Pravnosnažnim rešenjem Osnovni sud u Vranju se oglasio apsolutno nenadležnim za odlučivanje po tužbenom zahtevu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da ukloni bespravno podignutu montažnu garažu prislonjenu na zid tužiočevog stana sa severne strane stambene zgrade i da na taj način prestane sa uznemiravanjem tužioca u vršenju prava svojine na stanu. Kako pobijana odluka odstupa od sudske prakse o nadležnosti suda za odlučivanje u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu odluku na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

Tužbom u ovoj pravnoj stvari tužilac je naveo da je tuženi bespravno podigao metalnu garažu koja je prislonjena uz severni zid tužiočevog stana sa severne strane stambene zgrade, pa se nakupljena atmosferska voda sa krova garaže sliva direktno na spoljni zid njegovog stana, zbog čega se stvara vlaga i neprijatan miris, pa je predložio da sud donese presudu kojom će se obavezati tuženi da ukloni navedenu bespravno podignutu garažu i da prestane sa uznemiravanjem tužioca u mirnom korišćenju svog stana. Pobijanom odlukom tužba tužioca je odbačena, zbog apsolutne nenadležnosti suda. U obrazloženju pobijane odluke se navodi da se radi o zahtevu koji u skladu sa odredbom 22. Zakona o uređenju sudova, ne spada u sudsku nadležnost. Sudovi zaključuju da se u konkretnom slučaju radi o upravnoj stvari, za čije je rešavanje nadležan upravni organ, a ne sud, imajući u vidu da je rešenjem od 05.10.2012. godine, građevinska inspekcija pokrenula upravni postupak protiv vlasnika metalnih montažnih garaža, koji po osnovu ugovora o zakupu javnih površina zaključenim sa JP „Novi dom“, drže sporne garaže sa severne strane stambene zgrade tužioca, radi njihovog uklanjanja, s obzirom da su iste postavljene bez prethodno pribavljenog odobrenja. Na osnovu iznetog, primenom člana 16. ZPP, odlučili su kao u izreci pobijane odluke.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje na pogrešnu primenu prava.

Naime, odredbom člana 22. Zakona o uređenju sudova jeste propisano da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građansko pravnim sporovima za koje nije nadležan neki drugi sud, što je u skladu i sa članom 1. Zakona o parničnom postupku. Međutim, radi ocene da li se u konkretnom slučaju radi o sporu u smislu člana 1. ZPP, sudovi su morali imati u vidu i odredbu člana 5. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. list SFRJ“ br.6/80 i 36/90, „Sl. list SRJ" br.29/96 i „Sl. glasnik RS" br.115/2005), kojom je propisano da je vlasnik nepokretnosti, pri korišćenju svoje nepokretnosti, dužan da se uzdržava od radnji i da otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti, kojima se otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, čađi, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.), preko mere koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike ili kojima se prouzrokuje znatnija šteta. Primenom člana 156. Zakona o obligacionim odnosima, svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kao i predmet tražene pravne zaštite u ovoj pravnoj stvari – uklaljanje sporne garaže, kao (eventualnog) izvora opasnosti i uzroka nastanka štete na stanu tužioca, proizilazi da se u konkretnom slučaju radi o građanskopravnom sporu, za koji jeste nadležan sud opšte nadležnosti. Okolnost što je nadležni organ uprave pokretnuo postupak protiv vlasnika garaža, koje su prislonjene uza zid stambene zgrade tužioca, među kojima je i garaža tuženog, ne predstavlja prepreku za vođenje spora u ovoj pravnoj stvari, niti utiče na nadležnost suda za odlučivanje po postavljenom tužbenom zahtevu, iako je cilj oba postupka njihovo uklanjanje, s obzirom da upravni organ vodi postupak jer su garaže podignute bez prethodno pribavljenog odobrenja za gradnju, dok tužilac tužbom traži uklanjanje garaže iz razloga što ona predstavlja izvor opasnosti i uzrok nastanka štete na stanu tužioca (vlaga i neprijatan miris u stanu od atmosferske vode koja se sa krova garaže sliva na spoljni zid stana tužioca).

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pogrešno odbačena tužba tužioca i utvrđeno da je sud apsolutno nenadležan za odlučivanje o postavljenom tužbenom zahtevu, pa je primenom člana 415. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić