Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog Dragoslava Savića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud prekoračio optužbu time što je u izreci presude nakon reči „svestan zabranjenosti svog dela“ dodao reči „i želeći njegovo izvršenje“. Po stavu odbrane, unošenje ovog elementa ima za posledicu prekoračenje optužbe.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog u pogledu objektivnog identiteta, podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, a koji predstavlja konstitutivni element krivičnog dela, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivičnopravne sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice - okrivljenog Dragoslava Savića i na krivično delo za koje je optužen – krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ .

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom Dragoslavu Saviću, optužbom stavljeno na teret da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ, da je u dispozitivu optužnog akta Višeg javnog tužioca u Vranju navedeno da je „okrivljeni dana 12.06.2018. godine... sa umišljajem, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, usled lake duševne zaostalosti, svestan zabranjenosti svog dela, primenom nasilja drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrozio spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice – svoje supruge, oštećene sada pok. AA...“.

Pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni Dragoslav Savić oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ, pri čemu je u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude označeno da je okrivljeni „...sa umišljajem, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, usled lake duševne zaostalosti, svestan zabranjenosti svog dela i želeći njegovo izvršenje, primenom nasilja drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice - svoje supruge oštećene sada pok. AA...“.

Iz iznetog proizlazi da i dispozitiv optužnog akta i činjenični opis dela u izreci prvostepene presude sadrže elemente krivice iz člana 22. KZ, čiji je oblik, odnosno stepen opredeljen kao umišljaj.

U smislu člana 25. KZ, umišljaj postoji kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to i pristao.

Po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud se navedenom formulacijom kretao u granicama krivice okrivljenog u odnosnu na osnovni oblik krivičnog dela iz člana 194. KZ opredeljene u dispozitivu optužnog akta.

Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnost na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da su nižestepeni sudovi pobijanim presudama, učinili povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenog, iz člana 439. tačka 2) ZKP, time što su se u konkretnom slučaju radnje okrivljenog mogle kvalifikovati kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 2. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, obzirom što je 01.12.2019. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 35/19) i odredba člana 19. istog, kojom se član 194. stav 4. menja i isti glasi „da ukoliko je usled dela iz stava 1. i stava 2. ovog člana nastupila smrt člana porodice, učinilac će se kazniti zatvorom od 5 do 15 godina“.

Odredbom člana 194. stav 4. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 94/16) koji se primenjivao od 01.06.2017. godine do 30.11.2019. godine – u vreme izvršenja krivičnog dela, propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od 3 do 15 godina.

Odredbom člana 194. stav 4. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 33/19) koji se primenjuje od 01.12.2019. godine, propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od 5 do 15 godina.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući pri tom u vidu odredbu člana 5. Krivičnog zakonika, koji reguliše vremensko važenje Krivičnog zakonodavstva i primenu blažeg zakona, kao i zaprećenu kaznu za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. Krivičnog zakonika (koji je primenjivao od 01.06.2017. godine do 30.11.2019. godine) i zaprećenu kaznu za isto krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. Krivičnog zakonika (koji se primenjuje od 01.12.2019.godine) ovaj sud nalazi da je odredba člana 194. stav 4. koja se primenjivala od 01.06.2017. godine do 30.11.2019. godine, odnosno u vreme izvršenja krivičnog dela i po kome je okrivljeni i oglašen krivim za predmetno krivično delo, najblaži za učinioca – okrivljenog Dragoslava Savića, jer je zakon koji je važio u vreme izvršenja povoljniji za učinioca, obzirom da je zakonski minimum niži, odnosno isti iznosi 3 godine.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno opredeljuje i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                         Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                 Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić