Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 3 godine računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Oštećeni AA je upućen da imovinskopravni zahtev prema okrivljenom ostvari u parničnom postupku. Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, s tim što će o visini istih biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 142/21 od 22.03.2021. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i povodom žalbe branioca okrivljenog Vladana Đorđevića - advokata Marka Pušice, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu 10K.br.480/2019 od 15.12.2020. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom Vladanu Đorđeviću za izvršeno krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, te mu je uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Knjaževcu Spk.br.11/16 od 08.02.2017. godine (pravnosnažna 03.07.2017. godine), pa je okrivljenog Vladana Đorđevića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 4 (četiri) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.06.2019. godine do 29.04.2020. godine, vreme provedeno na izvršenju mere zabrana napuštanja stana od 29.04.2020. godine do 15.12.2020. godine, te po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Knjaževcu Spk.br.11/16 od 08.02.2017. godine vreme provedeno u pritvoru od 26.09.2016. godine do 03.10.2016. godine i vreme provedeno na izdržavanju kazne od 22.05.2019. godine do 13.06.2019. godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Vladana Đorđevića - advokat Marko Pušica, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da u celini ukine presude Višeg suda u Beogradu 10K.br.480/2019 od 15.12.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 142/21 od 22.03.2021. godine ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da u celini ili delimično preinači navedene presude ili samo drugostepenu presudu i to tako što će okrivljenom izreći blažu krivičnu sankciju.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Vladana Đorđevića u podnetom zahtevu ističe da se presude nižestepenih sudova zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na odbrani okrivljenog Vladana Đorđevića datoj na zapisniku sačinjenom pred Drugim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu dana 15.06.2019. godine pod brojem KT.2438/19, a koju je kao nezakonit dokaz trebalo izdvojiti iz spisa predmeta na osnovu članova 16. i 84. ZKP. Kao razlog zbog čega sud nije mogao da kao dokaz koristi navedenu odbranu okrivljenog i da na njoj zasnuje pobijanu pravnosnažnu presudu, branilac ističe da kako se okrivljeni prilikom davanja svoje odbrane na zapisniku pred Drugim OJT u Beogradu dana 15.06.2019. godine izjašnjavao povodom lakšeg nehatnog oblika izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje mu je u tom trenutku bilo stavljeno na teret, te kako je okrivljenom odmah potom naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužioca u Beogradu stavljeno na teret krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ koje je izvršeno sa eventualnim umišljajem i svesnim nehatom u odnosu na težu posledicu (povodom koga se okrivljeni prvi put izjašnjavao u svojoj odbrani datoj na zapisniku sačinjenom pred Višim javnim tužiocem u Beogradu dana 01.07.2019. godine pod brojem KTI.363/19), a za koje teže krivično delo, koje je bilo i predmet optuženja, je okrivljeni u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, to iz navedenog, po stavu branioca, proizilazi da je prva validna odbrana okrivljenog u ovom krivičnom postupku koju je sud mogao da koristi kao dokaz ona koju je okrivljeni dao na zapisniku sačinjenom pred Višim javnim tužiocem u Beogradu dana 01.07.2019. godine pod brojem KTI.363/19.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Vladana Đorđevića - advokata Marka Pušice bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu 10K.br.480/2019 od 15.12.2020. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 3 i 4 drugostepene presude Kž1 142/21 od 22.03.2021. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Naime, kako odbrana okrivljenog Vladana Đorđevića data tokom ovog krivičnog postupka, a koja obuhvata prvobitnu odbranu okrivljenog koju je dao na zapisniku sačinjenom pred Drugim OJT u Beogradu dana 15.06.2019. godine i njegovu odbranu datu pred VJT u Beogradu dana 01.07.2019. godine i na glavnom pretresu dana 17.01.2020. godine u kojoj je u svemu ostao pri onome što je izjavio u svojoj odbrani datoj na zapisniku od 15.06.2019. godine i samo još dodao određena pojašnjenja u vezi kritičnog događaja, predstavlja jedinstvenu celinu, to okolnost da je okrivljenom prvobitno u ovom krivičnom postupku bilo stavljeno na teret nehatno izvršenje krivičnog dela, a zatim da je javni tužilac izvršio izmenu činjeničnog opisa krivičnog dela i pravne kvalifikacije istog stavljajući na teret okrivljenom umišljajno izvršenje krivičnog dela, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ne utiče na zakonitost prvobitno date odbrane okrivljenog na zapisniku sačinjenom pred Drugim OJT u Beogradu dana 15.06.2019. godine pod brojem KT.2438/19. Ovo imajući u vidu da u konkretnom slučaju postoji istovetnost osnovnog događaja o kojem se okrivljeni tokom postupka izjašnjavao u svojoj odbrani, te imajući pri tome u vidu da je javni tužilac zakonom ovlašćen da, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog koje je okrivljenom prvobitno stavljeno na teret, vrši izmene činjeničnog opisa krivičnog dela tokom celog krivičnog postupka i to sve do završetka glavnog pretresa (a posle toga samo na pretresu pred drugostepenim sudom) i to tako što optužni akt može biti izmenjen izostavljanjem, dodavanjem i promenom određenih činjeničnih navoda, kao i promenom pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladana Đorđevića - advokata Marka Pušice, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić