U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude  Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1035/20 od 21.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 515/2020 od 28.02.2020. godine, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti prvostepenog suda i tuženi obavezan da tužiocu isplati 9.246.349,09 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.02.2020. godine do isplate, i da mu naknadi troškove postupka od 445.229,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1035/20 od 21.05.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 515/2020 od 28.02.2020. godine. Zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijsko ukazivanje da pobijana presuda ne sadrži razloge o činjenicama bitnim za presuđenje (tačka 12. navedenog člana) ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je lišen mogućnosti vršenja bilo kakvih svojinskih ovlašćenja na parcelama br. .../..., .../... i .../... KO ..., jer ih je tuženi uzurpirao na način da su one postale sastavni deo ulica ... i ... i kompletno opremljene infrastrukturom, pa ih koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj, čime su pretvorene u dobro od opšteg interesa. Za te parcele nikada nije vođen postupak eksproprijacije radi privođenja zemljišta urbanističkoj nameni. Po planu generalne regulacije naseljenog mesta Veternik predmetne parcele br. .../... i .../.. u celosti su namenjene za javnu saobraćajnu površinu – regulaciju ulice ..., a parcela br. .../...., za ulicu .... U njihovoj blizini je OŠ „...“, objekti uslužnih delatnosti, autobusko stajalište, pa je njihova mikro i makro lokacija povoljna. Namena predmetnih parcela je javno građevinsko zemljište a izdvojene su za javne i saobraćajne površine. Ukupna njihova površina je 5.533 m2, a tržišna vrednost u vreme presuđenja iznosi 62,15 evra/m2 odnosno 7.301,69 din/m2. Tužilac tužbom potražuje iznos od 9.246.349,09 dinara, što predstavlja tržišna vrednost na dan presuđenja, njegovog idealnog dela od ukupno 1.266,33m2 Visina naknade za eksproprisane parcele je utvrđena na osnovu priloženog nalaza veštaka građevinske struke Miroslava Tomina, koje je usaglašeno sa procenom Poreske uprave, a tuženi do okončanja postupka nije predložio izvođenje drugog dokaza kojim bi osporio utvrđenu visinu potraživanja tužioca.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev, imajući u vidu odredbu člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, koje garantuju pravo na imovinu. Tužiocu je predmetno zemljište faktički oduzeto i za njega nije dobio nikakvu naknadu. Kako pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, tužiocu pripada dosuđena naknada.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pobijanom drugostepenom presudom primenjeno materijalno pravo, kada je odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Prema članu 58. stav 2. Ustava Republike Srbije, do dozvoljenog oduzimanja prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu može doći pod kumulativno ispunjenim uslovima: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti manja od tržišne. U konkretnom slučaju tužilac je dokazao svoje pravo svojine na zemljištu faktički oduzetom i privedenom javnom interesu i opštoj upotrebi, bez prethodno sprovedenog postupka eksproprijacije i bez isplaćene naknade. Pri takvim okolnostima, tužilac kao vlasnik zemljišta ne može trpeti štetne posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji, koja bi bila osnov za isplatu novčane naknade.

Kako je nesumnjivo utvrđeno da se predmetne katastarske parcele koriste kao ulice, tuženi je odgovoran i pasivno legitimisan u ovoj parnici, na osnovu člana 20. Zakona o lokalnoj samoupravi, jer su ulice javno dobro u opštoj upotrebi i u svojini jedinica lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalaze. Stoga je pravilno tuženi obavezan na naknadu za faktički oduzeto zemljište u visini tržišne vrednosti utvrđene na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka koje je usaglašeno sa procenom Poreske uprave.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić