Tužilac je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ugovorom o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima od 22.03.2016. godine, zasnovao kod tuženog radni odnos na neodređeno vreme, na radnom mestu doktora stomatologije. U postupku sprovođenja Kadrovskog plana Ministarstva zdravlja Republike Srbije broj 112-01- 00550/2013-01 od 11.04.2013. godine, zaključka Vlade RS br. 112-10600/2015 od 02.10.2015. godine i dopisa Ministarstva br. 112-1-01028/2015-2 od 07.10.2015. godine, tuženi je 20.11.2015. godine doneo odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih u svojoj stomatološkoj službi. Izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta od 20.11.2015. i 30.11.2015. godine tuženi je ukinuo radna mesta u stomatološkoj službi. Dana 22.12.2015. godine tuženi je doneo odluku o prestanku potrebe za obavljanjem poslova u stomatološkoj službi i prestanku potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme u stomatološkoj službi, na osnovu koje je prestala potreba za radom 11 zaposlenih na neodređeno vreme u stomatološkoj službi, među kojima je i tužilac. U odluci je navedeno da kriterijumi Ministarstva nisu primenjeni, jer se ne radi o smanjenju broja izvršilaca, već o ukidanju stomatološke službe u celini. Tuženi je 22.12.2015. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kojim je u članu 23. predvideo da njegovim stupanjem na snagu prestaje prethodni Pravilnik iz 2005. godine, a da novi stupa na snagu danom objavljivanja na oglasnoj tabli, sa naznakom da je objavljen na dan njegovog donošenja. Novodonetim pravilnikom nije predviđeno postojanje stomatološke službe. Tuženi je rešenjem br. .. od 31.12.2015. godine, tužiocu otkazao ugovor o radu, jer je zbog ekonomskih i organizacionih promena, prestala potreba za obavljanjem poslova u stomatološkoj službi.

Prvostepeni sud je, pozivajući se na odredbe člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu i odredbe člana 4. stav 1. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, ocenio da je tuženi postupio suprotno zakonu, zato što je članom 23. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Zavoda za hitnu medicinsku pomoć odredio da taj akt stupa na snagu danom objavljivanja, što u konkretnom slučaju znači i danom donošenja. Stoga je zaključio da je na taj način tuženi postupio suprotno svojoj obavezi iz člana 196. Ustava Republike Srbije. Polazeći od činjenice da tuženi nije obraložio naročito opravdane razloge zbog kojih bi navedeni opšti akt stupio na snagu pre isteka roka od osam dana od dana objavljivanja, prvostepeni sud smatra da pojedinačni akt zasnovan na tako usvojenom opštem aktu nije zakonit, pa je rešenje o otkazu poništio. Osim toga, zaključio je da tuženi nije postupio shodno svojoj obavezi propisanoj članom 21. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, odnosno da nije sproveo anketu među zaposlenima u stomatološkoj službi i preduzeo dalji postupak određen tom odredbom, što otkaz takođe čini nezakonitim.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Odredbom člana 4. stav 1. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/15... 81/16) propisano je da se aktom Vlade za svaku kalendarsku godinu utvrđuje maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu autonomne pokrajine i sistemu lokalne samouprave, na predlog Generalnog sekretarijata Vlade uz pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove državne uprave i lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je nalaženje drugostepenog suda da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca, zbog čega je osnovano preinačio prvostepenu presudu, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud osnovano zaključuje, pozivajući se na odredbu člana 196. Ustava, da je novi Pravilnik stupio na snagu 30.12.2015. godine, odnosno osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli tuženog, a da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu doneto 31.12.2015. godine, nakon isteka roka od osam dana od dana objavljivanja opšteg akta na oglasnoj tabli. Takođe je pravilno nalaženje drugostepenog suda da osporeno rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, tuženi nije doneo u postupku racionalizacije zaposlenih na neodređeno vreme u javnom sektoru primenom odredaba Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru koji je specijalni zakon u odnosu na Zakon o radu. Rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu, tuženi je doneo radi usaglašavanja sa Kadrovskim planom Ministarstva zdravlja Republike Srbije broj 112-01-00550/2001-01 od 11.04.2013. godine, prema kome nije bilo predviđeno postojanje izvršilaca u stomatološkoj službi tuženog. Izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 20.11.2015. i 30.11.2015. godine, ukinuta su sva radna mesta u Stomatološkoj službi, nakon čega je donet novi Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta broj .. od 22.12.2015. godine, kojim nije predviđeno postojanje stomatološke službe, a nakon toga sporno rešenje o otkazu ugovora o radu, uz prethodnu isplatu otpremnine tužiocu. Iz rešenja tuženog proizlazi da se u konkretnom slučaju nije radilo o smanjenju broja izvršilaca, već ukidanju svih radnih mesta u Stomatološkoj službi tuženog, odnosno ukidanju cele Stomatološke službe, zbog čega nisu primenjeni kriterijumi koje je usaglasilo Ministarstvo zdravlja sa reprezentativnim sindikatima, a koji se primenjuju u slučaju kada se racionalizacija u stomatološkim službama sprovodi smanjenjem broja zaposlenih.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode revizije da je drugostepeni sud, bez održavanja javne rasprave, samostalno izmenio činjenično stanje, ali nalazi da ovi navodi nisu osnovani s obzirom da je drugostepeni sud pobijanu presudu doneo nakon što je osnovano zaključio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić