U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP, u postupku pred drugostepenim sudom, budući da je drugostepeni sud pravilno i potpuno primenio sve odredbe procesnog zakona koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, revizija se ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. istog zakona.

U toku postupka nije bilo sporno da je tužilja bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima šefa računovodstva, da je direktor tužene pokrenuo disciplinski postupak protiv tužilje zaključcima od 12.01.2015. godine, 02.02.2015. godine i 03.03.2015. godine zbog osnovane sumnje da je izvršila više povreda radne obaveze, da su rasprave u disciplinskom postupku bile zakazane za 22.01.2015. godine, 16.03.2015. godine, 02.04.2015. godine i poslednja 15.04.2015. godine, kada je u odsustvu tužilje rasprava održana i utvrđena disciplinska odgovornost tužilje.

Rešenjem direktora tužene, donetim dana 15.04.2015. godine, zavedenim kod tužene pod br. ...-... dana 29.04.2015. godine, tužilja je oglašena odgovornom za povrede radnih obaveza jer u decembru 2014. godine i januaru 2015. godine nije sačinila predlog finansijskog plana za poslovnu 2015. godinu, dana 29.12.2014. godine nije pripremila dokumentaciju za plaćanje troškova prevoza zaposlenih, dana 30.12.2014. godine, u kancelariji direktora je povišenim tonom zahtevala da obavi navedeno plaćanje (koje je zbog nepostupanja tužilje već bilo izvršeno), pri čemu je bacila dokumentaciju, vikala i lupala po stolu, u istom periodu odbila da vrati ključeve kancelarije računovodstva, kao i da preda šifru za pristup podacima u računaru, kako bi se rad u računovodstvu nesmetano obavljao, zbog čega je kancelarija računovodsta obijena i angažovan programer za pristup podacima a tužilja 24.02.2015. godine tokom pokušaja direktora i programera da omoguće proces rada izričito ponovo odbila da saopšti šifru. Takođe, tužilji je stavljeno na teret za isti period da u saradnji sa direktorom nije uradila završni račun za 2014. godinu, odbijajući da pruži informacije i uputstva za izradu završnog računa, što je bila njena obaveza utvrđena zakonom i Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta i da nije obradila i predala potrebna dokumenta kako bi zaposleni ostvarili pravo na zarade za vreme privremene sprečenosti za rad preko 30 dana za mesec decembar 2014. godine, čime je izvršila teže povrede radne obaveze iz člana 141. stav 1. tačka 14. i povredu zabrane iz člana 45. stav 2, 5. i 6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vasitanja i člana 14. i 15. stav 1. i 13. stav 1. tačka 3. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih tuženog i izrečena joj je disciplinska mera prestanak radnog odnosa. Prigovor tužilje na navedeno rešenje odbijen je rešenjem Školskog odbora tužene br. ...-... od 19.05.2015. godine.

Rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Odeljenje inspekcije rada Beograd od 28.10.2015. godine, odbijen je zahtev tužilje za odlaganje izvršenja rešenja direktora škole kojim je tužilji izrečena mera prestanka radnog odnosa.

Tokom postupka je utvrđeno da je tužilja izvršila povrede radne obaveze koje su osporenim odlukama kvalifikovane kao neivršavanje ili nesavesno ili neblagovreno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva za poništaj rešenja kojim je tužilja oglašena odgovornom za teže povrede radnih obaveza i izrečena joj disciplinska mera prestanak radnog odnosa a prigovor tužilje na takvu odluku odbijen.

Tužilji je radni odnos prestao po okončanju disciplinskog postupka sprovedenog u skladu sa propisanom procedurom iz člana 142. i 143. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Sl.glasnik RS“ broj 72/09, 52/11, 55/13) i u propisanim rokovima iz člana 142. stav 8. i 9. istog zakona.

Prema članu 142. st.3, 4. i 5. Zakona osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zaposleni mora biti saslušan sa pravom da izloži svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a može za raspravu da dostavi pismenu odbranu, kao i da izuzetno rasprava može da se održi i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na raspravu uredno pozvan, te da se na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka shodno primenjuju pravila upravnog postupka. Suprotno revizijskim navodima, tužilji je i formalnopravno i suštinski bilo omogućeno pravo da se izjasni o povredama radnih odbaveza koje su joj stavljene na teret, kao i pravo na odbranu, s obzirom da su četiri puta zakazivane rasprave u disciplinskom postupku i da joj je 01.04.2015. godine usmeno saopšten termin rasprave za 15.04.2015. godine (zapisnik od 02.04.2015. godine) na kojoj je doneta odluka o njenoj disciplinskoj odgovornosti. U ranijem toku postupka za iste povrede, koji se protiv nje vodio povodom istih događaja kao iz osporenog rešenja (po zaključku od 12.01.2015. godine i od 02.02.2015. godine), tužilja nije prisustvovala raspravama i propustila je da dostavi pisanu odbranu. Dakle, u dužem vremenskom periodu od učinjene povrede 30.12.2014. godine do donošenja zaključka od 03.03.2015. godine, od početka i tokom ovog disciplinskog postupka, tužilja je izbegavala da bude saslušana ili izloži svoju odbranu u pisanoj formi i svojim držanjem u navedenom periodu onemogućavala je dalje vođenje postupka i odluku o disciplinskoj odgovornosti. U tim okolnostima, rasprava zakazana za 15.04.2015. godine je izuzetno mogla da se održi bez prisustva zaposlenog. Nedostatak potpisa tužilje na dostavnici o uručenju pošiljke (poziva), niti dostava putem oglasne table ne predstavlja povredu disciplinskog postupka koja je uticala na zakonitost osporenog rešenja jer je tužilja prethodno već pozvana na raspravu i bila poučena o svojim pravima.

Prema članu 141. stav 1. tačka 14. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, teže povrede radne obaveza zaposlenog u ustanovama su neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova i naloga direktora u okviru rada, odnosno za vreme nezakonite obustave rada ili štrajka. Članom 15. tačka 14. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih u BB predviđeno je da je teža povreda radne obaveze zaposlenog u školi neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada, odnosno za vreme nezakonite obustave rada ili štrajka.

U toku postupka je utvrđeno da tužilja, zaposlena kod tužene na radnom mestu računovođe, nije sačinila završni račun za 2014. godinu i predlog finanskijskog plana za 2015. godinu, odnosno usporavala je izradu plana i računa zaključavanjem kancelarije i prikrivanjem šifre na računaru. Takođe, tužilja je propustila da izda nalog za plaćanje troškova prevoza zaposlenima i isplatu naknade zarade za zaposlene na bolovanju. Imajući u vidu da je na opisan način učinila težu povredu radne obaveze – neizvršavanje odnosno nesavesno ili nemarno izvršavanje poslova i naloga direktora, za koju je članom 141. stav 1. tačka 14. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisana mera prestanka radnog odnosa kao sankcija, nižestepeni sudovi su pravilno odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenih rešenja, zbog čega navodi revizije da je materijalno pravo pogrešno primenjeno nisu osnovani.

Kako je odluka o prestanku radnog odnosa zakonita, tužena nije u obavezu da tužilju vrati na rad, primenom opšteg propisa – člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić