.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4004/2020
05.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Maksić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji su punomoćnici Bojan Bjelanović i Rade Vujić, advokati iz ..., po tužbi radi duga i protivtužbi radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4855/19 od 11.02.2020. godine, u sednici veća održanoj 05.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA se odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4855/19 od 11.02.2020. godine, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4855/19 od 11.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 51/17 od 15.11.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime izvedenih, a neplaćenih građevinskih radova na kući tuženog isplati iznos od 5.676,57 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu u momentu isplate, sa domicilnom kamatom koju utvrđuje Evropska centralna banka za evro, počev od 10.07.2012. godine, kao dana veštačenja pa do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine kamatu u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca kojim je tražio da se obaveže tužilac da mu na ime naknade štete isplati ukupan iznos od 164.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.10.2009. godine, kao dana podnošenja protivtužbe, pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4855/19 od 11.02.2020. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 51/17od 15.01.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog tuženog protivtužioca za odlučivanje o reviziji kao o posebnoj reviziji po članu 404. ZPP, zato što sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretno činjenično stanje i rešenje spornog odnosa stranaka. Nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, niti su o tome u reviziji ponuđeni odgovarajući dokazi, s obzirom da izvodi iz presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 230/2013 od 13.08.2013. godine i Privrednog apelacionog suda Pž 340/2013 ne dokazuju različito postupanje sudova u istoj činjeničnopravnoj situaciji, kao što je konkretna. Zbog toga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog Zakona o parničnom postupku, budući da je posle stupanja na snagu navedenog zakona prvostepena presuda kojom se okončava postupak ukinuta i našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi duga podneta je 18.06.2009. godine, a protivtužba radi naknade štete podneta je 06.10.2009. godine. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 246/16 od 13.12.2016. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 2090/10 od 06.10.2010. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku, presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4855/19 od 11.02.2020. godine, potvrđena je prvostepena presuda kojom je usvojen tužbeni, a odbijen protivtužbeni zahtev. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude po tužbenom zahtevu je dinarska protivvrednost 5.676,57 evra, dok vrednost predmeta spora po protivtužbenom zahtevu iznosi 164.500,00 dinara.
S obzirom da vrednost predmeta spora ni po tužbenom ni po protivtužbenom zahtevu ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (protivtužbe), revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
