U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je vlasnik tri etaže u poslovno- stambenom objektu koji se nalazi na kat. parceli br. .., upisan u listu nepokretnosti .. KO ... . Pomeranje tla (klizište) koje prouzrokuje štetu na ovim objektima tužilje pojavilo se tokom 2006. godine. Po prijavi tužilje, komisija tuženog izašla je na lice mesta dana 13.04. i 12.05.2006. godine. Oštećenje objekta tužilje ponovilo se dana 24.06.2011. godine, kada je opštinu Ivanjica zahvatila elementarna nepogoda. Tužilji je dana 25.11.2011. godine izdata upotrebna dozvola za korišćenje objekata nakon sanacije objekta, a istog dana tužilja je potpisala izjavu da se odriče prava na naknadu ukoliko se pojave oštećenja od klizišta na objektima za koje se izdaje upotrebna dozvola. Prvostepeni sud je u dopunu dokaznog postupka saslušao tužilju i svedoke - zaposlene u opštini Ivanjica radi razjašnjenja okolnosti u vezi pojave klizišta, stanja klizne ravni tokom godina i uticaja na objekte tužilje.

Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi usvajaju tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se preduzmu mere radi otklanjanja opasnosti od buduće štete na njenim objektima. Ova odluka je zasnovana na članovima 46. i 47. Zakona o zaštiti od elementarnih nepogoda i drugih većih nepogoda, zatim na članu 131. Zakona o vanrednim situacijama i na članu 156. Zakona o obligacionim odnosima.

U obrazloženju ovih odluka se navodi da je jedinica lokalne samouprave (tuženi) pasivno legitimisana u parnici u kojoj se traži preduzimanje i finansiranje mera zaštite od elementarnih nepogoda, odnosno finansiranje potreba zaštite i spasavanja ljudi i imovine. Takođe se navodi da je tuženi prema opštima pravilima o prouzrokovanju štete iz Zakona o obligacionim odnosima dužan da preduzme radnje radi otklanjanja izvora opasnosti.

Stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Nesporna je činjenica da se objekti tužilje nalaze u zoni klizišta, zatim da su se prva pomeranja tla dogodila 2006. godine, te da je klizište od svog nastanka aktivno o čemu su posvedočili zaposleni kod tuženog-građevinski inspektori koji su izlazili na lice mesta. Tužilja se više puta obraćala tuženom u cilju rešavanja ovog problema. Ova činjenice ukazuju da je opasnost od nastupanja štete na strani tužilje postojeća i preteća, budući da je klizna ravan iznad njenog objekta aktivna i da shodno tome ista uživa pravnu zaštitu po članu 156. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi ne spori postojanje klizne ravni iznad objekata tužilje i činjenicu da je klizište aktivno, ali navodi da ne poseduje finansijska sredstva za sanaciju klizišta već ista moraju biti obezbeđena na republičkom nivou.

Nasuprot iznetom, postojanje sredstava na strani tuženog ne može biti od uticaja na njegovu obavezu koja jasno proističe iz relevantnih odredbi Zakona o zaštiti od elementarnih nepogoda i drugih većih nepogoda i Zakona o vanrednim situacijama. Posebno su značajni članovi 46. i 47. Zakona o zaštiti od elementarnih nepogoda i drugih većih nepogoda kojima je propisana preventivna uloga jedinice lokalne samouprave u cilju zaštite ljudi i materijalnih dobara od elementarnih nepogoda, kao i obaveza finansiranja ovih mera. Tužilja ne može trpeti štetne posledice u ostvarivanju prava i biti izložena opasnosti za čije otklanjanje odgovara tuženi zbog nedostatka finansija na strani tog odgovornog lica. Shodno navedenom, pasivna legitimacije tuženog je postojeća, a jasne i potpune razloge u prilog tome dao je prvostepeni sud.

Način zaštite objekta tužilje tražen je prema elaboratima koje je tuženi naručio od strane društava „Geoput“ u avgustu 2009. godine i „Geotehnika“ u maju 2014. godine, a koji nisu realizovani zbog nedostatka sredstava. Primerenost mera iz ovih akata u rešavanju problema (izvora opasnosti) nije bila predmet sporenja među strankama.

Nije od uticaja na drugačije presuđenje to što se tužilja prilikom izdavanja upotrebne dozvole od 25.11.2011. godine (nakon ponovnog aktiviranja klizišta, oštećenja objekta, zatvaranja od strane građevinske inspekcije i sanacije) pisanom izjavom odrekla prava na naknadu ukoliko se pojave oštećenja od klizišta na objektima za koje se izdaje upotrebna dozvola. Predmet ovog spora nije naknada štete zbog oštećenja objekta, već otklanjanje izvora opasnosti u cilju sprečavanja buduće štete, a za koje po slovu zakona odgovara tuženi.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku presuđeno je kao u izreci ove odluke.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepečević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić