.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5973/2020
27.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Spajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1784/20 od 27.08.2020. godine, u sednici održanoj 27.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1784/20 od 27.08.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1784/20 od 27.08.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2469/2019 od 04.03.2020. godine, usvojen je zahtev tužilje i obavezana je tužena da tužilji isplati 1.250.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove i patnju, za narušen lični i porodični život, za trpljenu neizvesnost, neodgovaranje državnih organa, namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njenog sina rođenog ...1984. godine u ..., zbog reakcija i stavova nadležnih organa koji su pokazali trajnu nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva je sudbina njenog deteta, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 56.625,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate i oslobođena je tužilja obaveze plaćanja sudske takse.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1784/20 od 27.08.2020. godine, stavom prvim izreke žalba je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne premene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Članom 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11, 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je zahtev i obavezna tužena da tužilji na ime naknade štete zbog povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života isplati 1.250.000,00 dinara sa kamatom, jer tužilji nadležni organi tužene nisu pružili pouzdane informacije o sudbini i statusu njenog deteta rođenog ...1984. godine u porodilištu u ..., što je kod tužilje izazvalo sumnju da dete nije preminulo (kao što joj je saopšteno), već da je nestalo iz porodilišta, primenom Ustava Republike Srbije i člana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da je došlo do povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života tužilje, koje pravo je zagarantovano Ustavom Republike Srbije i članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravim i osnovnim slobodama, a kod utvrđenog da nadležni organi tužene nisu omogućili tužilji da sazna istinu o sudbini i statusu njenog deteta, sa kojih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovoj pravnoj stvari nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi novog tumačenja prava, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse. U ovom postupku ne mogu se primeniti odredbe Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koje se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, br. 18/20 od 03.03.2020. godine), koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a počeo da se primenjuje istekom roka od 3 meseca od dana stupanja na snagu, s obzirom da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 19.03.2019. godine, te s toga nema retroaktivne primene navedenog zakona.
Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.03.2019. godine, sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete u visini od 1.250.000,00 dinara.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene na osnovu člana 403. stav 3. nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
