U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delbašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Drašković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Antić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3624/2019 od 19.03.2020. godine, u sednici održanoj 03.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3624/2019 od 19.03.2020. godine.

ODBIJAJU SE se zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 10099/16 od 25.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je tužilac po osnovu sticanja u braku vlasnik ½ nepokretnosti bliže navedenih u ovom stavu izreke, kao i novozapočete kuće do prve ploče na kp.br. ... mzv. „...“. Stavom drugim izreke odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je vlasnik ½ svih pokretnih stvari, poljoprivrednih mašina sa priključcima, građe za kuću i alata, koji se nalaze u domaćinstvu. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 227.250,00 dinara. Stavom četvrtim izreke tužena je oslobođena plaćanja sudske takse za odgovor na tužbu.

Presudom Apelacionog suda Nišu Gž 3624/2019 od 19.03.2020. godine, stavom prvim izreke žalba tužioca je odbijena i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca u odnosu na stav četvrti izreke. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su zaključili brak 1978. godine. Tužena je kao davalac izdržavanja sa ocem, VV kao primaocem izdržavanja, zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 04.08.1995. godine, a u isto vreme zasnovana je i zajednica života stranaka i oca tužene u njegovoj kući u ... . Ovim ugovorom obuhvaćen je veći broj parcela koje su predmet tužbenog zahteva, uključujući i kp.br. ... na kojoj se nalaze kuća i pomoćni objekti. Aneksom ugovora o doživotnom izdržavanju od 16.10.1996. godine, kao davalac izdržavanja je pristupio i tužilac, a postojećim nepokretnostima koje su predmet ugovora dodate su još dve parcele. Istog dana zaključen je ugovor o poklonu kojim je sada pok. VV pokolonio tuženoj kp.br. ... . Nakon toga, pok. VV je podneo tužbu protiv ovde stranaka, radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, a nakon što je preminuo 1998. godine postupak je nastavila njegova ćerka GG i u tom postupku zaključeno je poravnanje pred sudom između GG kao tužilje i stranaka u ovoj pravnoj stvari kao tuženih, kojim se tužilja GG obavezala da tuženoj isplati 1.500 evra na ime pružene brige prema pok. VV i podeljena je nepokretna imovina između tužilje GG i tužene BB, gde je između ostalog tuženoj pripao kućni plac sa kućom i drugim objektima. Rešenjem o nasleđivanju O 3752/14 od 03.11.2014. godine za naslednika pok. VV na zaostavštini koja nije bila obuhvaćena navedenim poravnanjem oglašena je ćerka GG. Utvrđeno je i da je na kućnom placu u ... u toku trajanja bračne zajednice započeta izgradnja objekta tako što su uz pomoćnu zgradu izgrađena tri zida, bez betonske ploče i taj objekat je ostao u toj fazi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi nalaze da je neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi svojinski udeo od ½ na nepokretnostima bliže navedenim u izreci presude, jer je sva nepokretna imovina, osim novozapočetog objekta bila svojina pok. VV i da stoga predstavlja posebnu imovinu tužene, da je zaključenjem sudskog poravnanja raskinut ugovor o doživotnom izdržavanju, kao i da tri zida izgrađena uz pomoćnu zgradu ne predstavljaju poseban objekat na kome se može utvrditi stvarno pravo tužioca, zbog čega su u tom delu odbili tužbeni zahtev, dok je u preostalom delu odbačena kao neuredna tužba u odnosu na pokretne stvari, jer nisu individualno određene, a uređenje tužbe je izvršeno neblagovremeno.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi i razlozi revizije tužioca kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 168. stav 2. Porodičnog zakona („Sl.glasnik RS“ br.18/05) propisano je da imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine, odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbe Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava ocenili da nepokretna imovina koja je predmet tužbenog zahteva ne predstavlja imovinu stečenu u braku stranaka, već da predstavlja posebnu imovinu tužene, koja je prethodno bila u svojini njenog sada pok. oca VV. Naime, u toku postupka je utvrđeno da je pok. VV podneo tužbu protiv ovde stranaka, radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, a nakon što je preminuo 1998. godine postupak je nastavila njegova ćerka GG i u tom postupku zaključeno je poravnanje pred sudom između GG kao tužilje i stranaka u ovoj pravnoj stvari kao tuženih, kojim se tužilja GG obavezala da tuženoj isplati 1.500 evra na ime pružene brige prema pok. VV i podeljena je nepokretna imovina između tužilje GG i tužene BB, tako što je, između ostalog, tuženoj pripao kućni plac sa kućom i drugim objektima. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepnih sudova da je poravnanjem zaključenim pred sudom u postupku za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju taj ugovor raskinut, jer je imovina pokojnog primaoca izdržavanja podeljena između njegovih zakonskih naslednica – ćerki, a nakon zaključenog poravnanja GG (ćerka koja nije izdržavala pok. VV) tuženoj i njenom suprugu isplatila 1.500 evra na ime troškova koje su imali povodom izdržavanja pok. VV. Naime, Zakon o nasleđivanju, kao posebni zakon, ne propisuje posebnu formu kod raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, te se u pogledu raskida ugovora i kod ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju, primenjuju odredbe čl. 68. Zakona o obligacionim odnosima, kao opšteg zakona za sve vrste ugovora. Stoga ugovor o doživotnom izdržavanju može biti raskinut i neformalnim sporazumom, jer posebni zakon (Zakon o nasleđivanju) ne propisuje ništa drugo, a cilj zbog koga je propisana forma kod zaključenja ovih ugovora ne zahteva da raskidanje ugovora bude u istoj formi. Prema tome, dovoljno je da se sporazumni raskid ugovora sastavi u pismenoj formi i potpiše, što je i učinjeno poravnanjem zaključenim pred sudom. Kako je ugovor o doživotnom izdržavanju raskinut, to je tužena postala vlasnik nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju i aneksa po osnovu sporazuma o podeli nasleđene imovine iza pok. VV, što predstavlja njenu posebnu imovinu, pa su neosnovani navodi revizije koji se odnose na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prilikom odlučivanja, Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, ali ih nije posebno obrazlagao s obzirom da su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda koju prihvata i ovaj sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u stavu drugom izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi članova 153. i 154. Zakona o parničnom postupku. Revizija tužioca je odbijena, pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku, a troškovi odgovora tužene na reviziju tužioca, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili potrebni za vođenje ovog postupka.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić