.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 166/2021
30.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA, Agencija za veštačenje i konsalting, preduzetnik iz ..., čiji je punomoćnik Boban Matić, advokat u ..., protiv tuženog Republika Srbija – Ministarstvo pravde – Visoki savet sudstva – Osnovni sud u Kragujevcu, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, radi duga, vrednost predmeta spora 2.000,00 dinara, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Prvog osnovnog suda u Beogradu i Privrednog suda u Kragujevcu, u sednici održanoj 30.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu stvarno je i mesno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je tužbu od 26.08.2020. godine podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kojom je tražio da se obaveže tuženi na isplatu zakonske zatezne kamate po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati na novčani iznos od 7.000,00 dinara za period od 03.07.2017. godine, kao dana dospelosti obaveze, do dana 05.12.2017. godine, kao dana isplate naknade i nagrade za obavljeno veštačenje.
Prvi osnovni sud u Beogradu, se rešenjem P 12946/19 od 20.06.2019. godine oglasio stvarno nenadležnim i po pravosnažnosti rešenja spise predmeta je ustupio Privrednom sudu u Kragujevcu.
Privredni sud u Kragujevcu nije prihvatio stvarnu nadležnost, pa je dopisom od 12.03.2021. godine spise predmeta zavedene kod toga suda pod brojem P 145/21 dostavio Vrhovnom kasacionom sudu da reši negativni sukob nadležnosti.
Rešavajući nastali negativni sukob stvarne nadležnosti na osnovu ovlašćenja iz člana 22. st. 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Odredbom člana 22. st. 2. Zakona o uređenju sudova propisana je nadležnost osnovnih sudova da u prvom stepenu sude u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije propisana nadležnost nekog drugog suda.
U konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva je potraživanje tužioca prema tuženom na ime neisplaćene zatezne kamate na iznos naknade za izvršene usluge veštačenja isplaćene u docnji. Tužilac je fizičko lice koje je kod nadležnog registra upisano kao preduzetnik, a tuženi je pravno lice. Prema članu 2. Zakona o sudskim veštacima poslovi veštačenja predstavljaju stručne poslovne aktivnosti čijim se obavljanjem, uz korišćenje naučnih, tehničkih i drugih dostignuća pružaju sudu ili drugom organu koji vodi postupak potrebna stručna znanja, koja se koriste prilikom utvrđivanja, ocene ili razjašnjenja pravno relevantnih činjenica. Takođe, shodno članu 3. Zakona o sudskim veštacima propisano je da veštačenje obavljanju fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove predviđene zakonom, državni organi u okviru kojih se može obavljati veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove. Sledi da se spor koji proistekne iz delatnosti sudskog veštaka u obavljanju poslova veštačenja u postupku pred nadležnim organom, ne može smatrati sporom iz obavljanja delatnosti privrednog subjekta.
Kako je tužilac u predmetnom postupku fizičko lice, preduzetnik čiji se poslovi veštačenja ne mogu izjednačiti sa obavljanjem privredne delatnosti, povodom kojih je proizašla naknada plaćena u docnji za koju je opredeljena zatezna kamata obuhvaćena tužbenim zahtevom, to nisu ispunjeni uslov iz člana 25. Zakona o uređenju sudova za uspostavljanje nadležnosti privrednog suda da postupa po tužbi u ovom parničnom postupku.
Sa izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branko stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
