Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), pa je našao da je revizija tužioca dozvoljena i da je osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju protiv tužioca kao okrivljenog je rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Vranju Ki 30/04 od 27.02.2007. godine određen pritvor u trajanju od 30 dana koji, se računao od 10.09.2011. godine kada je po poternici lišen slobode zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo otmice iz člana 64. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS, u vezi člana 22. KZJ. Presudom Višeg suda u Vranju K 74/11 od 22.12.2011. godine, tužilac je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. Rešenjem istog suda 23.12.2011. godine, tužiocu je produžen pritvor do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne ili najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne iz prvostepene presude. Viši sud u Vranju 26.12.2011. godine, doneo je rešenje K 74/11 kojim je prihvaćeno ponuđeno jemstvo u iznosu od 10.000 evra kao garancija da okrivljeni neće pobeći i da će se odazvati pozivima suda nakon čega je pušten na slobodu dana 27.12.2011. godine. Krivični postupak okončan je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju K 122/12 od 04.03.2013. godine, kojim je prema tužiocu kao okrivljenom odbijena optužba usled apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Tužilac je u pritvoru proveo 109 dana od 10.09.2011. godine do 27.12.2011. godine. Neosnovano lišenje slobode izazvalo je kod tužioca duševne bolove zbog kojih je pretrpeo nematerijalnu štetu. Tužilac se u krivičnom postupku izjasnio da nije osuđivan, a tužena nije dokazala suprotno. Pre podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari tužilac se 14.10.2015. godine, obratio Ministarstvu pravde RS sa zahtevom za obeštećenje van spora, ali sporazum nije postignut.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom člana 560. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (“Službeni list SRJ'', br.-70/2001, 68/2002 i “Službeni glasnik RS'', br.58/2004....72/2009- važećeg u vreme kada je tužiocu određen pritvor) i u smislu člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 101/2011, 121/12), zaključio da tužiocu pripada pravo na naknadu nematerijalne štete, koju je pretrpeo zbog toga što je neosnovano lišen slobode i boravio u pritvoru i obavezao tuženu da tu štetu naknadi tužiocu na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO, kojim je propisano i pravo na naknadu štete zbog povrede časti, ugleda i slobode i prava ličnosti, čiji je uzrok neosnovano lišenje slobode. Tužena je, saglasno odredbi člana 172. ZOO, odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo usled neosnovanog lišenja slobode i vremena provedenog u pritvoru, koje je rezultiralo odbijanjem optužbe usled apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Drugostepeni sud je zauzeo drugačije pravno stanovište i odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode zaključivši da je time što je odustao od predloga da bude saslušan kao parnična stranka, pa ovaj dokaz nije izveden, tužilac propustio da u smislu člana 231. ZPP dokaže bitne činjenice iz kojih bi se na nesumnjiv način moglo utvrditi da li je usled neosnovanog lišenja slobode pretrpeo duševne bolove i njihovo trajanje i jačinu.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Prihvatajući u potpunosti izložene razloge prvostepenog suda ovaj sud nalazi da su osnovani revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava, jer odsustvo saslušanja tužioca kao parnične stranke ne može biti razlog za odbijanje tužbenog zahteva (u celosti). Ovo iz razloga što kod povrede prava na slobodu kao jednog od prava ličnosti, koja se notorno dogodila u ovom slučaju neopravdanog lišenja slobode, dovoljan je sam nastanak povrede prava ličnosti, pa nije potrebna pretpostavka štete nastala postojanjem duševnog bola. Specifičnosti koje postoje kod ove naknade nematerijalne štete, opravdane su članom 5. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja se odnosi na pravo na slobodu i bezbednost, koji predviđa da svako ko je bio uhapšen ili lišen slobode u suprotnosti sa odredbama tog člana Konvencije ima utuživo pravo na naknadu. Ustav Srbije je u članu 35. predvideo pravo na rehabilitaciju i naknadu štete pod zakonskim uslovima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužiocu na ime pravične naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo, na osnovu člana 200. ZOO pripada dosuđeni iznos od 400.000,00 dinara, uzimajući u obzir činjenice utvrđene u postupku i to trajanje lišenja slobode (109 dana), tužiočeve godine života (rođen 1956. godine) i njegovu raniju neosuđivanost,

Imajući u vidu napred navedeno, kao i da tužilac svojim nedozvoljenim postupcima nije skrivio pritvaranje, (kada bi primenom člana 584. stav 2. ZKP, bilo isključeno je pravo na naknadu štete), pravilno je stanovište prvostepenog suda zauzeto na bazi utvrđenog činjeničnog stanja, a u odsustvu saslušanja tužioca kao parnične stranke (koji je teško pokretan), a od kog dokaznog sredstva je odustao, da je tužena u obavezi da mu naknadi nematerijalnu štetu na osnovu odredaba članova 172. i 200. ZOO i već citiranih odredbi ZKP-a.

Odluka o troškovima postupka pravilno je doneta na osnovu članova 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP. Troškovi revizijskog postupka tužiocu se ne dosuđuju iako je uspeo sa revizijom, jer nije postavio opredeljeni zahtev za isplatu troškova (član 163.stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku).

Iz navedenih razloga revizija tužioca je ocenjena kao osnovana, pa je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić