, nije prodata imovina subjekta privatizacije, koja zadržava status koji je imala i pre prodaje, već je prodat kapital, što znači da je kupac kapitala u postupku privatizacije stekao društveni kapital subjekta privatizacije iskazan u akcijama ili udelima, a ne i pojedinačne stvari ili prava koja čine deo imovine subjekta privatizacije, ovde tužioca, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije koji se odnose na utvrđenje prava svojine tužioca na spornoj nepokretnosti, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, pa ti navodi nisu posebno obrazloženi. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u potvrđujućem delu izreke tužena je u reviziji predložila da se u tom delu odluči o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u potvrđujućem delu izreke, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18).

Pravnosnažnom presudom tužena je obavezana da tužiocu preda u državinu spornu nepokretnost, imajući u vidu da je tužilac upisan kao korisnik ove nepokretnosti, a ne nalazi se u državini, već je tužena Republika Srbija parcelu, pošto je upisana kao državna svojina izdala u zakup trećim licima.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi, prema činjenicama utvrđenim u postupku, o tužbenom zahtevu za predaju u državinu sporne nepokretnosti odlučili primenom materijalnog prava na način kojim se ne odstupa od sudske prakse. Tužena uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj pravnoj situaciji.

Pogrešna primena materijalnog prava, kao razlog revizije, nije dovoljan osnov za odlučivanje o posebnoj reviziji. Pogrešna primena materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotri pravno pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava, za šta u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi. Sobzirom da su nižestepene presude u delu kojim je odlučeno o predaji u državinu sporne nepokretnosti tužiocu donete u skladu sa usvojenom sudskom praksom, prihvatanje i odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvredost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.10.2015. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 1.500.000,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, predstavlja dinarsku protivvrednost 12.488,42 evra (1 evro = 120,1113 dinara).

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1, člana 404. i člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić