.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1704/2020
05.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Vučković, advokat iz ..., protiv tuženih 1. Građevinsko preduzeće „7. juli“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Danilo Ivanović, advokat iz ... i 2. Zavod za izgradnju grada Beograda, Beograd, čiji je punomoćnik Nikola Kalađurđević, advokat iz ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 425.735,64 dinara, odlučujući o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 149/2019 od 12.09.2019. godine, u sednici održanoj dana 05.11.2020. godine, doneo je:
R E Š E NJ E
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 149/2019 od 12.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvostepenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25016/2016 od 21.09.2018. godine, u stavu prvom izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe. U stavu drugom izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno plate iznos od 425.735,64 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.09.2018. godine do isplate. U stavu trećem izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 336.169,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. U stavu četvrtom izreke obavezan je tužilac da tuženom prvog reda naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 205.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 149/2019 od 12.09.2019. godine, u stavu prvom izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što su obavezani tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 283.823,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.09.2018. godine do isplate, dok se preko tog iznosa pa do iznosa od 425.735,64 dinara tužbeni zahtev odbija kao neosnovan. U stavu drugom izreke preinačeno je rešenje o parničnim troškovima iz stava trećeg izreke prvostepene presude, tako što su obavezani tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 224.112,66 dinara, na ime troškova parničnog postupka. U stavu trećem izreke obavezan je tužilac da tuženom prvog reda naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 19.500,00 dinara. U stavu četvrtom izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog drugog reda izjavljena protiv odluke iz stava prvog izreke prvostepene presude. U stavu petom izreke odbijen je zahtev tuženog drugog reda za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su zasebno, preko svojih punomoćnika, izjavili blagovremene revizije. Tuženi prvog reda drugostepenu presudu pobija zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi drugog reda iz svih zakonom propisanih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizija tuženih u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, pa je utvrdio da nisu dozvoljene.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisan je cenzus za izjavljivanje revizije, koji iznosi 40.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Predmet spora je naknada štete, a vrednost koju tuženi pobijaju revizijama iznosi 283.823,76 dinara. Iz izloženog sledi da revizije tuženih nisu dozvoljene po propisanom cenzusu, budući da vrednost predmeta spora pobijenog dela presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra na dan podnošenja tužbe.
Takođe, revizija nije dozvoljena ni po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku u kojoj je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima parničnih stranaka.
U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je održao glavnu raspravu i delimično preinačio usvajajuću prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev za iznos od 141.911,88 dinara. U preostalom delu, tuženi su obavezani na plaćanje iznosa od 283.823,76 dinara, pa sledi da je u tom delu suštinski potvrđena prvostepena presuda (iako i u tom delu drugostepeni sud koristi termin „preinačenje“). Stoga, pravo na izjavljivanje revizije u delu drugostepene odluke u kome su obavezani na plaćanje, tuženi ne mogu da crpe iz dela presude koji je preinačen u njihovu korist i koji otuda ne pobijaju.
Iz izloženog razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja, na taj način što su revizije tuženih odbačene, kao nedozvoljene.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
