U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić,predsednika veća, Radoslava Petrovića, Biljane Sinanović, Dubravke Damjanović i Dragomira Milojevića, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Gorana Ovčarova, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 53. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika Republike Srbije, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Ovčarova, advokata Jovana Ćirića podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu K 33/20 od 15.12.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 96/21 od 04.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.04.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Ovčarova, advokata Jovana Ćirića podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu K 33/20 od 15.12.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 96/21 od 04.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pančevu K 33/20 od 15.12.2020. godine okrivljeni Goran Ovčarov oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 53. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika Republike Srbije („Službeni glasnik SR Srbije“ broj 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i („Službeni glasnik RS“ broj 16/90, 21/90, 49/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44 od 08.12.1998. godine) pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 26.02.1999. godine do 21.07.1999. godine i od 17.07.2020. godine pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka i to na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara i materijalne troškove u iznosu od 17.608,46 dinara, sve u korist budžetskih sredstava suda u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni AA radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 96/21 od 04.03.2021. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Gorana Ovčarova, preinačena je prvostepena presuda, samo u pogledu odluke o uračunavanju pritvora okrivljenom u izrečenu kaznu, pa je okrivljenom primenom člana 50. Krivičnog zakonika Savezne Republike Jugoslavije, u kaznu zatvora u trajanju od 5 godina na koju je osuđen prvostepenom presudom uračunato vreme koje je proveo u pritvoru počev od 26.02.1999. godine do 21. 07.1999. godine, od 12.08.2019. godine do 11.12.2019. godine, kao i od 17.07.2020. godine pa nadalje, dok su, žalba branioca okrivljenog u preostalom delu i žalba Višeg javnog tužioca u Pančevu, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Gorana Ovčarova, advokat Jovan Ćirić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP – pogrešne primene člana 11. Krivičnog zakonika i člana 38. i 39. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i pogrešne primene člana 53. stav 3. u vezi stava 2. KZ RS.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Ovčarova, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, koja se ogleda u nepostojanju optužbe ovlašćenog tužioca, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da u spisima predmeta nema saglasnosti Kraljevine Švedske (iz koje je okrivljeni ekstradiran) da se okrivljeni ekstradira Republici Srbiji kako bi mu se sudilo za krivično delo teška telesna povreda iz člana 53. stav 3. u vezi stava 2. KZ RS, već je izručenje odobreno samo zbog krivičnog dela koje po švedskom zakonu odgovara krivičnom delu ubistva ili ubistva na mah.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, navodi branioca okrivljenog da je predmetna optužnica podignuta od strane neovlašćenog tužioca, odnosno bez saglasnosti Kraljevine Švedske da se okrivljenom Goranu Ovčarevu sudi u Republici Srbiji za krivično delo teška telesna povreda iz člana 53. stav 3. u vezi stava 2. KZ RS, su neosnovani, iz razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da je u zakonito sprovedenom postupku ekstradicije okrivljeni Goran Ovčarev izručen Republici Srbiji iz Kraljevine Švedske i to na osnovu molbe za izručenje Ministarstva pravde Republike Srbije broj 713-05- 00451/2007-08 od 27.08.2019. godine, a radi predaje pravosudnim organima Republike Srbije u cilju dovršenja krivičnog postupka koji je protiv ovog okrivljenog pokrenut zahtevom za sprovođenje istrage Okružnog javnog tužioca u Pančevu KT.br.15/1999 od 01.03.1999. godine zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo iz člana 47. stav 1. KZ RS, dakle upravo zbog krivičnog dela zbog kojeg je i vođen krivični postupak protiv okrivljenog pred pravosudnim organima Republike Srbije. Pri tome, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, okolnost da je predmetni krivični postupak okončan donošenjem presude kojom je okrivljeni oglašen krivim i osuđen zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 53. stav 3. u vezi stava 2. KZ RS, dakle zbog lakšeg krivičnog dela, nije od uticaja na zakonitost donete odluke, posebno imajući u vidu da je sud ovlašćen da drugačije oceni činjenični opis krivičnog dela naveden u optužnom aktu.

Ostalim navodima zahteva branilac ukazuje na povredu odredaba koje se odnose na uračunavanje pritvora okrivljenom, što predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, te nadalje kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu člana 11. Krivičnog zakonika, kao i članova 38. stav 2. i 39. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kao i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva okrivljenom preko branioca dozvoljeno, koju međutim, obrazlaže polemisanjem sa ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka i shodno tome, iznošenjem sopstvenog stava u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i primene krivičnog zakona, čime po oceni ovog suda ukazuje na povredu člana 440. ZKP.

Kako, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, kao i povreda člana 11. Krivičnog zakona, te članova 38. stav 2. i 39. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i člana 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić