U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ..., koju zastupa Miodrag Živković, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca Javno komunalno preduzeće „Vodovod“ Lebane, koga zastupa Radovan Cvetković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje – protivtužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2790/17 od 14.03.2019. godine, u sednici održanoj 18.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje - protivtužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2790/17 od 14.03.2019. godine, u odnosu na stav prvi, drugi, treći, četvrti, peti i sedmi izreke.

ODBIJA SE zahtev tužilje - protivtužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lebanu P1 96/16 od 27.04.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj ... koje je tuženi doneo 03.01.2014. godine i zaveo pod rednim brojem ... . Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi je na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da plati tužilji na ime naknade štete za izostalu zaradu kod tuženog pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do konačne isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao i da kod nadležnih fondova uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje na navedene iznose po stopama i osnovici koje budu važile na dan uplate. Stavom četvrtim izreke, višak tužbenog zahteva od dosuđenih pa do traženih da tuženi plati tužilji na ime izgubljene zarade ukupan iznos od 576.386,46 dinara, odbija se kao neosnovan. Stavom petim izreke, odbačena je protivtužba tuženog kojom je tražio da se prema tužilji poništi odluka Upravnog odbora tuženog – protivtužioca broj ... od 21.02.2013. godine i ugovor o radu broj ... od 21.02.2013. godine, kao nezakoniti, kao neblagovremena. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da plati tužilji na ime naknade parničnih troškova iznos od 282.150,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2790/17 od 14.03.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog – protivtužioca, ukinuta prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... koje je tuženi doneo dana 03.2014. godine i zaveo pod rednim brojem ..., kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da je vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da joj tuženi na ime naknade štete isplati izostalu zaradu u iznosu od 576.386,46 dinara, u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do konačne isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao i da kod nadležnih fondova uplati pripadajuće poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na navedene iznose po stopama i osnovici koja bude važila na dan uplate. Stavom petim izreke, delimično je usvojena protivtužba tuženog – protivtužioca i ništi se ugovor o radu broj ... od 21.02.2013. godine kao nezakonit. Stavom šestim izreke, odbačena je kao nedozvoljena protivtužba tuženog - protivtužioca u delu u kome se traži poništaj odluke Upravnog odbora broj ... od 21.02.2013. godine. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužilja – protivtužena da tuženom – protivtužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 204.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja – protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na druge bitne povrede koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na osnovu rešenja o razrešenju i imenovanju direktora, donetog od strane Skupštine Opštine Lebane od 04.09.2012. godine, tužilja – protivtužena je sa tuženim – protivtužiocem istog dana zaključila ugovor o radu na određeno vreme, na poslovima direktora na period od četiri godine, počev od 04.09.2012. godine, najdalje do 03.09.2016. godine, s tim da kao imenovano lice može biti razrešena i pre isteka ovog perioda. Nakon toga, na osnovu odluke Upravnog odbora od 21.02.2013. godine, sa tužiljom je zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme koji važi od 04.09.2012. godine, pa do prestanka obavljanja funkcije, odnosno do razrešenja, a najduže do 03.09.2016. godine. Prema zaključenom ugovoru, po prestanku funkcije direktora sa tužiljom će biti zaključen novi ugovor o radu i biće raspoređena na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog. Odlukom Skupštine Opštine Lebane dana 03.01.2014. godine, tužilja je razrešena sa funkcije direktora tuženog i istog dana doneto je i rešenje o prestanku radnog odnosa po sili zakona.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito. Tuženi je bio u obavezi da nakon razrešenja sa tužiljom zaključi novi ugovor o radu i rasporedi je u skladu sa stručnom spremom, kako su predvideli ugovorom o radu na neodređeno vreme od 21.02.2013. godine, pa kako iz ovih razloga tuženi nije mogao tužilji da donese rešenje o otkazu ugovora o radu od 03.01.2014. godine, to je isto poništio kao nezakonito, a tuženog obavezao da tužilji nadoknadi izostalu zaradu. Prvostepeni sud je protivtužbu tuženog – protivtužioca za poništaj odluke Upravnog odbora od 21.02.2013. godine i ugovor o radu od 21.02.2013. godine, odbacio kao neblagovremenu, u skladu sa odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu, jer je protivtužba podneta 10.03.2014. godine, a sporne odluke čiji se poništaj traži su iz 2013. godine, odnosno iz razloga što je protekao rok od 60 dana za poništaj istih.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave ukinuo prvostepenu presudu i ocenio da je tužilja – protivtužena sa tuženim – protivtužiocem na osnovu rešenja o razrešenju i imenovanju direktora tuženog donetog od strane Skupštine Opštine Lebane zaključila dva ugovora o radu i to najpre ugovor o radu na određeno vreme 04.09.2012. godine, a zatim i ugovor o radu na neodređeno vreme 21.02.2013. godine. Da su oba ugovora zaključena radi obavljanja funkcije direktora preduzeća, koje je u ime preduzeća potpisao predsednik Upravnog odbora. Takođe, drugostepeni sud nalazi da je ugovor o radu na određeno vreme od 04.09.2012. godine, zaključen u skladu sa odredbama tada važećeg Zakona o javnim preduzećima i obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Međutim, ugovor o radu na neodređeno vreme koji je sa tužiljom zaključen dana 21.02.2013. godine, na osnovu odluke Upravnog odbora, po oceni suda nije zaključen u skladu sa odredbama tada važećeg Zakona o javnim preduzećima, koji je morao biti neposredno primenjen (s obzirom da Statut tuženog iz 2004. godine nije bio usaglašen sa navedenim zakonom). Prema odredbama navedenog zakona u javnim preduzećima nadzorni odbor zaključuje ugovore o radu sa direktorima i to na određeno vreme, pa kako je ugovor o radu od 21.02.2013. godine u ime javnog preduzeća zaključio predsednik Upravnog odbora i to na neodređeno vreme (znači suprotno od zakonske norme), drugostepeni sud je zaključio da je ugovor ništav i da ne može proizvoditi pravno dejstvo. Takođe, odbio je zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 03.01.2014. godine, jer je tužilja odlukom Skupštine Opštine Lebane dana 03.01.2014. godine, razrešena funkcije direktora tuženog, pa joj je po sili zakona prestao radni odnos, a što je samo konstatovano rešenjem o otkazu ugovora o radu od 03.01.2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 18. stav 1. tačka 13. Zakon o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“ br.119/12...44/14 – koji se primenjuje se od 25.12.2012. godine), propisano je da nadzorni odbor preduzeća zaključuje ugovore o radu na određeno vreme sa direktorima preduzeća, odnosno ugovore o radu sa izvršnim direktorima preduzeća.

Statutom javnog komunalnog preduzeća „Vodovod“ Lebane broj 1-1 od 30.01.2004. godine, članom 25. propisano je da su organi preduzeća upravni odbor, direktor preduzeća i nadzorni odbor, a u članu 33. Statuta, propisano je da upravni odbor, između ostalog, zaključuje ugovor o radu sa direktorom preduzeća i rešava o drugim pitanjima vezanim za radno-pravni status direktora preduzeća.

Statutom tuženog broj 254 od 24.04.2013. godine, koji se primenjivao počev od 29.05.2013. godine, odredbom člana 31. određeni su organi tuženog i to nadzorni odbor i direktor preduzeća, a odredbom člana 39. Statuta propisano je da direktora tuženog bira Skupština Opštine Lebane, na period od četiri godine, a na osnovu sprovedenog javnog konkursa, pri čemu direktor zasniva radni odnos na određeno vreme dok mu mandat traje. Članom 35. Statuta utvrđen je delokrug poslova nadzornog odbora koji između ostalog zaključuje ugovore o radu na određeno vreme sa direktorom preduzeća.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju, ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozivati svako zainteresovano lice (član 109. stav 1.), pri čemu se pravo na isticanje ništavosti ne gasi (član 110.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pobijanom odlukom utvrđeno da direktor preduzeća može biti razrešen i pre isteka mandata, što proizlazi i iz ugovora o radu na određeno vreme od 04.09.2012. godine, koji je tužilja zaključila sa tuženim (u skladu sa zakonskim propisima važećim u tom periodu). Znači odlukom Skupštine Opštine Lebane tužilja je razrešena funkcije direktora dana 03.01.2014. godine i po sili zakona joj danom razrešenja prestao radni odnos za obavljanje poslova direktora, te je pravilno drugostepeni sud zaključio da je to samo konstatovao navedenim spornim rešenjem.

Takođe, suprotno navodima revizije, pravilno je pobijanom odlukom zaključeno da je ugovor o radu od 21.02.2013. godine ništav, u smislu odredbe člana 103. ZOO, jer je protivan imperativnim normama tada važećeg Zakona o javnim preduzećima, odnosno sporni ugovor je donet na osnovu Statuta tuženog (iz 2004. godine) koji nije bio usklađen sa navedenim zakonom, pa kao takav njegove norme ne mogu proizvoditi pravno dejstvo. U konkretnom slučaju nije pogrešno primenjeno materijalno pravo (član 103. ZOO), niti je došlo do prekoračenja tužbenog zahteva, imajući u vidu da sporni ugovor o radu (od 21.02.2013. godine) nije zaključen u skladu sa tada važećim zakonskim normama (s obzirom da upravni odbor nije bio ovlašćen da sa direktorima zaključuje ugovore o radu, već je to trebalo da uradi nadzorni odbor, kao i da nije mogao da se zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, nego na određeno vreme), a o čemu sud pazi po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 109. stav 1 ZOO.

Kako se ostalim navodima revizije ne utiče na drugačiju odluku, to je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Primenom odredbe člana 165. ZPP, odbijen je zahtev tužilje – protivtužene za naknadu troškova revizijskog postupka, jer po ovom pravnom leku tužilja nije uspela.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić