.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2373/2020
22.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Perković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Dragana Jankov, advokat iz ... i tužene Osnovne škole „Vera Radosavljević“ iz Negotina, koju zastupa Pravobranilac opštine Negotin, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3461/2019 od 14.05.2020. godine, u sednici održanoj 22.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3461/2019 od 14.05.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3461/2019 od 14.05.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog BB iz ... za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu P 425/18 od 11.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužiocu isplati, na ime naknade materijalne štete koja se sastoji u izmakloj dobiti, zaradi u periodu od 17.01.2011. godine do 31.01.2016. godine koju bi tužilac ostvario da nije bilo nezakonitih radnji tužene, iznose utvrđene izrekom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom BB na ime troškova parničnog postupka isplati 80.000,00 dinara, a tuženoj školi 50.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3461/2019 od 14.05.2020. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tuženi BB je podneo odgovor na reviziju.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o revizji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 84/18).
Članom 404. stavom 1. ZPP propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citiranih zakonskih odredaba, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, nije potrebno novo tumačenje prava niti ujednačavanje sudske prakse, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Presudom protiv koje je revizija izjavljena odlučeno je u sporu radi naknade štete zbog nezakonitog postupanja tuženih u postupku po raspisanom konkursu za prijem u radni odnos, i to u situciji kada su konkurs i donete odluke poništeni u sudskom postupku, pri čemu je tužbeni zahtev u ovom sporu odbijen primenom pravila o teretu dokazivanja. Shodno iznetom, reč je o konkretnom pravnom pitanju, a revizijom se ne dokazuje različito postupanje sudova u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je tužba podneta 25.06.2018. godine i da vrednost predmeta spora pobijanog dela 1.488.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija je odbačena kao nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Tuženom BB nisu priznati troškovi sastava odgovora na reviziju jer nisu bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP, pa je odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
