Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužioca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je 20.03.2008. godine uputila poziv za prikupljanje ponuda za nabavku radova za izradu pristupnog puta S4 u bloku 116 u Kovinu, u kom pozivu je propisano koja lica imaju pravo učešća u tom postupku i pod kojim uslovima. Tužilac je dostavio ponudu sa pratećom dokumentacijom, a ponudu su dostavila još dva ponuđača. Posle pregleda i ocene tri pristigle ponude tužena je donela odluku o odbijanju svih ponuda kao neispravnih navodeći i razloge odbijanja.

Tužilac je 14.04.2008. godine podneo zahtev za zaštitu prava u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama pred nadležnom komisijom, navodeći da tužena nije mogla da odbije njegovu ponudu zbog neispunjenja uslova koji nije ni tražen u pozivu za prikupljanje ponuda od 20.03.2008. godine. Rešenjem Uprave za javne nabavke, Komisije za zaštitu prava 24.06.2008. godine, usvojen je zahtev tužioca za zaštitu prava i delimično je poništen postupak javne nabavke u delu stručne ocene ponuda i donošenja odluke o dodeli ugovora.

Međutim, ponovljeni postupak javne nabavke je pokrenut i okončan pre donošenja odluke od strane pomenute komisije po tužiočevom zahtevu tako što je tužena 09.04.2008. godine objavila ponovni poziv za prikupljanje ponuda za nabavku radova za izradu pristupnog puta S4 u Bloku 116 u Kovinu i 06.05.2008. godine kao naručilac, zaključila ugovor sa Fondom za građevinsko zemljište, puteve i komunalnu potrošnju Opštine Kovin kao finansijerom i sa STR „Grubić komerc“ iz Kovina kao najpovoljnijim ponuđačem- izvođačem radova. Navedeni građevinski radovi su izvršeni.

Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je utvrđenje diskriminatorskog postupanja tužene prema tužiocu, u postupku javne nabavke na izradi pristupnog puta S4 u Bloku 116, na način bliže opisan u izrekama ožalbenih presuda.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužena diskriminatorski postupala prema tužiocu.

Tužilac je pravno lice - privredni subjekat koji traži zabranu diskriminacije u situaciji koja je postojala 2008. godine. U tom slučaju se ne primenjuju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br.22/2009) koji je stupio na snagu 07.04.2009. godine. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije u situacijama nastalim posle 07.04.2009. godine, kada je zakon stupio na snagu.

Postojanje diskriminatorskog ponašanja i zabrana diskriminacije na situacije nastale pre stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije, cene se prema odredbama člana 21. Ustava RS, kojim je propisano da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ova ustavno-pravna odredba sadržana je u odeljku kojim su propisana osnovna načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda. To znači da se odredbe Ustava RS, pre stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije, neposredno primenjuju za zaštitu od diskriminacije samo u slučajevima kada su povređena ustavom zagarantovana ljudska i manjinska prava fizičkih lica, a ne prava privrednih subjekata kao pravnih lica.

Osim toga i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 14. propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Kako je tužilac pravno lice, to nema osnova za utvrđenje diskriminatorskog ponašanja, zaštitu od diskriminacije i naknadu štete.

U članu 1. Protokola 12. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, utvrđena je opšta zabrana diskriminacije u ostvarivanju svakog prava koje predviđa zakon, tako što je u stavu 1. propisano da će se svako pravo koje zakon predviđa ostvarivati bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao na primer po rasi, boji kože, veroispovesti, političkom i drugom uverenju, nacionalnom ili društvenom poreklu, povezanosti sa nacionalnim manjinama, imovini, rođenju ili drugom statusu, a stavom 2. istog člana propisano je da javne vlasti neće ni prema kome vršiti diskriminaciju po osnovima koji su pomenuti u stavu 1.

Politička pripadnost određenoj političkoj stranci se vezuje za svojstvo fizičkog lica, budući da pravno lice ne može biti pripadnik političke stranke, niti njen simpatizer, pa je pravilno ocenjen neosnovanim tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužena diskriminatorski postupala prema tužiocu kao pravnom licu u postupku sporne javne nabavke, a zbog njegove političke opredeljenosti. Kako tužilac ima imovinu u Kovinu i van teritorije Kovina, gde je obavljao poslove svoje delatnosti, pravilno je ocenjena neosnovanom i tvrdnja tužioca da se tužena prema njemu diskriminatorski ponašala i zbog teritorijalne pripadnosti.

Činjenica je da je prema odredbama Zakona o javnim nabavkama pre raspisivanja novog poziva, trebalo doneti odluku o tužiočevom zahtevu za zaštitu prava po prvom pozivu u postupku javne nabavke, a da je postupak javne nabavke pokrenut i okončan pre donošenja odluke od strane pomenute komisije, te da u tom smislu nisu ispoštovane zakonske odredbe. Međutim, takvo postupanje tužene ne znači diskriminatorsko postupanje prema tužiocu, jer je on imao pravo i mogućnost da učestvuje kao i drugi ponuđači na tenderu za dodelu poslova u postupku sporne javne nabavke po drugom pozivu dostavljanjem konkursne dokumentacije, a što on nije učinio. U postupku ponovljene sporne javne nabavke ugovor o izvođenju radova na izgradnji pristupnog puta S4 u Bloku 116, zaključen je sa najboljim ponuđačem registrovanim STR ''Grubić- komerc'', pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije diskriminisan ni zbog toga što je u vreme učinjene ponude jedino on imao licencu za obavljanje radova u građevinarstvu.

Nesporno je da je tužilac na početku kalendarske godine u kojoj je sprovedena sporna javna nabavka podneo zahtev tuženoj za dostavljanje dokumentacije za javne nabavke malih vrednosti, javnih nabavki putem narudžbenica i javnih nabavki putem pregovaračkih postupaka bez obavljanja javnog poziva za građevinsko i građevinsko- zanatske radove koje budu raspisane u toj godini, a da tužena tu dokumentaciju nije dostavila tužiocu, niti mu je na podneti zahtev odgovorila. Tužilac je svoje eventualno pravo na odgovor mogao ostvariti u nekom drugom postupku ili pred drugim organom, ali nije pružio dokaze da je na zakonom propisan način i u zakonom propisanom postupku od tužene tražio da po podnetom zahtevu postupi.

S obzirom na to da nije postojala obaveza tužene da prema tada važećem zakonu o javnim nabavkama zainteresovana lica obaveštava o postupku javne nabavke, niti da im dostavlja konkursnu dokumentaciju, kao i da je tužena, kao naručilac, u postupku javnih nabavki imala pravo izbora između više ponuđača, a da tužilac nije dokazao da je ugovor zaključen sa licem koje nije ispunjavalo uslove, odnosno sa licem kojem je neopravdano omogućeno prvenstvo, to su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da u radnjama tužene u postupku javne nabavke nema diskriminatorskog postupanja.

Kako postavljeni tužbeni zahtev iz navedenih razloga ne uživa traženu sudsku zaštitu, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Navode revizije kojima se pobija utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao, jer se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člaan 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić