.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4649/2020
21.10.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 9483/2018 od 24.10.2019. godine, u sednici od 21.10.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9483/2018 od 24.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10929/2017 od 26.09.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužilji isplati naknadu štete po osnovu neisplaćenih penzija za period od 01.09.2011. godine do 30.04.2016. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke odbijeno je preinačenje tužbe od 27.06.2018. godine. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 125.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9483/2018 od 24.10.2019. godine stavom prvim izreke ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužilji na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih penzija za period od 01.09.2011. godine do 30.04.2016. godine isplati 130.965,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa navedenog izrekom do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje da joj tuženi naknadi štetu po osnovu neisplaćenih penzija za isti period u iznosu od još 418.319,87 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog potraživanja do isplate. Stavom četvrtim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 118.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Protiv drugostepene presude u odbijajućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu u pobijanom delu, u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 .... 87/18), i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog od 12.04.1991. godine tužilji je priznato pravo na porodičnu invalidsku penziju iza pokojnog supruga, zajedno sa njihovom zajedničkom ćerkom. Tužilji je penzija isplaćivana do oktobra 1999. godine, nakon čega je tuženi prestao da joj isplaćuje njen deo porodične invalidske penzije, a to pravo je njenoj ćerki ranije prestalo. Počev od 01.01.2008. godine tužilja na teritoriji Kosova i Metohije ostvaruje primanja po osnovu osnovne penzije, po kom osnovu je do 31.12.2009. godine ostvarila primanja u dinarskoj protivvrednosti od ukupno 418.319,87 dinara, što je utvrđeno na osnovu nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je tužbeni zahtev tužilje odbijen u delu kojim je tražila naknadu štete po osnovu neisplaćenih penzija u iznosu od još 418.319,87 dinara, preko iznosa dosuđenog drugostepenom presudom.
Drugostepenom presudom je tužilji dosuđen iznos od 130.965,48 dinara na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih penzija za period od 01.09.2011. godine do 30.04.2016. godine, iz razloga što je tuženi neisplaćivanjem porodične invalidske penzije tužilji bez opravdanog razloga naneo štetu povredivši njeno pravo na mirno uživanje imovine iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa je tuženi obavezan da joj ovaj iznos isplati primenom čl. 172., 185., 186., 190., 277. i 376. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, tužilji ne pripada pravo na naknadu štete po ovom osnovu preko iznosa dosuđenog drugostepenom presudom, za iznos od još 418.319,87 dinara, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Naime, tužilja je za isti period ostvarila pred nadležnim organom na Kosovu i Metohiji navedeni iznos kao osnovnu penziju, pa stoga stvarnu štetu koju tužilja trpi predstavlja upravo iznos dosuđen pobijanom presudom. S obzirom na navedeno, pravilno je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u preostalom delu.
Neosnovano se revizijom tužilje ističe pogrešna primena materijalnog prava i navodi da je tužilji trebalo isplatiti celokupan iznos porodične penzije u spornom periodu budući da se radi o stečenom pravu.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
