Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Boško Stanimirov, advokat iz ..., protiv tuženog „Lupus plus“ DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Slavko Pereski, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca AA iz ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 250/18 od 19.02.2018. godine, u sednici održanoj 16.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca AA iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 250/18 od 19.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Senti P1 33/2014 od 20.10.2017. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca. Odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac AA tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati i to: 613.760,00 dinara na ime razlike neisplaćene razlike za rad, tj. zaradu u visini minimalne zarade, 342.019,07 dinara na ime zakonske zatezne kamate za kašnjenje u isplati zarade, 77.026,97 dinara na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, 1.708,33 dinara na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora, 32.000,00 dinara na ime naknade troškova za odlazak i dolazak na posao na relaciji ...-...-... sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, kao i na ime poreza i doprinosa u periodu od 01.09.2011. godine do 31.12.2014. godine ukupno 538.192,15 dinara u pojedinačnim iznosima bliže određenim u ovom stavu izreke. Delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje BB, pa je obavezan tuženi da tužilji isplati i to: 54.980,32 dinara na ime razlike neisplaćene minimalne zarade, 45.993,39 dinara na ime zakonske zatezne kamate za kašnjenje u isplati zarade, 9.990,50 dinara na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2014. godinu, 805,41 dinara na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora, 15.464,00 dinara na ime naknade troškova za odlazak i dolazak na posao na relaciji ...-...-... sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, dok je odbačena tužba tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji isplati poreze i doprinose u periodu od 01.01.2013. godine do 10.06.2014. godine ukupno 99.657,81 dinara. Odbačene su tužbe tužilaca u delu tužbenog zahteva kojim su tražili da se obaveže tuženi da tužiocima isplati poreze i doprinose i to: tužilji GG za period od 01.01.2013. godine do 10.06.2014. godine ukupno 119.808,61 dinara, DD za period od 01.01.2013. godine do 30.12.2014. godine ukupno 123.419,11 dinara, tužilji ĐĐ za period od 01.01.2012. godine do 03.03.2015. godine ukupno 119.518,26 dinara, tužilji EE za period od 01.01.2013. godine do 30.12.2014. godine ukupno 120.973,80 dinara i tužiocu VV za period od 01.01.2013. godine do 30.12.2014. godine ukupno 115.908,86 dinara. Odbačena je tužba tužilaca u delu tužbenog zahteva kojim su tražili da se obaveže tuženi da tužiocima AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ preda obrazac M4 neophodan za regulisanje staža osiguranja kod nadležnih organa. Odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 250/18 od 19.02.2018. godine, delimično je usvojena žalba tužilaca i ukinuta prvostepena presuda u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac AA tražio da se obaveže tužena da tužiocu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, odbačena tužba tužilaca BB, VV, GG, DD i EE u odnosu na zahtev za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i u pogledu odluke o troškovima postupka i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a odbijena žalba i potvrđena prvostepena presuda u preostalom odbijajućem delu u odnosu na tužioca AA i delu u kome je tužba ostalih tužilaca odbačena u odnosu na zahtev za uplatu poreza i zahteva za predaju M4 obrasca radi regulisanja njihovog staža, dok je odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u odnosu na usvajajući deo zahteva tužilje BB.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac AA je izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.10.2014. godine, radi isplate, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.066.514,37 dinara.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da je pobijana vrednost predmeta spora 1.066.514,37 dinara, što predstavlja iznos ispod granične vrednosti od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to ni revizija tužioca AA nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić