U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Gros, advokat u ..., protiv tuženog Grada Subotica, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 1812/19 od 20.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 15.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 1812/19 od 20.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Subotici je presudom broj P1 106/2019 od 26.03.2019. godine, stavovima prvim i drugim izreke, delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezao tuženog da isplati tužiocu iznos od 1.371.697,60 dinara na ime pretrpljene materijalne štete u visini neisplaćenih zarada koje mu je prouzrokovala Skupština grada Subotice kao organ tuženog u vršenju svojih funkcija, sa zakonskom zateznom kamatom, računajući na pojedinačne iznose bliže označene u izreci. Trećim stavom izreke je obavezan tuženi da nadležnim fondovima na ime tužioca za period od 20.02.2014. godine zaključno sa 15.06.2015. godine obračuna i plati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom, a sve u roku od 15 dana. Četvrtim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 1.371.697,60 dinara do zahtevanog iznosa od 1.812.052,56 dinara, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom na svako pojedinačno potraživanje od dana dospelosti pa do isplate i petim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 263.600,00 dinara, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od momenta docnje do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž1 1812/19 od 20.11.2019. godine usvojio žalbu tuženog, pa je preinačio presudu Osnovnog suda u Subotici u njenom usvajajućem delu tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kao i zahtev za naknadu troškova postupka, a tužioca obavezao da tuženom naknadi troškove prvostepenog parničnog postupka u iznosu od 185.250,00 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se navodi da pobijana presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati i da je time učinjena bitna povreda postupka koja se svodi na tačku 12. člana 361. stav 2. ZPP. Međutim, revizija se ne može izjaviti zbog ove bitne povrede postupka (član 407. stav 1. ZPP), pa stoga ne može biti razmatrana od strane revizijskog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pre isteka mandata razrešen sa funkcije direktora Javnog preduzeća „BB“ iz Subotice rešenjem Skupštine grada Subotica od 20.02.2014. godine u kojem je u uputstvu o pravnom sredstvu,navedeno da protiv rešenja nije dozvoljena žalba, da je to rešenje konačno i da se može tužbom pokrenuti upravni spor kod Upravnog suda u Beogradu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja. Postupajući po tom uputstvu o pravnom leku tužilac je preko punomoćnika 17.03.2014. godine podneo tužbu Upravnom sudu radi poništaja rešenja o razrešenju. Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu je 19.06.2016. godine se rešenjem broj U 4056/14 oglasio stvarno nenadležim i predmet je ustupio Višem sudu u Subotici kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Viši sud u Subotici je dostavio rešenje Upravnog suda zajedno sa pozivom za pripremno ročšte za 13.06.2016. godine, punomoćniku tužioca koji je ta pismena primio 22.06.2016. godine. Pred Višim sudom u Subotici je 13.09.2016. godine održano pripremio ročište na koje su pristupili tužilac, njegov punomoćnik i zakonski zastupnik tužene. Nakon održanog pripremnog ročišta je određena pauza od 5 minuta, te je održano ročište za glavnu raspravu na kojem je glavna rasprava zaključena i doneta je i presuda pod brojem P1 5/2016, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca. Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem broj Gž1 3207/2016 od 22.11.2016. godine ukinuo presudu Višeg suda u Subotici, a tužbu je odbacio. Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv tog rešenja apelacionog suda, rešenjem Rev2 778/2017 od 30.03.2017. godine, ispravljenog rešenjem od 15.09.2017. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je Skupština grada Subotice, kao organ tuženog, u vršenju svojih funkcija oštetilo tužioca time što mu je dala pogrešno uputstvo o pravnom sredstvu, tako da mu je onemogućeno da iskoristi pravo da u sudskom postupku ostvari zaštitu svojih prava zbog nezakonitog razrešenja dužnosti direktora JP „BB“ u Subotici pre isteka mandata na koji je imenovan. Dosudio mu je naknadu materijalne štete u vidu razlike između zarade koju bi ostvario da je radio kao direktor javnog preduzeća i zarade koju je ostvario kao zaposleno lice u svojoj agenciji u periodu od 20.02.2014. godine do 15.06.2015. godine. Prema razlozima prvostepene presude, tužilac je oštećen i zato što Viši sud u Subotici na pripremnom ročištu nije pozvao tužioca da otkloni nedostatak u označenju tuženog na osnovu člana 80. stav 1. ZPP i člana 294. stav 2. ZPP, već je nakon prvog ročišta istog dana doneta presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Suprotno, apelacioni sud je ocenio da nema odgovornosti tuženog iz člana 172. u vezi člana 154. Zakona o obligacionim odnosima-ZOO, jer nema krivice tuženog za pretrpljenu tužiočevu štetu, odnosno da propust organa tužene zbog pogrešno date pouke o pravnom leku nije u direktnoj uzročno posledičnoj vezi sa štetom koju eventualno trpi tužilac.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud zaključio da je u rešenju Skupštine grada Subotice od 20.02.2014. godine kojim se tužilac razrešava dužnosti direktora javnog preduzeća, data pogrešna pouka o pravnom sredstvu kojim se ovo rešenje može pobijati, ali taj propust organa tužene nije uzrokovao da tužilac izgubi pravo na pravnu zaštitu i mogućnost da u zakonom propisanom postupku pobija pravilnost rešenja o svom razrešenju sa mesta direktora pre isteka mandata. Utvrđeno je da je tužilac postupio po pogrešnoj pouci o pravnom leku i preko punomoćnika je podneo tužbu Upravnom sudu radi poništa rešenja o razrešenju i taj sud se oglasio stvarno nenadležnim i predmet je ustupio nadležnom Višem sudu u Subotici. Time je sudska zaštita tužioca prihvaćena, odnosno tužba je upućena stvarno nadležnom sudu . Međutim, punomoćnik tužilac je propustio da po pravilima Zakona o parničnom postupku uredi tužbu i pravilno označi tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je punomoćnik tužioca imao dovoljno vremena od prijema poziva za pripremno ročište, pa do njegovog održavanja (tri meseca) da se pripremi za parnični postupak i da označi tuženu stranu u skladu sa pravilima parničnog postupka budući da je tužba koju je podneo Upravnom sudu bila u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku koji je u to vreme važio („Službeni glasnik RS“ broj 33/1997, 31/2001). Članom 200. stav 4. ovog zakona je propisano da kada je u rešenju dato pogrešno uputstvo, stranka može postupiti po važećim propisima ili po uputstvu. Stranka koja postupi po pogrešnom uputstvu ne može zbog toga trpeti štetne posledice. Znači da i u vreme kada je tužilac primio rešenje o razrešenju sa direktorskog mesta, njegov punomoćnik/advokat je imao mogućnost da razmotri zakonske propise i da odluči da li da postupi po uputstvu iz rešenja ili da postupi po Zakonu o uređenju sudova i tužbu podnese Višem sudu u Subotici. Punomoćnik tužioca se odlučio da postupi po uputstvu i tužilac nije trpeo štetne posledice zbog toga, jer njegova tužba nije odbačena nego je Upravni sud doneo rešenje kojim se oglasio nenadležnim i predmet je ustupio nadležnom parničnom sudu. Od prijema rešenja Upravnog suda za tužioca počinje parnični postupak po njegovim pravilima koja su propisana Zakonom o parničnom postupku. Tužilac je imao punomoćnika u ličnosti advokata koji nije uredio tužbu i nije pravilno označio tuženog. O tome je već pravnosnažno odlučeno i zato su svi revizijski navodi koji se odnose na pravilnu primenu odredaba člana 79. i 80. Zakona o parničnom postupku, neosnovani. Naime, o primeni navedenih članova ZPP-a je odlučeno u parnici čiji je predmet bio poništaj rešenja o razrešenju dužnosti direktora, rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 3207/16 od 22.11.2016. godine, kojim je ukinuta presuda Višeg suda u Subotici broj P1 5/16 od 13.09.2016. godine i tužba odbačena. Vrhovni kasacioni sud je rešenjem broj Rev2 778/2017 od 30.03.2017. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv rešenja apelacionog suda i u obrazloženju naveo iscrpne razloge iz kojih ne prihvata pravno stanovište revidenta. Prema tome, tužilac nije uspeo da u sudskom postupku poništi rešenje o razrešenju sa direktorskog mesta jer je njegova tužba odbačena zbog nepravilno označene tužene stranke. Sada u reviziji ponavalja razloge koji se odnose na prethodnu parnicu, a o čemu su se sudovi u tri stepena u obrazloženim odlukama izjasnili. Revident neosnovano pobija pravilnost presuđenja drugostepenog suda iznoseći neprihvatljivo pravno stanovište.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić